17:01 22 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Mari le Pen, Tomio Okamura i Gert Vilders

    „Ubiti EU“: Kreće li desnica u pohod na Evropu iz Praga

    © AFP 2019 / Michal CIZEK
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1273
    Pratite nas

    Evropska desnica, okupljena u Pragu, zatražila je poštovanje suvereniteta država i nacija, kao i reformu EU. Oni žele transformisanu EU u kojoj bi nacionalne države međusobno sarađivale onoliko koliko je to u njihovim nacionalnim interesima, u kojoj se ne bi dovodio u pitanje suverenitet država i u kojoj ne bi postojala jedna vladajuća ideologija.

    Lideri evropske desnice, uključujući Marin Le Pen, predsednicu francuskog Nacionalnog fronta i Gerta Vildersa, lidera holandske Partije za slobodu, okupili su se u češkoj prestonici Pragu u subotu, na dvodnevnoj konferenciji, gde im je domaćin bio češki političar japanskog porekla, lider Partije za slobodu i direktnu demokratiju (SPD) Tomio Okamura.

    Bio je to skup desne koalicije Evropskog parlamenta Evropa nacija i slobode. Sastanak je, rekao je Okamura na konferenciji za medije, sazvan kako bi desničarske stranke zahtevale reformisanu EU zasnovanu na što čvršćoj saradnji suverenih nacija, vođenom uzajamnim koristima bez ikakvog diktata iz Brisela uz održavanje slobodnog kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga.

    „Evropa ne bi trebalo da bude denacionalizovana država vođena direktivama briselskih birokrata“, rekao je Okamura. Evropa je ugrožena degradacijom tradicionalnih vrednosti i potiskivanjem patriotizma.

    Kandidat za predsednika Francuske Marin le Pen
    © AFP 2019 / Alain Jocard

    Gert Vilders ni ovaj put nije propustio priliku da upozori da EU mora da donese restriktivnije mere po pitanju imigracione politike:

    „Za 30 ili 50 godina Češka će biti opkoljena državama u kojima će 20 odsto stanovnika biti muslimani. Tako će Češka postati kao Pojas Gaze. Moramo da sprečimo masovne migracije čak i ako treba da izgradimo zid“.

    „Upravo zato što volimo Evropu, kažemo da će je EU ubiti“, rekla je Marin le Pen i dodala: „Mi smo patriote, branimo svoj suverenitet“.

    Jelena Vukoičić sa beogradskog Fakulteta političkih nauka, saradnju evropskih desničarskih partija ocenjuje kao potpuno prirodnu i logičnu.

    „Ono što smo mogli da vidimo na i ovom skupu jeste da te partije ne insistiraju na uništenju EU. One nisu apriori protiv nekakve organizacije koja bi obuhvatala zemlje koje su sada članice EU, one su samo protiv briselskog diktata i liberalno-demokratskog modela EU. Oni žele transformisanu EU u kojoj bi nacionalne države međusobno sarađivale onoliko koliko je to u njihovim nacionalnim interesima, u kojoj se ne bi dovodio u pitanje suverenitet država i u kojoj ne bi postojala jedna vladajuća ideologija“, objašnjava Vukoičićeva.

    Dosadašnja zvanična vladajuća briselska ideologija marginalizuje nacionalni identitet i temelji se na globalizmu, dodaje ona. Evropska desnica protiv je takve, kako ona kaže, briselsko-vašingtonske EU, koja u konačnici teži da uništi nacionalne države i identitete u korist globalističke vizije anacionalne zajednice.

    Od presudne važnosti za buduću saradnju evropske desnice biće njihov individualni rejting, kaže Vukoičićeva. Poslednjih decenija rejting desnice raste, još uvek ne dovoljno da bi došle na vlast u pojedinim državama, ali to što je Slobodarska partija ušla u koalicionu vladu u Austriji pokazatelj je promene, kaže ona.

    „Definitivno, ove stranke jačaju. Što budu bije jače, to će biti veće mogućnost za njihovu međusobnu saradnju i za stvaranje jedne internacionale na evropskom nivou“, kaže Vukoičićeva.

    Na pobedu desnice u Austriji osvrnuo se i Andrej Suzdaljcev, zamenik dekana Fakulteta za svetsku ekonomiju i politiku Visoke ekonomske škole. Beč je danas, prema njegovim rečima, evropska desničarska prestonica.

    Međutim, evropsku desnicu, kaže Suzdaljcev, čini širok spektar stranaka koje se po mnogo čemu razlikuju. Ono što ih spaja je nezadovoljstvo politikom EU, svest da su Uniji potrebne reforme, kao i antiimigrantski stav. Evropska desnica, prema Suzdaljcevljevim rečima, pati od ozbiljne boljke — nedostatka jasnog ekonomskog programa, što je već dovelo do raskola unutar Alternative za Nemačku (AfD), stranke za koju je na poslednjim izborima u Nemačkoj glasalo 13 odsto građana.

    „Bez obzira na to, uloga desničarskih stranaka biće sve veća. Prvo, to je rezultat konzervativne revolucije u svetu, koja je već dovela do izlaska Velike Britanije iz EU, pobede Trampa i raspada starih koalicija u Evropi. Drugo, mislim da  je evropska desnica kao lego-kockice i da će se prilagoditi bilo kakvim novim okolnostima, bez obzira na pokušaje ’starih‘ političkih faktora da ih blokiraju i da ih ignorišu tokom formiranja koalicija“, kaže Suzdaljcev.

    Jedan od presudnih faktora za uspon desnice je migrantska kriza, porast terorističkih napada širom Evrope i porast svesti evropskih građana da će demografske promene uticati tako da će u konačnici promeniti evropski identitet, kaže Vukoičićeva.

    Tu se ne radi o ksenofobiji, rasizmu ili mržnji prema migrantima, već o tome da većina muslimanskih migranata iz Azije i Afrike, koji su naseljavali Evropu od šezdesetih godina prošlog veka, nisu uspeli ili nisu želeli da se integrišu u evropsko društvo i prihvate njegove vrednosti, dodaje ona.

    „To dovodi do kolizije, do sukoba između migrantskih zajednica i starosedelaca. Nažalost, dovodi i do porasta ekstremizma, terorizma, kriminala… To je ono što sada uviđa veliki broj glasača evropskih država i to je ono što ih plaši. Oni su svesni da migranti koji sada pristižu u velikom broju, verovatno kao i oni pre njih, neće hteti da se integrišu, već će želeti da nametnu svoj način života, svoju kulturu i to će samo dalje produbljivati te podele i dovoditi do sve veće pojave ekstremizma i terorizma“, objašnjava Vukoičićeva.

    Prag je, dodaje ona, izabran za mesto sastanka zbog izričitog stava država članica Višegradske grupe (Češka, Poljska, Slovačka i Mađarska) da ne pristanu za dodatne kvote za prijem migranata.

    Višegradska grupa doživljava se zbog toga kao blok zemalja za odbranu od briselskog diktata.

    „Iako smo mogli da vidimo da su se češki političari na vlasti ogradili od ovog sastanka, jer, iako su protiv migranata ne žele da se povezuju sa ’ekstremnom desnicom‘, ipak se njihova politika, politika Višegradske četvorke, najviše profilisala kroz otpor Briselu, otpor Vašingtonu upravo putem otpora migrantskim kvotama“, kaže Vukoičić.

    Pored ograde vodećih čeških političara, koji su u kritikama bili umereni, napadi na vođe evropske desnice došle su i od marginalnih čeških stranaka, koje su desničarske lidere optužili za saradnju sa Rusijom.

    Favorit američkog „Njujork tajmsa“ je izjava Jiržija Pospišla, predsednika stranke TOP 09, koja je na poslednjim izborima u Češkoj osvojila pet odsto glasova i sedam mesta u češkom parlamentu, koji ima 200 poslanika:

    „Ekstremisti koji prete interesima, kako Češke, tako i EU, okupili su se Pragu. Oni žele da napuste EU i NATO i približe se Putinovoj Rusiji. Sramota je da im je domaćin potpredsednik češkog parlamenta“, izjavio je Pospišl.

    I demonstranti koji su se okupili u Pragu da protestuju zbog održavanja skupa nosili su antiruske transparente. Organizatori demonstracija izjavili su da im je cilj da spreče netoleranciju u Pragu, gradu koji je poznat po mirnoj „Plišanoj revoluciji“ iz 1989, kada su Česi oborili komunizam.

    Za to vreme, Okamurin uticaj raste, a njegova SPD postaje sve značajniji faktor u političkom životu Češke. Premijeru Babišu je sve teže da održi obećanje dato pred izbore da neće sarađivati sa SPD, koja je oko 11 odsto na izborima osvojila pod sloganom „Ne islamu, ne terorizmu“.

    Rastući uticaj Okamure i njegove partije može da ilustruje i izokola izrečen zahtev češkog predsednika Miloša zemana, koji je u prošlonedeljnom govoru zatražio Okamurinu podršku za reizbor. 

    Slično:

    Desnica u Srbiji — snaga bez pravog vođe i partije
    Desnica zavladala Poljskom
    Ideologija srpskih stranaka: Desnica vodi „levu“ politiku
    Zašto je desnica bauk?
    Živa je desnica, umrla nije! Bar dok je Unije...
    Tagovi:
    evropska desnica, islam, migrantska kriza, Prag, sastanak, reforme, saradnja, sastanak lidera evropske desnice u Pragu, Evropa nacija i slobode, Partija za slobodu i direktnu demokratiju, Partija za slobodu, Nacionalni front, NATO, EU, Jelena Vukoičić, Tomio Okamura, Gert Vilders, Andrej Suzdaljcev, Marin Le Pen, EU, Prag, Češka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga