17:55 09 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Šta se krčka na Bliskom istoku (187)
    3810
    Pratite nas

    Stvara se osovina koja povezuje Izrael i Saudijsku Arabiju, iza koje stoje SAD. To je jedna vrsta neprirodne saradnje, ali ona ima svoje opravdanje u smislu postojanja zajedničkog neprijatelja, neko bi čak rekao i „arhineprijatelja“, u vidu Irana. Sa druge strane je osovina koju su formirali Iran i Turska.

    Sudeći po najavama američke ambasadorke u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli, Sjedinjene Države planiraju formiranje svojevrsne antiiranske koalicije. Naime, Hejlijeva je u Savetu bezbednosti izjavila da „neoboriv dokaz“ pokazuje da Iran krši međunarodno pravo „time što snabdeva raketama hutske pobunjenike u Jemenu“.

    To, dodala je američka ambasadorka, dokazuje očigledno kršenje rezolucija SB UN u vreme dok je međunarodna zajednica „gledala u drugom pravcu“ zbog nuklearnog sporazuma sa Iranom, pa je najavila da će SAD sada okupiti i druge zemlje kako bi „odgovorile na ponašanje Irana“.

    Nemanja Starović, istoričar i dobar poznavalac prilika na Bliskom istoku, ocenjuje da izjava američke ambasadorke nosi izvesnu dozu licemerja jer je poznato da rat u Jemenu traje već gotovo dve i po godine, a glavni faktor destabilizacije i ono što je uslovilo humanitarnu katastrofu prevashodno je saudijska intervencija koja je odnela desetine hiljada života.

    „U tom kontekstu, posmatrati eventualno snabdevanje jemenskih ustanika iranskim naoružanjem kao glavni faktor nestabilnosti zaista ne odgovara istini. Da ne govorimo o tome da je i sam Pentagon priznao da su ogromne količine naoružanja kojima je snabdevao pobunjenike u Siriji na kraju završile u rukama džihadista i terorista takozvane Islamske države. U tom smislu, čini mi se da ovo zapravo predstavlja samo izgovor za podizanje domaćeg i međunarodnog javnog mnjenja protiv Islamske Republike Iran, i predstavlja korak u stvaranju jedne velike antiiranske koalicije. Ta koalicija se svakako već stvara i čini mi se da se, globalno gledano, pred našim očima menja neka vrsta političko-bezbednosne arhitekture na području Persijskog zaliva i Bliskog istoka u širem smislu“, ukazuje Starović.

    Sergej Lavrov
    © Sputnik / Vitaliй Belousov

    Kako sada stvari stoje, primećuje naš sagovornik, formirale su se već dve osovine, koje sa aspekta nekog dugog istorijskog trajanja ipak predstavljaju jednu anomaliju, neku vrstu neprirodne saradnje, koja, međutim, odgovara realnom političkom stanju na terenu.

    „Sa jedne strane imamo osovinu koja povezuje Izrael i Saudijsku Arabiju, iza koje stoje SAD. To je jedna vrsta neprirodne saradnje, ali ona ima svoje opravdanje u smislu postojanja zajedničkog neprijatelja, neko bi čak rekao i ’arhineprijatelja‘, u vidu Irana. Sa druge strane imamo osovinu koju su formirali Iran i Turska, dva istorijska rivala, koji se nalaze pred zajedničkom pretnjom upravo od strane ovog prvog bloka, kako u vidu ugrožavanja njihovih interesa na unutrašnjem planu u smislu podrške kurdskom faktoru, tako i generalno njihovih interesa na području Persijskog zaliva i Bliskog istoka u širem smislu“, objašnjava Starović.

    Kako kaže, svi ostali regionalni igrači se polako svrstavaju na jednu ili drugu stranu, anticipirajući pretnju od velikog sukoba na području Persijskog zaliva, bez obzira na to da li će taj sukob u narednom periodu biti izbegnut, odložen, ili će pak eskalirati u najgorem mogućem obliku.

    Na pitanje ima li Iran snage da se suprotstavi koaliciji koju formiraju SAD, Starović kaže da osovina koja povezuje Teheran i Ankaru, a sa kojima nedvosmisleno i Moskva stoji u savezničkim odnosima, jeste neko ko predstavlja relativnog pobednika kada pogledamo stanje na Bliskom istoku.

    „Upravo ove tri države su se pokazale kao neko bez koga se niti jedno regionalno pitanje ne može rešiti na pravi način. Međutim, izazovi će svakako biti veliki, i kada pogledamo sada već kontinuitet američke politike u prethodnih godinu dana, vidimo da je pored Severne Koreje upravo Iran stavljen u fokus SAD kao meta nekakve nove, buduće, pretpostavljene intervencije. Ono što zaista brine jeste odluka Vašingtona da obori nuklearni sporazum sa Teheranom, a potom i okupljanje ovakvih koalicija koje za cilj imaju što je moguće veću izolaciju Teherana i pritisak na Iran“, kaže Starović.

    Međutim, dodaje sagovornik Sputnjika, ono što takođe ne treba smetnuti s uma je da bi svaki eventualni vojni scenario predstavljao apsolutnu katastrofu i da niko od američkih saveznika na području Bliskog istoka nije spreman da žrtvuje ono najvrednije — ljudske živote.

    „Eventualni vojni scenario napada na Iran, državu sa 80 miliona stanovnika koja uz regularne oružane snage ima i mobilizacijske kapacitete u vidu narodne milicije i može da angažuje preko deset ili jedanaest miliona ljudi pod oružjem, bio bi mnogo katastrofalniji u odnosu na sve ono što se desilo i u Avganistanu i u Iraku i Siriji. U tom smislu, ukoliko govorimo o eventualnom napadu, mislim da bi SAD i njihovi saveznici na terenu — Izrael i Saudijska Arabija — bili prevashodno spremni da se angažuju u vidu određenih vazdušnih udara i sličnih aktivnosti, što u krajnjoj liniji ipak ne može da ugrozi egzistenciju Islamske Republike Iran“, zaključuje Starović.

    Tema:
    Šta se krčka na Bliskom istoku (187)
    Tagovi:
    Izrael, Saudijska Arabija, Iran, Turska, rat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga