08:08 20 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Poljske zastave

    Može li Poljska da zavlada Evropom?

    CC BY 2.0 / Dan Markeye / Polish Flags
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    1031

    Poljska pokazuje ambicije da igra značajniju ulogu u evropskim poslovima, ali da li je tako nešto moguće? Da li je prostor koji u EU ostavlja Velika Britanija prilika za Poljsku da je zameni kao najznačajniji američki oslonac unutar Unije?

    U svojom prvom obraćanju o politici koju će zastupati, novi poljski premijer Mateuš Moravjecki izjavio je da se protivi konceptu „Evrope u više brzina“ i da Varšava želi da se njena reč čuje kada je u pitanju stvaranje budućnosti EU, prenose agencije.

    Poljska želi da se repozicionira tako što će ojačati vlastitu ulogu, ne samo u Srednjoj Evropi, već i šire u kontekstu EU, kaže profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović.

    „Međutim, mislim da njen geostrateški položaj, koji se nalazi između Nemačke i Rusije, jeste veoma značajan i da s tim u vezi ona ima značajnu podršku SAD. Tako da očekujem da će ta insistiranja na jačoj ulozi Poljske unutar EU ostati, a opet sa druge strane vidimo da i EU nema jasan kurs kuda će ići“, naglašava Đukanović.

    Unutar Unije postoji konceptualna kriza i od toga koji model evropske države budu izabrale zavisiće pozicija i drugih država, pa i Poljske, dodaje Đukanović.

    Za sada, pored „Evrope u više brzina“, postoji i koncept koji je predložio vođa nemačkih socijaldemokrata Martin Šulc, o Sjedinjenim evropskim državama.

    Još pre nego što se priključila NATO-u 1999. i EU 2004. godine, Poljskoj je bila predviđena značajna uloga u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Tako američki geopolitički strateg Zbignjev Bžežinski, u svojoj antologijskoj studiji „Velika šahovska tabla“ iz 1997. godine, Poljsku naziva najznačajnijim potencijalnim članom NATO-a i EU.

    Poljska na istoku evropskog kontinenta uživa specijalni status među američkim saveznicima, poput onog statusa koji Velika Britanija uživa na Zapadu.

    Zahvaljujući takvom statusu i američkim investicijama, poljska ekonomija nije ni osetila svetsku ekonomsku krizu iz 2008. godine. Sa druge strane, Poljska je i najznačajniji i najverniji vojni saveznik SAD na istoku Evrope.

    Pitanje je, međutim, koliko značajnu ulogu Poljska može da igra unutar EU, s obzirom na brojna i teška neslaganja koja Vlada partije Pravo i pravda ima sa briselskim zvaničnicima, ne samo po pitanju useljavanja migranata.

    Iz Brisela na račun partije čiji je lider Jaroslav Kačinjski stižu optužbe za populizam, klerikalizam, konzervativizam, uticaj na pravosudni sistem, gušenje slobode medija i napade na organizacije civilnog društva.

    Promena na čelu Vlade Poljske je kozmetička, pišu zapadni mediji, novi premijer podređen je Kačinjskom, kao što je bila i njegova prethodnica, a kao primer da Moravjecki neće mnogo skretati od prethodnog kursa, zapadni mediji navode i deo njegove izjave u kojem kaže da će se zalagati za, kako je rekao, rehristijanizaciju Evrope.

    Ipak, mediji ocenjuju da je Moravjecki manje evroskeptičan nego što je to bila Beata Šidlo.

    I Vadim Truhačov, docent na Fakultetu međunarodnih odnosa i regionalnih studija Ruskog državnog univerziteta društvenih nauka (RGGU), skeptičan je kada su u pitanju poljske ambicije da igra značajniju ulogu u evropskim poslovima.

    Poljske ambicije da proširi uticaj na celu Evropu zasnivaju se na ideologiji koju su utemeljili osnivači partije Pravo i pravda, braća Kačinjski, Jaroslav, koji je lider stranke, i njegov pokojni brat Leh.

    Premijerka Poljske Beata Šidlo.
    © REUTERS / Dario Pignatelli

    Ta se ideologija zasniva na činjenici da je nekadašnja poljsko-litvanska državna zajednica (Rečpospolita) u srednjem veku bila najveća evropska država. Iz toga proizilazi stav braće Kačinjski da današnja Poljska sa pravom može da insistira na ključnoj ulozi u evropskim poslovima, objašnjava Truhačov.

    „Prema toj ideologiji, zona uticaja Varšave bi trebalo da bude u trouglu Gruzija-Slovenija-Estonija. Druga je stvar što u realnosti Poljska ne može da bude  lider čak ni u Višegradskoj grupi, za razliku od Češke, koja je bogatija i stabilnija od Poljske. Stoga, naivno je očekivati da će Poljska igrati veću ulogu u EU, imajući u vidu relativno niski standard građana (pet miliona Poljaka radi u Zapadnoj Evropi), probleme u privredi, poljoprivredi, bankarstvu. Osim toga, poljski političari koji su sada na vlasti, nemaju evropsku viziju. Vrednosti Kačinjskog — to su vrednosti nacionalne države i one su u potpunosti suprotne vrednostima Zapadne Evrope, koje se zalažu za postnacionalne države i multikulturalizam“, kaže on.

    Sa stanovišta današnje Evrope, političke ideje braće Kačinjski su arhaične, dodaje Truhačov, a što se tiče Poljske kao američkog saveznika, ona neće moći da zameni Britaniju.

    Velika Britanija će, bez obzira na „bregzit“, i dalje ostati najznačajniji evropski saveznik Amerike. Poljska možda može da računa na ulogu najznačajnijeg američkog saveznika unutar EU, ali kada je reč o uticaju i vrednostima, Poljska i Britanija su dve različite kategorije, zaključuje Truhačov.

     

    Slično:

    Poljska bi da zameni ruski gas američkim, ali njega nema
    Poljska: Ukrajina treba da plati za zločine u prošlosti
    Hoće li Poljska i dalje braniti Ukrajinu u EU?
    Poljska premijerka: EU cenzuriše hrišćanstvo
    Poljska vlada: Razmnožavajte se kao zečevi
    Poljska dobija američki sistem „Patriot“
    Tagovi:
    evropski poslovi, Sjedinjene Evropske Države, višebrzinska Evropa, Poljska, Evropa, izjava novog premijera Poljske, EU, Mateuš Moravjecki, Beata Šidlo, Vadim Truhačov, Dragan Đukanović, Zbignjev Bžežinski, EU, Poljska, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga