01:21 27 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Bitkojn

    Mehur raste li raste: Preti eksplozija ili još opasniji scenario

    CC BY 2.0 / BTC Keychain / Bitcoin
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    61429

    Neki procenjuju da će za godinu dana jedan bitkoin vredeti i čitavih 100 hiljada dolara, a drugi da je to još jedan finansijski mehur koji će izvesno pući. Da li je budućnost ipak na strani kriptovaluta?

    Najvrednija kriptovaluta u svetu, bitkoin, poslednjih dana novembra vredela je 11.000 dolara, a samo 20 dana kasnije gotovo duplo više, premašivši neverovatnih 20.000 dolara. Od početka ove godine, vrednost bitkoin je 20 puta porasla. O kakvom bumu je reč najbolje govori podatak da je njegova početna cena 2010. godine bila manja od jednog centa.

    A bitkoin je samo najpopularnija i najbezbednija među više od 1.300 kriptovaluta u ovom trenutku, iako nema podršku nijedne nacionalne vlade. Činjenica da ta kriptovaluta sve više koristi ekonomiji „stvarnog sveta“, po svemu sudeći će uticati na stvaranje legitimnog alternativnog sistema.

    Podstaknut velikim rastom cene bitkoin, ali i strahom od njegovog pucanja, francuski ministar finansija Bruno le Mer upravo je izjavio da će na samitu G20 u aprilu iduće godine pokrenuti raspravu o kriptovalutama i o donošenju regulative u tom području.

    Bitkojn i zlato
    © Fotolia / Roman Bodnarchuk

    Zabrinutost je pokazala i EU, čiji čelnici traže način da uvedu stroga pravila i regulativu u područje kriptovaluta, a tim stručnjaka sa Volstrita bitkoin vidi kao balon koji samo raste i preti pucanjem.

    I u Beogradu je krajem juna počeo s radom prvi dvosmerni bankomat na kom građani mogu da kupuju i prodaju bitkoin.

    Dobar poznavalac novih tehnologija i u okviru toga i kriptovaluta, Marko Nikolić, za Sputnjik kaže da se bitkoin kod nas koristi uglavnom za trgovinu ili kao sredstvo čuvanja vrednosti. Ljudi kod nas uglavnom ne znaju tehnologiju i ne bave se rudarenjem, odnosno proizvodnjom bitkoina, koja zahteva ozbiljna ulaganja. Oni na bankomatima, ili putem transakcija na internetu, pokušavaju da zarade na trgovini ili da na tržištu na kome postoje uslovi za trgovanje bitkoinom dođu do određene zarade. To se u poslednjih godinu dana isplatilo.

    Na pitanje kako neko kod nas može da dinare, evre ili dolare pretvori u bitkoine, on kaže da je to vrlo jednostavno, kao i na svakom drugom bankomatu. Samo morate da imate takozvane digitalne novčanike na vašim mobilnim telefonima ili računarima, i zavisno od toga koliko ste na bankomatu ubacili novca dobijate protivvrednost u bitkoinima u vaš digitalni novčanik.

    Mnogo teže je rudarenje, što je u stvari proces proizvodnje bitkoina koji zahteva određenu infrastrukturu i ulaganja, pre svega u izuzetno jak računar koji troši izuzetno mnogo struje, što je u svakom slučaju vrlo rizično.

    Prema nekim pokazateljima, rudarenje zahteva i do 15.000 dolara ulaganja tokom godine dana, da bi se u narednoj godini na mesečnom nivou vraćalo 10 odsto od uložene sume.

    Najveći trošak je struja jer jedna transakcija potroši 240 kilovatčasova. To je, prema računici, dovoljno da se strujom napaja osam dana prosečan dom u Americi.

    Na pitanje da li u našoj zemlji postoji mogućnost trgovine odnosno plaćanja računa bitkoinom, Nikolić ističe da to u većini zemalja nije regulisano zakonski, pa ni kod nas, ali da u svetu postoje trgovci koji su prihvatili ovaj vid plaćanja.

    On dodaje da kod nas takođe postoje pojedina mesta gde se može platiti kriptovalutama, da to ovde još nije zaživelo, ali da oni koji poseduju kriptovalutu mogu da je iskoriste na stranom tržištu.

    Nikolić kaže da ne postoji evidencija ni ovde ni u svetu o tome koliko ljudi ima račun u kriptovaluti, ali ni koliko njih rudari, jer su ti računari zaštićeni i to se ne može znati, iako se, kaže, i tu dešavaju upadi i hakovanja.

    „Boj fizičkih lica koji se bave tim poslom ili trguju bitkoinom ne može se proceniti, ali to tržište neminovno napreduje. Do pre godinu dana čitavo tržište kriptovaluta je vredelo desetak milijardi dolara, danas ono vredi 350 milijardi dolara. To je sigurno najveći bum na svetskom finansijskom tržištu u poslednje dve godine“, ističe Nikolić.

    Da li je realna opasnost pucanja balona kriptovaluta, kako to predviđaju neki finansijski stručnjaci, pogotovo oni sa Volstrita, ili tako reaguju zato što u kriptovaluti vide konkurenciju svom poslu? Na to pitanje, ovaj mladi stručnjak kaže da oni svakako u kriptovalutama vide konkurenciju jer je reč o tržištu na koje niko ne može da ostane imun.

    „Države će u narednim godinama primenjivati ovakve sisteme i digitalizovati novac“, tvrdi Nikolić. On napominje da je strah koji postoji da bi moglo doći do pucanja tog mehura kao i 2007/08. godine kada je na taj način krenula svetska ekonomska kriza, razumljiv. Bojazan, kaže, izaziva i to što se ne zna tvorac bitkoina, pa lebdi pitanje može li on nestati kako je i nastao.

    „Svakako se upumpava veliki novac, i ako se nastavi ovako, postoji, naravno, verovatnoća da se u nekom trenutku dogodi potpuni krah jer finansijski sektor nije imun na tako velika ulaganja. Onda se stvara taj balon koji niko ne može da kontroliše“, dodaje Nikolić.

    On, međutim, ističe da su i državnici u svetu prepoznali značaj pojave kriptovaluta na koju je uticalo upravo tržište, a da su na to ukazali i mnogi ozbiljni poslovni ljudi poput Bila Gejtsa.

    „Mi smo na samom početku korišćenja kriptovaluta. Naravno da će neki probni period u državama postojati, ali da će to vremenom države legalizovati“, smatra on, podsećajući da kriptovaluta ne mora da ima podlogu u nekoj vrednosti poput zlata. U slučaju kriptovaluta sve reguliše tržište na kome je ograničen broj tih novčića i ne postoji mogućnost da se napravi jedna više, da se naštampa po potrebi.

    „To odlikuje kriptovalute, to i drži cenu kriptovalute jer se zna da će bitkoina biti 21 milion i nijedan više. A danas je već izrudareno između 16,5 i 17 miliona“, objašnjava ovaj poznavalac te materije.

    Napominje i da je u svetu već veliki broj kriptovaluta koje su premašile vrednost od 100 dolara, što nije zanemarljivo, u šta su uložene milijarde.

    „Na tom tržištu se ekspanzija tek očekuje, i ta tehnologija će tek biti široko rasprostranjena. S rastom bitkoina kakav je bio tokom ove godine, niko ne može da vam kaže cifru koliko će vredeti u 2018. Neki tvrde da će preći i 100.000 dolara do kraja 2018. godine“, ističe Nikolić.

    Sva saznanja i znanja o kriptovalutama zainteresovani mogu da nađu jedino na internetu, dodaje on. Naravno da je ta materija bliža generaciji milenijalaca nego starijima kojima je, kako dodaje, možda i neshvatljivo ovakvo tržište koje je prilično komplikovano za objašnjavanje.

    Kada nešto držite u digitalnim novčanicima, to izaziva skepsu kod ljudi, ali s obzirom na to da smo u prvoj deceniji ovakvog vida poslovanja, verovatno će se to vremenom približiti ljudima. Države, kako napominje, već insistiraju na tome.

    „To će biti jedan dugogodišnji proces da se to primeni u običnoj trgovini, da odete u vašu prodavnicu na ćošku i kupite nešto za digitalni novac. Možda ne tako skoro, ali to je budućnost“, istakao je Nikolić za Sputnjik.

    Slično:

    Kakav bitkoin! Svet je poludeo za novom kriptovalutom — lajtkojnom
    Bitkojn sigurno „puca“, ruski stručnjak otkriva i kad
    Bitkojn: Finansijsko čudo ili najveća prevara?
    Australijanac stvorio bitkojn
    Čovek koji je predvideo astronomski rast bitkoina ima novu šokantnu teoriju
    Tagovi:
    rudarenje, pucanje mehura, finansijski sistem, kriptovalute, balon, zarada, vrednost, Bruno Le Mer, Marko Nikolić, Bil Gejts, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga