01:15 20 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Fabrika pored stadiona u Obliću, Kosovo i Metohija

    Sve su nam oteli: Možemo li išta da vratimo od opljačkane srpske imovine na Kosmetu

    © AFP 2019 / Armend NIMANI
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4436
    Pratite nas

    Pravo na imovinu i zaštita tog prava jeste jedno od temelja države i zato bi Zapad trebalo da prihvati svaku inicijativu za rešavanje imovinskih i pravnih pitanja na Kosovu i Metohiji.

    Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju (KiM) Marko Đurić izjavio je da će Srbija tražiti i insistirati da bude izvršena revizija privatizacija na KiM, jer su one urađene na kriminalan način, protivno domaćim i međunarodnim propisima i rezolucijama.

    Posle okruglog stola u okviru unutrašnjeg dijaloga na kojem su učestvovali predstavnici ekonomskih fakulteta, instituta i strukovnih udruženja, Đurić je kazao da je Kancelarija za KiM napravila sveobuhvatnu bazu podataka imovine.

    Prema podacima Vlade Srbije, 58 odsto imovine na Kosovu i Metohiji pripadalo je Srbima, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i preduzećima u državnom vlasništvu. Ta imovina je od 1999. godine, kada je UNMIK preuzeo kontrolu nad južnom srpskom pokrajinom, postepeno prelazila u ruke Albanaca.

    UNMIK je do 2003. na raspolaganje Kosovu predao nepokretnosti države Srbije na Kosovu i Metohiji u vrednosti od oko 1,5 milijardi evra.

    Čak je i Misija OEBS-a na Kosovu i Metohiji u izveštaju iz 2008. godine zaključila da će privatizacija na Kosovu ići teško, jer je nejasna vlasnička struktura na KiM, pozivajući se još na period nacionalizacije privatnog vlasništva, koje je po evropskim konvencijama — neprikosnoveno.

    Otimanje imovine Republike Srbije i srpskih preduzeća sprovođeno je kroz nelegalnu privatizaciju, koja je na Kosovu i Metohiji imala oko 30 „privatizacionih talasa“.

    Već do marta 2010. godine, prema podacima kojima je raspolagalo tadašnje Ministarstvo za KiM, Priština je privatizovala 545 društvena preduzeća, vrednih 220 milijardi dolara. U 95 odsto slučajeva kupci su bili Albanci.

    Preduzeća su privatizovana, odnosno prodata po daleko nižoj vrednosti od tržišne. Najbolji primer za to je privatizacija „Pećke pivare“, iz juna 2006. godine, koja je prodata za 11,1 milion evra jednom albanskom biznismenu, što je, prema objektivnim procenama, iznos koji je 10 puta manji od realne tržišne vrednosti.

    Marko Đurić
    © Tanjug / Dimitrije Gol

    Đurić kaže da je više od 900 fabrika na KiM, čiji je vlasnik država Srbija, „oteto“ u procesu takve pljačkaške privatizacije, a da Srbi na KiM ili država Srbija nisu dobili nijedan dinar.

    On, međutim, ističe da država Srbija ima papir za svaki uloženi dinar tokom proteklih decenija na KiM i da će tražiti reviziju privatizacija.

    Jedan od učesnika skupa, ekonomista Ljubomir Madžar smatra da po pitanju vlasništva treba biti dosledan i da ne treba praviti kompromise. On smatra da su naši argumenti veoma jaki, budući da je veliki broj firmi na Kosovu bio u vlasništvu Srbije ili su bile filijale srpskih firmi.

    Koliko je posle tog otimanja, koje traje već dugo, izvodljiva revizija privatizacije? Odgovarajući na to pitanje, sagovornik Sputnjika, ekonomista, stručnjak za tu problematiku Mahmud Bušatlija napominje da pravo na imovinu i zaštita tog prava jeste jedno od temelja države. On zato pretpostavlja da bi Zapad bio spreman da prihvati svaku inicijativu da se imovinska i pravna pitanja na Kosovu i Metohiji moraju rešiti.

    Bušatlija kaže da sigurno postoje svi relevantni dokumenti koji ukazuju na to na koji način se gradilo i industrijalizovalo Kosovo i Metohija. Ipak, kada je u pitanju revizija, on ne vidi da na Kosovu postoji institucija koja bi mogla da to sprovede i da ponudi neko dobro rešenje sa kojim bismo mi bili zadovoljni pre svega kao ulagači.

    „S druge strane, ne znam da postoji neka institucija van Kosova koja bi mogla da bude nadležna za rešavanje imovinskih pitanja na Kosovu i Metohiji“, kaže Bušatlija.

    Uz to, on dodaje ako bi neki sud i doneo odluku da se poništi privatizacija i državi vrati ono što je privatizovano, pitanje je da li bi, s obzirom na to čime su rezultirale te privatizacije, imalo šta i da se vrati.

    On smatra da bi od koristi bilo sprovođenje neke vrste restitucije, kojom bi bilo vraćeno ono što je ljudima oduzeto i nacionalizovano posle Drugog svetskog rata, kao i ono što je podržavljeno u tom secesionističkom procesu koje Kosovo zagovara.

    To, napominje on, podrazumeva i vraćanje crkvene imovine, što bi bilo jako važno, jer na Kosovu, a pogotovo u Metohiji, dosta zemljišta, šume i objekata su pripadali Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Dobar deo toga je nacionalizovan posle Drugog svetskog rata, a dobar deo je otet u dešavanjima devedesetih godina prošlog veka i tokom prve decenije 21. veka, ističe taj ekonomista.

    On smatra da se dokumenta o vlasništvu koje poseduje država Srbija mogu iskoristiti u daljem pregovaračkom procesu jer su to valjani dokumenti.

    „Ako su dokumenti ekonomski valjani, pravno valjani, oni su i politički valjani dokumenti. Koliko će to biti iskorišćeno zavisi od politike“, istakao je Bušatlija.

     

    Slično:

    Trepča: Ako se ovako nastavi, Srbi na Kosovu će ostati samo bajka
    Slučaj „Trepča“ — trag novca vodi do...
    Đurić: U Srbiji se politički mešetari na slučaju „Trepča“
    Srpska Trepča u albanskim rukama
    Ako „Trepča“ bude čekala Briselski dijalog — izgubićemo
    Čiji je kombinat Trepča?
    Tagovi:
    revizija privatizacije, vlasništvo Srbije, Unmik, pljačka, privatizacija, Mahmud Bušatlija, Ljubomir Madžar, Marko Đurić, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga