10:48 22 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Turska vojska, Sirija

    Turska odlučna: Americi nije dovoljno ni vatreno oružje

    © REUTERS / Revolutionary Forces of Syria Media Office
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    2532
    Pratite nas

    Čeka nas još jedan period eskalacije krize, a prvo što možemo očekivati jeste intervencija Turske kojom bi bio ugrožen ili čak eliminisan kurdski kanton Efrin, smatra Nemanja Starović, sagovornik Sputnjika.

    Ankara nije dugo čekala da odgovori na planove Vašingtona da u severnim regionima Sirije bude stvorena nova zona pogranične bezbednosti, sa oružanom grupom od najmanje 30.000 ljudi na čijem čelu će se nalaziti lideri kurdskih odreda.

    Nakon što su turske vlasti optužile SAD za saradnju sa teroristima, a predsednik Redžep Tajip Erdogan obećao da će uništiti takozvane „pogranične snage bezbednosti“, turska vojska je podignuta u stanje borbene gotovosti, a Ankara je počela da gomila vojsku na granici sa Sirijom.

    Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan
    © Sputnik / Alekseй Nikolьskiй

    Doktor političkih nauka, profesor Tihookenskog državnog univerziteta Ildus Jarulin ocenjuje da nova inicijativa Vašingtona u Siriji pokazuje da Amerikanci ne odustaju od aktivnog mešanja u sve procese na Bliskom istoku.

    „Postojanje grupa koje podržavaju Amerikanci i dalekosežni planovi koji podrazumevaju stvaranje kurdske države govore o tome da Vašington i dalje ima nameru da deli Siriju na zone uticaja. To je pokušaj stvaranja proameričke države koja bi bila protiv Sirije, ali i protiv Turske, Irana i Rusije. Kurdski odredi su dobro obučeni, i to je ozbiljna vojna snaga koja, imajući u vidu da je već dugo ojačavana isporukama oružja, postaje i sve uticajnija politička snaga. Za SAD je ovde važno nekoliko momenata — da ne dozvole da se do kraja reši sirijski problem i da ne dozvole Turcima da ojačaju, a za sprovođenje ovih ciljeva je neophodno oružje, i to ne samo vatreno, već mnogo ozbiljnije, kako bi se moglo suprotstaviti tenkovima i avionima“, kaže Jarulin za Sputnjik.

    Nemanja Starović, istoričar i dobar poznavalac situacije na Bliskom istoku, za Sputnjik kaže da sve što se dešava na relaciji Vašington—Ankara predstavlja nastavak silazne putanje međusobnih odnosa dojučerašnjih saveznika.

    „Turska u 21. veku ima ozbiljnu nameru da afirmiše svoju ulogu ne samo važne regionalne sile već i ozbiljne sile budućnosti na globalnom planu, pa stoga nije spremna da svoje interese podređuje bilo čijem interesu, pa ni interesu SAD. Najvažniji pravci turske spoljne politike protežu se u tri pravca — prema Balkanu, Kavkazu i Bliskom istoku — pa samim tim Turska neće i ne sme da dozvoli da bude odsečena od čitavog arapskog sveta formiranjem nekakvog kurdskog entiteta na prostoru severne Sirije“, poručuje Starović.

    Prema njegovim rečima, odluka Vašingtona da kurdske snage na severu Sirije naoruža čak i teškim naoružanjem je nešto što Turska ne može da dozvoli, jer bi to ugrozilo njen teritorijalni integritet.

    „Čini mi se da se politika SAD na Bliskom istoku drastično menja pod administracijom Donalda Trampa i da je Vašington odlučio da, u svojoj projektovanoj borbi protiv Irana, praktično sve karte stavi na nekolicinu svojih saveznika — Saudijsku Arabiju i Izrael. U toj projekciji Vašingtona, nažalost, antagonizuju se dojučerašnji tradicionalni saveznici poput Turske ili Pakistana. SAD sada pokušavaju da zaigraju na kartu Kurda, koji predstavljaju faktor koji može veoma lako da destabilizuje i zapali čak četiri države u regionu. Mislim da ne možemo da budemo optimisti i da nas čeka još jedan period eskalacije, a prvo što možemo očekivati jeste intervencija Turske kojom bi bio ugrožen ili čak eliminisan kurdski kanton Efrin“, upozorava Starović.

    I Jurij Svetov, politikolog i novinar iz Moskve, ukazuje na to da su Kurdi velika glavobolja za Tursku.

    „Potencijalno ujedinjavanje Kurda iz Sirije, Iraka i Turske predstavlja značajnu brigu za Ankaru. Za njih je sada sudbina predsednika Sirije Bašara el Asada od sekundarnog značaja u poređenju sa jačanjem kurdskih snaga u celom regionu. Tursku brine to što su Kurdi ’u hodu‘ postali saveznici SAD, pa verujem da će se ključni konflikt ovde realizovati između dojučerašnjih saveznika Turske i SAD. To je sve velika geopolitička igra. Evo, imamo primer Kosova gde se nalazi jedna od najvećih američkih baza u Evropi, što je bilo nezamislivo u vreme Jugoslavije. Mislim da ako Turska bude pokušavala da vodi sopstvenu igru, Amerika bi mogla da reaguje tako što će ’odseći‘ deo teritorije svog donedavnog saveznika i na toj teritoriji ustanoviti kurdsku autonomiju“, smatra Svetov.

    Nemanja Starović, međutim, misli da američki planovi neće biti tako lako ostvarivi.

    „Turska je još pre godinu i po dana pokrenula vojnu operaciju ’Štit Eufrata‘, kojom je efektivno presekla kopnenu vezu kurdskih kantona na severu Sirije i uspostavila takozvanu bezbednosnu zonu kako bih ostvarila tu fizičkog vezu sa arapskim faktorom, koji joj je jako bitan“, podseća Starović.

    Tagovi:
    turska, amerika, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga