21:00 15 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Borac

    Da li je 2018. godina nuklearnog rata: Ovo su žarišta od kojih strahuje planeta

    © AFP 2019 / DELIL SOULEIMAN
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše Sandra Čerin
    Šta se krčka na Bliskom istoku (121)
    0 201
    Pratite nas

    Pacifik, Bliski istok, Ukrajina, Balkan, kao i migrantski talas u Evropi mogli bi da budu najopasniji izazovi za svet tokom ove godine, saglasni su sagovornici Sputnjika.

    Kriznih žarišta na našoj planeti, nažalost, ne manjka, a ovo su neka koja, prema ocenama stručnjaka, nose najveći potencijal za eskalaciju u 2018. godini.

    Severoistočna Azija

    Prema rečima Borislava Korkodelovića, spoljnopolitičkog komentatora i stručnjaka za Daleki istok, godina za nama uveliko je komplikovala odnose u području gde se sreću interesi SAD sa jedne, i Kine i Rusije sa druge strane. Niz raketnih i nuklearnih proba Severne Koreje izazvao je veliku nervozu u Južnoj Koreji, Japanu, a naročito u SAD.

    „Verujem da će početkom godine biti nastavljeni užurbani napori severnokorejskog režima da izvede bar još jednu probu raketa dalekog dometa, kojima Kim Džong Un misli da će uspostaviti ’nuklearnu ravnotežu‘ sa SAD. Iako vlada opšte uverenje da je ta pretnja po SAD mnogo manje realna nego po Južnu Koreju ili Japan, postoje mišljenja da bi Kim Džong Un mogao od maja da proglasi da je kompletirao nuklearni program i da je Severna Koreja definitivno nuklearna sila, sa čim čovečanstvo mora da se pomiri“, kaže Korkodelović.

    Severnokorejski lider bi, dodaje naš sagovornik, mogao od sredine 2018. da sedne za pregovarački sto sa SAD, ili u formatu šest država koji bi podrazumevao i Kinu, Rusiju, Južnu Koreju i Japan.

    „Treba imati na umu da će SAD, u svetlu budućih akcija Pjongjanga, povećavati ulog. Ne isključuje se da će Vašington možda probati i neki ’hirurški zahvat‘ kojim bi eliminisao nuklearni program Severne Koreje. Od takve akcije diže se kosa na glavi svima u regionu, jer bi glavna žrtva takvog tragičnog scenarija, uz Severnu Koreju, sasvim sigurno bila i Južna Koreja“, ocenjuje Korkodelović.

    Da Korejsko poluostrvo neće biti mirno veruje i Nemanja Starović, istoričar i odličan poznavalac Bliskog istoka.

    „Strategija Severne Koreje da konstantnim nuklearnim i raketnim probama dokazuje svoj status nove nuklearne sile, na Zapadu se, a pre svega u SAD, tretira kao provokacija. Pod pretpostavkom da će se ove akcije Pjongjanga nastaviti i u narednoj godini, moguće je da će u jednom trenutku doći do određenih kontramera u vojnom smislu, što bi, ukoliko se to proširi na čitav region, moglo dovesti i do vojne eskalacije. Ipak, ne verujem da je izgledno da će doći do sveopšteg nuklearnog rata“, smatra Starović.

    Prema njegovom mišljenju, na Korejskom poluostrvu je veoma važan element i Peking.

    „Porast tenzija se koristi kao opravdanje za pojačavanje američkog vojnog prisustva u Južnoj Koreji i Japanu, što se negativno odražava po bezbednost Kine. Zato me ne bi iznenadilo da u toku naredne godine Kina iskoristi uticaj koji ima u političkim i vojnim strukturama Severne Koreje, i da direktno ili indirektno utiče na neke promene unutar severnokorejskog režima“, kaže Starović.

    Borislav Korkodelović ističe da će rivalitet između SAD i Kine na severoistoku Azije bivati sve veći.

    „Između SAD i Kine postoje mnoga nerešena pitanja, privredna i iz sfere međunarodne politike, a problemi postoje i u Južnom kineskom moru u pogledu, kako Amerikanci kažu, kineskog ograničavanja slobodnog protoka roba i putovanja najfrekventnijim morima sveta. To je nešto što će sigurno biti nastavljeno u 2018. godini“, napominje Korkodelović.

    Bliski istok

    Nemanja Starović primećuje da je na području Bliskog istoka poslednjih meseci došlo do svojevrsne podele na blokove.

    „Pod patronatom Vašingtona stvoreno je novo savezništvo između Izraela i Saudijske Arabije, a na njihovoj meti se nalazi Islamska Republika Iran sa saveznicima — Turskom i Rusijom. Može se očekivati dalje zaoštravanje između ta dva bloka na Bliskom istoku, mada ne verujem da u perspektivi može doći do otvorenog rata protiv Irana, jer bi takva vojna ’avantura‘ zaista imala katastrofalne posledice. Mislim da je situacija najzapaljivija upravo na granicama Izraela, pa je moguće očekivati neku vrstu novog vojnog sukoba između Izraela i pokreta Hezbolah u Libanu, kao i novi sukob sa radikalnim palestinskim pokretom Hamas koji kontroliše pojas Gaze“, objašnjava Starović.

    I Borislav Korkodelović ukazuje na to da je Bliski istok najkomplikovaniji deo sveta i podseća na svojevrsan „posrednički“ rat između Irana i Saudijske Arabije.

    „Tragičan rat u Jemenu postao je komplikovaniji otkako tamošnji pobunjenici Huti sve češće raketama pokušavaju da ugroze gradove u Saudijskoj Arabiji. Glavna žrtva su obični ljudi, a procenjuje se da je najmanje 12.000 stanovnika Jemena izgubilo život u protekle dve i po godine otkako traje intervencija Saudijske Arabije, UAE i Bahreina“, primećuje Korkodelović.

    Kako kaže, u tom delu sveta treba imati na umu i neprijateljstvo između SAD i Irana u pogledu međunarodnog sporazuma o iranskom nuklearnom programu, kao i činjenicu da je Izrael uveliko osokoljen odlukom predsednika Trampa da prizna Jerusalim kao glavni grad jevrejske države. To veoma komplikuje situaciju u regionu, a posledice Trampove odluke će se tek videti.

    „Ne treba zaboraviti ni na fenomen Islamske države, koja se, iako uveliko poražena u Iraku i Siriji, pomera na zapad, prema Egiptu i Libiji. Moguće je da će krenuti i na jug prema Nigeru, Centralnoafričkoj Republici ili do severa Nigerije, pa i iduće godine treba računati na ovaj problem“, upozorava Korkodelović.

    Istok Ukrajine

    Prema rečima Nemanje Starovića, iako je u poslednje vreme situacija na frontovima u Donbasu stabilizovana, ne sme se prenebregnuti činjenica da se režim u Kijevu nalazi pred ogromnim problemima i da je praktično suočen sa ekonomskom devastacijom.

    „Poznato je da u takvim situacijama režimi često pribegavaju podizanju nacionalnih i nacionalističkih tendencija, što bi moglo da dovede i do nekog novog vojnog pohoda prema Donjecku i Lugansku. To svakako ne bi naišlo na odobravanje Moskve, koja, po svemu sudeći, nije spremna da dopusti da se bilo šta negativno desi ruskom stanovništvu na tom području“, ističe Starović.

    Kosovska policija u Prištini
    © AFP 2019 / ARMEND NIMANI

    Balkansko poluostrvo

    Starović upozorava na veliko nezadovoljstvo radikalnih albanskih elemenata na području KiM i u Makedoniji.

    „Možemo očekivati da to nezadovoljstvo bude materijalizovano čak i u vidu određenih incidenata, koji bi opet mogli da dovedu do početka jedne spirale nasilja. Jako je važno da naše bezbednosne službe ostanu korak ispred albanskih ekstremista na KiM, kako bismo sa pravovremenim informacijama o njihovim aktivnostima bili spremni da preduzmemo određene mere i da naš eventualni odgovor na vreme legitimizujemo pred međunarodnim faktorom“, ukazuje Starović.

    Migracije

    Migracije sa Bliskog istoka, iz centralne Azije, ali najviše iz Afrike, problem su koji će, prema rečima Borislava Korkodelovića, biti sve aktuelniji za Evropu.

    „Afrika je kontinent sa 1,2 milijarde žitelja. Procenjuje se da će tamo 2050. godine biti oko 2,4 milijarde, a 2100. oko četiri milijarde stanovnika, od čega će oko 60 odsto biti mladi ljudi do 15 godina. To je ogromna demografska dividenda, ali bi mogla da bude i izuzetno eksplozivna stvar ukoliko Evropa, koja je najbliža i najugroženija potencijalnim novim talasima migracije, ne pomogne afričkim državama da ulažu u obrazovanje, otvaranje novih radnih mesta i ukupan razvoj afričkog kontinenta“, upozorava Korkodelović.

    Tema:
    Šta se krčka na Bliskom istoku (121)
    Tagovi:
    Severna Koreja, nuklearni rat, teroristi, KiM, Bliski istok, sukobi, Sirija, SAD, Kina, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga