19:43 15 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Zgrada Ujedinjenih nacija u Ženevi

    Šta je to zasmetalo Trampu, pa je udario na Ujedinjene nacije

    © AFP 2019 / Richard Juilliart
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 201
    Pratite nas

    Nije Tramp više štedljiv od njegovih prethodnika, pa traži manji budžet za UN. Hteo je samo, kao i neki prethodni, da pokaže da se Amerika teško miri sa činjenicom da u svetskoj organizaciji često sluša kritike na svoj račun.

    Šta je 250 miliona dolara za zemlju koja je daleko više od toga uzela od poreza na dobit samo jedne kompanije kakva je „Lokid“, koja je trgujući oružjem u prošloj godini zaradila čak 41 milijardu dolara. Naravno, sitnica.

    Zašto onda SAD traže smanjenje budžeta UN za 250 miliona dolara za period 2018-2019. godine koji je projektovan na 5,4 milijarde dolara i u odnosu na sadašnji je manji za 200 miliona.

    Nije prvi put da se SAD, koje sa 22 odsto finansiraju kasu svetske organizacije, protive visini budžeta. Decembra 2007. godine kada je Generalna skupština usvojila budžet od 4,17 milijardi dolara bili su jedini koji su mu se usprotivili i to zbog izdvajanja sredstava za konferenciju o rasizmu koju su oni videli kao antiizraelsku.

    U više navrata je od tada bilo prigovora, a 2011. godine su prestali i da finansiraju UNESKO iz protesta zbog prijema Palestine u tu Agenciju UN. Zbog toga su dve godine kasnije u njoj i izgubili pravo glasa, a ove godine su najavili i da će i formalno napustiti UNESKO na kraju decembra iduće godine.

    Na pitanje šta je razlog učestalih primedbi SAD na visinu budžetskih sredstava, diplomata Pavle Jevremović, koji je svojevremeno bio šef naše misije pri UN, za Sputnjik kaže da se tu uopšte ne radi o novcu.

    „To je u domenu politike i nezadovoljstva Vašingtona Ujedinjenim nacijama po nizu pitanja“, tvrdi on.

    U tom kontekstu podseća na pitanje Palestine, ali i najavljuje da će i sada aktuelno pitanje Jerusalima kao izraelske prestonice, koje je u vatru bacio upravo američki predsednik Donald Tramp, najverovatnije imati odjek u UN.

    Amerika ima novca, nije to problem, a zahtev za smanjenjem budžetskih sredstava UN je samo upozorenje, zapravo, namera da se kritički glasovi prema Americi preduprede, ističe Jevremović.

    Oni u tome odavno vide problem i otuda se te najave s vremena na vreme ponavljaju, kaže ovaj diplomata. Na pitanje da li je to uvek politički motivisano, Jevremović kaže: „Isključivo politički“.

    „Tu nema dileme. To će sada, verovatno, biti propagandno upotrebljeno. Eto, krešemo sve troškove administracije. Tako će to za javnost biti predstavljeno, da se štedi i na UN koje su uglavnom protiv nas“, slikovito objašnjava Jevremović.

    On ukazuje na činjenicu da po formuli za kontrabucije UN Amerika daje najviše novca i kada kažu da daju najviše novca, a u UN su protiv njih, to za širu upotrebu, pogotovo u pojednostavljenom pristupu međunarodnim složenim i ozbiljnim pitanjima, izgleda korisno.

    Na pitanje zašto SAD toliko smeta što se u UN čuju i drugačija mišljenja, što je sasvim prirodno u takvoj organizaciji, pogotovo što su toliko moćni da ih to ne remeti u njihovim naumima, Jevremović kaže da je stvar u tome što kao velika sila ne žele oponiranje.

    „Oni pažljivo prate kako ko o čemu glasa, kako prolaze njihovi predlozi i u Generalnoj skupštini, u specijalizovanim Agencijama i u Savetu bezbednosti gde se održava nekoliko tradicionalnih veta. Amerika je velika sila, ne voli oponiranje, bez obzira u kojim razmerama“, objašnjava naš diplomata.

    To je logika otuđenog moćnika, kaže on i napominje da to posebno bode oči novom predsedniku i novim ljudima u Vašingtonu. Po njihovoj logici, ako je ispod 99 odsto istomišljenika, to nije dobro, kaže ovaj poznavalac funkcionisanja UN.

    Međutim, on to vidi samo kao signal čvrstog stava Vašingtona koji ipak ne ugrožava svetsku organizaciju.

    „To vam je sve deo jedne politike koja sada postaje malo pojednostavljena, grublja, sa parolama predsednika Trampa — Amerika na prvom mestu.“

    Na pitanje da li kao mogućnost treba uzeti u obzir i varijantu da SAD, kao u slučaju Uneska, prestanu sa finansiranjem UN, Jevremović odgovara:„Taman posla“.

    Unesko se bavi pitanjima kulture i obrazovanja, napominje on i dodaje da bi Amerikanci bili znatno oprezniji prema finansiranju onih Agencija UN koje su od značaja za svakodnevni život najšireg stanovništva, poput Svetske zdravstvene organizacije, ili FAO — za poljoprivredu, a kamoli UN.

    On podseća da je u vreme Hladnog rata i jakog Pokreta nesvrstanih malo šta iz SAD prolazilo u UN. Sada je, kaže on, Amerika u manjoj izolaciji u Generalnoj skupštini nego tada.

    Sergej Lavrov
    © Sputnik / Vladimir Pesnja

    Ipak, u sadašnjim izmenjenim međunarodnim prilikama, u moglo bi se reći pluralnom svetu, izloženiji su različitim vetrovima i ne prihvataju da budu poraženi, objašnjava on.

    „Ujedinjene nacije imaju krupnu ulogu u očuvanju mira i imaju veliki broj mirovnih misija. To su ozbiljne stvari i to, srećom, nije ugroženo, jer se posebno finansiraju“, zaključuje Jevremović za Sputnjik.

     

     

    Slično:

    Da li SAD napuštaju Ujedinjene nacije?
    Kome trebaju ovakve Ujedinjene nacije?
    Saveznici okrenuli leđa SAD: Deklaracija UN — Jerusalim glavni grad dve države
    Rusija u UN: Pod hitno obnoviti politički proces između Izraela i Palestine
    Sazvana sednica SB UN zbog Jerusalima
    Rusija razbila u paramparčad izveštaj UN u kome se Sirija optužuje za hemijski napad
    Tagovi:
    smanjenje troškova, mirovne misije, napuštanje, protivnici, finansiranje, UN, Unesko, budžet, Pavle Jevremović, Donald Tramp, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga