05:12 21 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Makedonija

    Kao u polusnu: NATO će učlaniti državu za koju ne zna ni kako se zove

    © AP Photo / Boris Grdanoski
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    4428

    Makedonija je opredeljena da uđe u Alijansu, a sada očigledno postoji vlast koja je spremna da napravi određene ustupke i da se prihvati neka složena varijanta imena kako bi se taj cilj ostvario, ocenjuje Branko Đorđevski, politikolog iz Skoplja.

    Predstojeći sastanak pregovaračkih delegacija Skoplja i Atine, zakazan za 17. januar u Njujorku, mogao bi biti ključan za rešenje višedecenijskog spora Makedonije i Grčke u vezi sa imenom bivše jugoslovenske republike.

    Naime, grčke i makedonske vlasti očekuju da će Metju Nimic, izaslanik UN i medijator u pregovorima o imenu Makedonije, predložiti rešenje kojim bi obe strane bile zadovoljne. Međutim, da li će „kompromis“ zapravo biti na uštrb jedne strane i to makedonske?

    Sudeći prema izjavi ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, on veruje da je upravo to verovatnija opcija.

    „Pregovori o tom problemu su se nalazili u ’polusnu‘. Aktivirani su tek kada su SAD odlučile da Makedonija treba da bude u NATO-u. Pošto je Grčka već u NATO-u, njeni ustupci se ne predlažu, za razliku od Makedonije koju treba ’uvući‘ u NATO“, rekao je Lavrov.

    Da će Makedonija biti ta koja će morati da popusti smatra i Branko Đorđevski, politikolog iz Skoplja. On za Sputnjik kaže da Grčka već 25 godina, koliko taj problem traje, istrajava u svojim stavovima.

    „Makedonija je opredeljena da uđe u Alijansu, a sada očigledno postoji vlast koja je spremna da napravi određene ustupke i da se prihvati neka složena varijanta imena kako bi se taj cilj ostvario. Svedoci smo da do sada nikada nije vršen neki poseban pritisak na Grčku da popusti u odnosu na prijem Makedonije u NATO, niti od strane EU niti od Amerike. Da jeste, taj problem bi odavno bio rešen“, kaže Đorđevski.

    On podseća da Makedonija ima odluku suda u Hagu da Grčka ne poštuje dogovor iz 1995. godine, kojim se zvanična Atina obavezala da neće sprečavati evrointegrativne procese Makedonije.

    „Pritisak na Grčku je izostao i sveo se samo na Makedoniju koja sada dolazi u situaciju da mora da menja svoje ustavno ime da bi ostvarila cilj ulaska u NATO. Međutim, treba podsetiti da su makedonske pozicije u prošlosti bile znatno drugačije, jer je Makedonija dugo vremena bila nepopustljiva i nije se odstupalo od ustavnog imena. U igri je bila dvojna formula, kao i strategija da se ide na to da što više zemalja u svetu prizna Makedoniju pod njenim ustavnim imenom. Sada se pak došlo u situaciju da je Makedonija otvorena, da nema crvenih linija, da je spremna za kompromis, a da je navodno jedini cilj da se sačuva makedonski identitet. Ali pitanje je kako će se on sačuvati ako se promeni ime zemlje“, upozorava Đorđevski.

    Prema njegovim rečima, simptomatično je da, dok se u Grčkoj pominju referendum i protesti zbog potencijalnog dogovora sa Makedonijom, u Makedoniji je situacija dijametralno suprotna.

    „U Makedoniji takoreći nemate nijednu javnu reakciju, niti od opozicije, niti u vladinoj koaliciji ima nekakvog narušavanja stabilnosti. Takođe, ni u javnim krugovima, među intelektualcima, univerzitetskim profesorima, akademicima, nema otpora niti nekakve posebne tenzije u vezi sa time, što me jako čudi. Izgleda kao da se stvara neka slika da je Grčka ta koja zapravo gubi dogovorom, a da Makedonija nešto dobija, sa čime se ja ne slažem. Socijalni psiholozi treba da objasne zašto se među makedonskim građanima tako veliko dešavanje prima na tako miran način, s obzirom na to da postoje ankete koje ukazuju da građani ne prihvataju promenu imena kao uslov za integraciju u NATO“, primećuje Đorđevski.

     

    Tagovi:
    spor, Makedonija, NATO, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga