11:43 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Pogled na Menhetn

    Kako se Srbija suprotstavila žestokom napadu na Rusiju usred Njujorka

    CC0 / Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Halo Moskva (49)
    81842
    Pratite nas

    Rezolucija UN protiv Rusije duboko je političkog karaktera i odgovara ne samo Ukrajini, nego i nekim članicama SB, koje su bile povezane sa „Majdanom“ ili su ga direktno podržale ignorišući njegove tamne strane. U toj situaciji, Srbija nema interes da se nalazi u grupi koja će voditi političku borbu protiv Rusije, smatraju naši sagovornici.

    Generalna skupština UN noćas je izglasala Rezoluciju o situaciji u oblasti ljudskih prava na Krimu kojom se Rusija poziva da ispuni 12 preporuka kako bi se, kako stoji u predlogu Ukrajine, „hitno stavila tačka na sva kršenja ljudskih prava stanovnika Krima“.

    Za usvajanje dokumenta glasalo je 70 država, protiv je bilo 26, a 76 je ostalo uzdržano. Među onima koji su podržali rezoluciju bila je većina evropskih država i SAD. Protiv su, između ostalih, bile Rusija, Kina, Indija, Jermenija, Belorusija, Kuba, Iran. Protiv donošenja ukrajinske revolucije glasala je i Srbija.

    Poslanik u Državnom savetu, parlamentu Republike Krim Vladislav Ganžara kaže da je ovim činom Srbija još jednom dokazala da je Rusija njen strateški partner. Imamo istorijske veze i uvek podržavamo jedni druge, u ovom trenutku, to je izuzetno važno, kaže Ganžara za Sputnjik.

    „Kada se na Rusiju vrši pritisak, Srbija je uz nas, ali isto tako se ponaša i Rusija, kada je reč o Srbiji. Meni, kao stanovniku Krima, mnogo znači stav naše srpske braće, kojim se brani pravda. Srbi su se veoma često suočavali sa nepravdom u UN i zato razumeju naše probleme. Ruski Krim i Srbija znaju šta su to dvostruki aršini UN, i nama je jasno da se radi o pojedinim zemljama koje nameću svoju volju svima. Ali primer Kine, Indije, Irana, Srbije govori o tome da su prošla vremena kada se zemljama naređivalo šta treba da rade“, ističe Ganžara u razgovoru za Sputnjik.

    Vladislav Ganžara, poslanik u Državnom savetu, parlamentu Republike Krim
    Vladislav Ganžara, poslanik u Državnom savetu, parlamentu Republike Krim

    Kijev smatra da podrška ukrajinskog stava kada je u pitanju Krim pokazuje da pitanje poluostrva nije završeno i da je međunarodna zajednica poslala jasan signal Moskvi. „Pažljivo pratimo akcije okupatora i progon i kršenja ljudskih prava građana Krima sigurno će sa sobom nositi odgovornost. „Država-agresor treba da prekine sa samovoljom na privremeno okupiranoj teritoriji i osigura poštovanje ljudskih prava“, navodi se u saopštenju.

    Bivši ambasador SR Jugoslavije pri UN Vladislav Jovanović primećuje da su u Rezoluciji upotrebljeni termini koji su izrazito diskvalifikujući za Rusiju. To nije ni minimalni oblik pristojnosti kada se Svetska organizacija izjašnjava o nečemu. Upotrebljena je reč „okupator“ što je prejudicirajuće, kaže Jovanović za Sputnjik.

    „Rečnik upotrebljen u toj rezoluciji je teško prihvatljiv za svaku zemlju koja ne želi da bude umešana u klinč borbu koju Ukrajina hoće da vodi protiv Rusije. S druge strane, teško je pretpostaviti da na Krimu postoji problem ozbiljne povrede ljudskih prava, jer je većinski deo stanovništva ruskog porekla, a oni su se na referendumu ogromnom većinom izjasnili prvo za nezavisnost, a onda i za ujedinjenje sa Rusijom. Ako i ima pojedinačnih slučajeva povrede ljudskih prava, toga ima u svakoj zemlji“, ističe Jovanović.

    On dodaje da nije iznenađen što se naša zemlja našla među onima koje nisu glasale za ukrajinsku rezoluciju. Srbija nije imala razlog da ne glasa protiv, jer je očigledno najmanja briga ovog dokumenta da vodi računa o ljudskim pravima, ona treba da zada udarac Rusiji, kaže Jovanović.

    „Očigledno je da je ta rezolucija duboko političkog karaktera, da ne odgovara samo Ukrajini nego i onim zemljama, uključujući i neke članice Saveta bezbednosti, koje su roditelji današnje Ukrajine, koje su na neki način bile povezane sa ’Majdanom‘ ili su ga direktno podržale ignorišući njegove tamne strane. U toj situaciji, Srbija nema interes da se nalazi u grupi koja će voditi političku borbu protiv Rusije, jer su motivi rezolucije mnogo više politički nego humani“, kaže ovaj bivši diplomata.

    Kremlj smatra pogrešnim usvajanje rezolucije o ljudskim pravima na Krimu u Generalnoj skupštini UN, rekao je novinarima pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov. „Smatramo nepravilnom ovu formulaciju i ne slažemo sa njom“, rekao je Peskov.

    Tokom glasanja o ukrajinskom predlogu, uzdržano je bilo 76 zemalja, među njima su mnoge države Bliskog istoka, Severne Afrike i Latinske Amerike.

    Tema:
    Halo Moskva (49)

    Slično:

    Kijev pokriva ceo Krim televizijskim signalom
    Malagurski: Republika Srpska sledeći Krim? (video)
    Američki ambasador u Rusiji: Krim je ukrajinski
    Tagovi:
    humanitarno pitanje, politički pritisak, glasanje, usvajanje, ljudska prava, podrška, rezolucija, UN, Vladislav Ganžara, Vladislav Jovanović, Ukrajina, Krim, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga