10:52 07 Jun 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    4431
    Pratite nas

    Britanija je prva pokušala da izbaci Rusiju iz SVIFT-a. Nije to prošlo, kao što je učinjeno Iranu na zahtev SAD. Jer, izbacivanjem Rusije, Amerikanci bi pucali sebi u nogu.

    Mesto i datum sastanka američkog i ruskog „specijalca“ za Ukrajinu još nisu dogovoreni, ali je izvesno da će ga biti u januaru. Isto kao što je izvesno da će američke sankcije Rusiji ostati na snazi sve dok, kako je objasnio Kurt Volker, ne bude realizovan Minski sporazum o Ukrajini. Pogotovo u svetlu nedavno objavljene američke Nacionalne bezbednosne strategije koja u Rusiji, praktično, vidi neprijatelja koji „želi da oblikuje svet suprotan američkim vrednostima“.

    Da li to pak može da znači i najavu uvođenje dodatnih sankcija Rusiji? Generalni direktor „Zberbanke“, najmoćnije u Rusiji, German Gref je ranije izjavio da je to moguće ali da ne veruje da će one biti od ključnog značaja. On je, međutim, sada upozorio da bi u slučaju da one budu velikih razmera, nekadašnji Hladni rat bio „dečja igra“.

    Uz to, potencijalno isključivanje Rusije iz SVIFT-a, međunarodnog sistema platnih transakcija, Gref je u intervjuu „Fajnenšel tajmsu“ nazvao „iracionalnim korakom“. 

    Za isključenje Rusije iz SVIFT-a zapadni političari su se zalagali od 2014. godine, kada su uvedene prve sankcije Rusiji zbog krize u Ukrajini. Spekuliše se da zbog pogoršanja odnosa između Moskve i Vašingtona, postoji verovatnoća da se oni opet vrate toj inicijativi.

    Ne bi bio prvi put da jedna država, odnosno njene banke, budu izbačene iz međunarodne međubankarske mreže za prenos podataka o platnim transakcijama, što SVIFT jeste.

    Ekonomista Borislav Borović za Sputnjik podseća da je SVIFT osnovan 1973. godine, zbog naglog povećanja obima međunarodnih plaćanja koje je došlo kao posledica napuštanja zlatnog standarda i „stavljanja u pogon“ nacionalnih štamparija novca, ali i uvođenja dolara kao svetske valute. Dotadašnji sistemi za prenos podataka o platnom prometu, što se obavljalo putem teletejpa, telegrafa i telefon-faksa, nisu mogli da prate takvo povećanje platnog saobraćaja.

    Zahvaljujući novim tehnologijama, tu mrežu za prenos podataka o platnim transakcijama, sa sedištem u Briselu, osnovalo je 239 banaka iz 15 zemalja.

    Borović kaže da trenutno usluge SVIFT-a koristi oko 11.000 finansijskih institucija, najviše banaka, iz više od 200 zemalja. Godišnje ta mreža registruje milijarde naloga, sa dnevnim obrtom većim od milijardu dolara.

    Većina od oko 800 banaka u Rusiji, njih oko 600, odnosno oko 90 odsto njihovih transakcija je, kaže Borović, u SVIF sistemu. Do početka 2000. godine, 90 odsto stranih plaćanja Rusije su obrađeni kroz ovu mrežu.

    Kada je Zapad prvi put uveo ekonomske sankcije Rusiji, 2014. godine, britanski premijer Dejvid Kameron zatražio je da Rusija bude isključena iz SVIFT sistema, što nije prihvaćeno. Iz raznih razloga — zbog velikog obima saradnje sa Zapadom, straha od energetske krize… Objašnjava ovaj analitičar Foruma ekonomista.

    Napominje, međutim, da to ne znači da u nekom trenutku do toga ne bi moglo da dođe. To bi za Rusiju bio veliki problem ako nema spreman odgovor, kaže Borović, koji je ipak mišljenja da taj odgovor postoji jer nije u pitanju nova pretnja.

    „U Rusiji je već stvoren domaći sistem prenosa podataka između ruskih kompanija, koji je dobrim delom do 2014. godine takođe išao preko SVIFT-a. Već je u funkciji i direktni autonomni platni sistem između Kine i Ruske Federacije, što znači da se prešlo na korišćenje nacionalnih valuta u međusobnoj trgovini“, napominje ovaj ekonomista.

    On podseća da je i BRIKS na konferenciji u Brazilu te 2014. godine dogovorio da će centralne banke tih pet zemalja otvarati zajedničke kreditne linije u nacionalnim valutama zemalja koje imaju kreditne transakcije. Tako je ideja o stvaranju bilateralnog platnog sistema za Rusiju i Kinu transformisana u ideju multilateralnog sistema plaćanja između zemalja BRIKS-a, za šta su pokazale interesovanje i neke zemlje izvan te organizacije, kao što su Iran i Kazahstan, ističe Borović.

    Napominje da je jedan od razloga za rusko-kineski dogovor sigurno bio i u tome što je politika umešala prste u funkcionisanje SVIFT-a, što je dovelo u pitanje bezbednost i brzinu protoka podataka platnog prometa.

    „Pokazalo se da je SVIFT pod ozbiljnom kontrolom SAD, jer su iscurile informacije da CIA ima pristup podacima zbog potrebe navodnog praćenja finansiranja terorista, što je možda u tom trenutku bilo i tačno. To je, međutim, pokazalo da jedna zemlja ili grupa saveznika ima ono što je drugima nedozvoljeno, jednostranu kontrolu nad informacijama platnog prometa. To bi u bankarskom sektoru moralo da bude isključeno kako ne bi bilo zloupotrebljeno protiv konkurencije, po bilo kom osnovu“, ističe Borović, dodajući da primer Irana potvrđuje koliki je američki uticaj na SVIFT.

    „Vlada SAD je insistirala da se najveće iranske banke isključe iz SVIFT-a u paketu sankcija prema Iranu oko ograničenja nuklearnog arsenala. Iran je, međutim, našao alternativni način da ’obavesti‘ partnere o novčanim tokovima, ali mu je to svakako otežalo međunarodnu trgovinu, i to sa znatnim finansijskim gubicima. Kada su sankcije ukinute, nuđen mu je ponovni ulazak u SVIFT, ali su rezerve ostale, tako da Iran nije pohrlio nazad. Osim nekoliko banaka, ostale su nastavile da rade po alternativnim rutama“, navodi Borović.

    Glavni ekonomista ruskog Instituta za tržišta fondova i upravu Mihail Beljajev podseća da se o izbacivanju Rusije iz SVIFT-a priča otkako su joj uvedene sankcije.

    „Od toga još nema ništa. Hipotetički gledano, to je moguće, ali bi u ovom slučaju Amerikanci pucali sebi u nogu. Da su oni zaista planirali da isključe Rusiju, uradili bi to mnogo ranije“, kaže za Sputnjik Beljajev.

    On napominje da su Amerikanci već imali veoma loše iskustvo sa izbacivanjem ruskih banaka iz sistema Viza i Masterkard, a SVIFT je, dodao je, mnogo ozbiljnija stvar.

    „Jednostavno, SAD igraju vodeću ulogu u sistemu SVIFT-a, a druga po obimu prometa je upravo Rusija. Izbacivanje velikog igrača bi dovelo do destabilizacije tog sistema, i to bi pre svega naškodilo SAD“, objašnjava ovaj ekonomista.

    Beljajev smatra da je za Rusiju bolje da bude deo SVIFT-a, ali ističe da postoje i alternativni sistemi, kojima bi Rusija, uz određene gubitke, mogla da se prikloni. On podseća da se u okviru BRIKS-a vode pregovori o novom međunarodnom sistemu platnih kartica.

    I drugi ekonomisti smatraju da bi Rusija uspešno prebrodila isključenje iz SVIFT-a, između ostalog, zahvaljujući novom ruskom sistemu plaćanja SPFS, kreiranom u okviru BRIKS-a, na koji je prešlo više od 300 ruskih banaka.

    Da za rusku ekonomiju u slučaju njenog isključenja iz SVIFT-a to neće biti kritično, još u martu je tvrdila guvernerka Centralne banke Rusije Elvira Nabijulina. Tada je u razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ukazala da je ruski finansijski sistem zaštićen ako dođe do napuštanja SVIFT-a i objasnila da je napravljen analogni sistem zahvaljujući kome će biti odrađivane sve operacije za koje je korišćen SVIFT.

    Ona je to ilustrovala uspešnim primerom platnog sistema „Svet“, ističući da 90 odsto bankomata i platnih terminala u Rusiji može da prihvati platne kartice. Taj sistem kreiran je 2014. godine posle uvođenja američkih sankcija zbog kojih su ruske banke imale probleme sa sistemima Viza i Masterkard.

    Slično:

    Zemlje BRIKS-a konstruktivnije od G20
    Si Đinping: BRIKS za novi ekonomski model
    Samit BRIKS-a: Kako odbiti napade Zapada
    U aprilu prvi projekti banke BRIKS-a
    „Mudis“: Ruska privreda sve stabilnija
    Putin: Ruska privreda stabilizovana
    Ruska privreda može da raste 10 odsto godišnje
    Tagovi:
    SVIFT, platni promet, ruske banke, sankcije Rusiji, CIA, BRIKS, Elvira Nabijulina, Kurt Volker, German Gref, Vladimir Putin, Velika Britanija, Iran
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga