12:13 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Defile u Banjaluci povodom proslave Dana Republike Srpske.

    Povratak snage: Srpska sprema prelomni korak ka državnosti

    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Balkanske igre bez granica (298)
    1771
    Pratite nas

    Promene Ustava Republike Srpske sasvim sigurno će se kretati u pravcu jačanja njene državnosti i prava na samoopredeljenje, što ne mora nužno da znači i secesionizam. Biće posebno interesantno kojim načinima će se izbeći blokada donošenja novog Ustava.

    Ustav Republike Srpske (RS) usvojen je 9. januara 1992. godine i još je na snazi. Sada predsednik RS Milorad Dodik najavljuje promenu najvišeg pravno-političkog dokumenta srpskog entiteta u BiH.

    Novi Ustav biće usvojen uskoro, najavio je Dodik, u govoru na svečanoj akademiji povodom Dana RS. Veći njegov deo napisan je i radi se na njegovom usklađivanju sa Dejtonskim sporazumom.

    Pravo na referendum, rekao je Dodik, odraz je narodne suverenosti, čega se RS nikada neće odreći.

    Još u novembru prošle godine, predsednik RS najavio je na naučnom skupu na banjalučkom Pravnom fakultetu da će novi Ustav biti usvojen ove godine, da on neće biti secesionistički, ali da će omogućiti, kako je rekao, da se može baviti pitanjem secesije.

    Promene Ustava sigurno će ići u pravcu jačanja RS, smatra profesor na Fakultetu političkih nauka u Banja Luci Miloš Šolaja, jer je sadašnji Ustav, kroz veći broj amandmana usvojenih posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, više puta menjan.

    „U velikoj meri, RS je razvlašćena. Izgubljen je, recimo, pojam suvereniteta. Druge reforme su takođe vršile skrivenu promenu Ustava. Reformom odbrane nestala je Vojska RS, poreski sistem; čitav niz, otprilike šezdesetak reformi uneo je visoki predstavnik, tako da je jako važno da se u ovom trenutku utvrdi sadašnje stanje RS, da se utiče na to da se vrati deo ovlašćenja koje je RS Ustavom iz 1992. godine bila usvojila“, kaže Šolaja.

    Kada predsednik RS kaže da novi Ustav neće biti secesionistički, ali da će omogućiti da se pitanjem secesije može baviti, Šolaja smatra da se to odnosi na pravo na referendum, jer se ni Ustav BiH, odnosno Aneks 4 Dejtonskog sporazuma, niti dosadašnji Ustav RS nisu bavili tim pitanjem.

    „Ovde je, verovatno, pitanje limita referenduma, ko, zašta, koliko ima neka prava, jer ne može se govoriti o odvajanju ili izdvajanju ukoliko to ne bude opšta plebiscitarna podrška. Prema tome, verovatno, to će biti jedan niz pitanja“, objašnjava Šolaja.

    Drugi niz pitanja odnosiće se, veruje Šolaja, na odnos prema institucijama BiH.

    „Mislim da dosadašnji ustavni sistem u BiH paralelno postavlja sistem odlučivanja u institucijama BiH. To je onaj deo nadležnosti koje su dejtonskim Ustavom date BiH, a on bukvalno ide paralelno sa onim što je kao nadležnost data entitetima. Tako da je tu jako važno da se odvoji ko iz čega izlazi, da li su predstavnici entiteta u zajedničkim institucijama izvorni predstavnici, ili će morati da se ponašaju kao delegirani predstavnici iz RS“, kaže Šolaja.

    Otpori novom Ustavu RS očekuju se od, kako Šolaja kaže, bošnjačkih političkih snaga koje se protive svemu što ne vodi centralizaciji i unitarizaciji BiH, kao i od građanskih snaga koje smatraju da bi ustavni sistem BiH trebalo graditi prema principu „jedan čovek — jedan glas“.

    „Manje se očekuje otpor Hrvata u BiH, na njih mislim kao na kolektivitet, jer i oni takođe nastoje da osvoje veći nivo autonomije, čak i možda nešto više od autonomije koju danas ima RS, tako da bi jedan tvrđi stav u tom pogledu odgovarao“, smatra Šolaja.

    Novi Ustav je sasvim sigurno, kaže Šolaja, izvan rešenja koje zapadni deo međunarodne zajednice uzima kao svoje i on predviđa, kako kaže, salvu napada. Međunarodna zajednica će, očekuje Šolaja, biti veoma aktivna povodom izmena Ustava RS.

    „Verovatno će rigidno nastupati prema RS i to je zaista velika opasnost. Međutim, u BiH bi trebalo graditi takav sistem da se ustavna rešenja donose u unutrašnjim procesima, a ne da se očekuje da neko spolja to uređuje. Na kraju krajeva, ponašanje međunarodne zajednice u poslednje vreme opravdavaju samo Bošnjaci, koji i dalje misle da međunarodna zajednica može da donese neke želje bošnjačkog kolektiviteta koje on neskriveno ispoljava u pravcu centralizacije. U krajnjoj liniji i ideja o građanskoj državi ide u tom pravcu, nego što je to istinska ideja o jednakosti“, zaključuje Šolaja.

    Van svake razumne sumnje je da je Republici Srpskoj potreban novi Ustav kako bi ojačala svoju poziciju i povećala funkcionalnost, kaže politikolog Aleksandar Vranješ.

    Još je rano da se pretpostavi kako bi mogao da izgleda tekst novog Ustava, ali, kako kaže, mogu se skicirati potencijalne njegove odredbe.

    Može se pretpostaviti da će se u novom Ustavu akcenat staviti na pravo na samoopredeljenje. Međutim, kako kaže Vranješ, to nikako ne znači da bi Ustav bio secesionistički.

    „Važno je podsetiti da se Ustav BiH u preambuli poziva na ciljeve i načela UN u kojima je sadržano pravo na samoopredeljenje i na međunarodne faktore u kojima je ono razrađeno i precizirano. Dakle, Ustav BiH proklamuje pravo na samoopredeljenje samim tim što priznaje univerzalne principe međunarodnog prava. Drugim rečima, unošenje ove odredbe u Ustav RS bilo bi u skladu sa Ustavom BiH, što je i cilj novog Ustava, da ojača poziciju RS u skladu sa postojećim Ustavom BiH i Dejtonskim sporazumom“, kaže Vranješ.

    Time bi se, dodaje Vranješ, ojačala pozicija RS i srpskog naroda u BiH i ne može se očekivati da RS samu sebe razvlasti.

    Može se slobodno pretpostaviti da bi i institucija referenduma bila ojačana novim Ustavom, što je, nastavlja Vranješ, u skladu sa politikom i voljom srpskog naroda da kroz demokratski princip dodatno osigura svoju poziciju unutar BiH.

    „Ustavom bi se takođe jasno definisale i izvorne dejtonske nadležnosti RS koje su nasilno oduzete. Pretpostavljam da bi se ojačala i pozicija Parlamenta RS, pa bi se, na primer, sve jednostrane odluke međunarodnog faktora primenjivale na teritoriji RS, samo ako bi to odobrila Narodna skupština. Na primer, nijedan predstavnik RS na nivou BiH ne bi mogao doneti nijednu odluku koja šteti Srpskoj bez prethodnog odobrenja Parlamenta RS, i tako dalje“, kaže Vranješ.

    Ustav bi sigurno bio koncipiran u skladu sa najsavremenijim dostignućima i praksama složenih zemalja, tako neke postojeće odredbe više ne bi postojale. Vranješ navodi odredbu o smrtnoj kazni, koju je Skupština RS izmenila 2009. godine. Međutim, zbog protivljenja Bošnjaka u Veću naroda Skupštine RS, ova odredba i dalje stoji u Ustavu.

    Predstavnici bošnjačkih stranaka blokirale su tada i proglašenje Banja Luke za prestonicu RS, umesto Sarajeva, kako stoji u sadašnjem Ustavu.

    Vranješ dodaje da su male šanse da se u novom Ustavu zadrži Veće naroda, kao drugi dom Parlamenta RS, jer, kako kaže, nije logično da novi Ustav zadrži instituciju koja blokira funkcionisanje RS.

    Sasvim sigurno se može očekivati da će bošnjačke stranke blokirati donošenje novog Ustava, kaže Vranješ i podseća na događaje iz 2009. godine, kada je Skupština RS trebalo da izglasa 29 amandmana na Ustav, među kojima je bilo i već pomenuto ukidanje smrtne kazne.

    Slične blokade mogle bi se očekivati i kada je u pitanju donošenje novog Ustava i moraju se pronaći nove varijante kako bi usvajanje novog Ustava proteklo nesmetano, jer bošnjačke stranke, kaže Vranješ, apriorno blokiraju svaki predlog Narodne skupštine RS.

    Za izbegavanje blokada postoji nekoliko mogućnosti, navodi Vranješ.

    „Jedna od mogućnosti bila bi da se Narodna skupština RS proglasi ustavotvornom i kao takva da donese novi Ustav. Naredna mogućnost bila bi da se već sada pokrene inicijativa za ukidanje Veća naroda i tek onda pokrene usvajanje novog Ustava, a kao trećoj opciji govori se o takozvanom dvokružnom usvajanju Ustava, gde bi se predlog Ustava prvo uputio u Narodnu skupštinu i nakon što bi dobio većinsku podršku, predlog bi bio upućen na Ustavni referendum“, objašnjava Vranješ.

    Tek kada bi dobio podršku naroda, Ustav bi bio vraćen u Skupštinu na zvaničnu potvrdu.

    Rukovodstvo RS fokusirano je, kako na izradu nacrta Ustava, tako i na razmatranje mogućnosti da se izbegnu blokade, koje se najavljuju iako ne postoji završen nacrt Ustava.

    Posebno interesantno, prema Vranješovom mišljenju, biće kako će se naći način da se izbegnu blokade kako bi se usvojio Ustav i povećala funkcionalnost RS. 

    Tema:
    Balkanske igre bez granica (298)

    Slično:

    Američki „jastreb“ dobija prekomandu — protiv Srba s obe strane Drine
    Patrijarh Irinej: Blagodarimo Gospodu na Vučiću
    Ne boj se suda, već... Dodik ruskom poslovicom opisao odnose u Bosni
    Kad se zaori „Pukni zoro“: Spektakularan završetak proslave Dana RS u Banjaluci
    Dodik: Srbi danas imaju dve države
    Tagovi:
    secesionizam, jačanje Republike Srpske, pravo na referendum, novi ustav, ustav, amandmani, suverenitet, Republika Srpska, izmene, reforme, referendum, novi ustav Republike Srpske, Aleksandar Vranješ, Miloš Šolaja, Milorad Dodik, BiH, Republika Srpska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga