08:01 13 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Angela Merkel između Donalda Trampa i Emanuela Makrona

    Novi pakt Berlina i Pariza promenio bi Evropu — da nema jedne velike prepreke

    © REUTERS / John MacDougall/Pool
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1133
    Pratite nas

    Nemačka i Francuska pokušavaju da aktuelizuju ideju jedinstvene i značajnije spoljno-bezbednosne politike, pre svega zarad sopstvenih interesa i osećaja da će na taj način omogućiti jedan pokušaj revitalizacije EU koja je u najdubljoj krizi.

    Francuski i nemački poslanici usvojili su zajedničku rezoluciju u kojoj od svojih vlada traže da „prilagode osnovne principe Jelisejskog sporazuma“ kako bi se odgovorilo na „nove izazove globalizacije“. Među tim izazovima, kako je objasnio predsednik Bundestaga Volfgang Šojble, jesu migracije u svetu, opasnosti od međunarodnog terorizma, oružani sukobi na spoljnim granicama Evrope, pritisak autoritarnih režima i separatističkih težnji, kao i razvoj međunarodnih finansijskih tržišta.

    Lider SPD-a Martin Šulc  glasa na stranačkom kongresu u Bonu.
    © REUTERS / Thilo Schmuelgen

    Aleksandar Gajić, analitičar Instituta za evropske studije, za Sputnjik kaže da ova rezolucija ima politički značaj srednjeg dometa, budući da se mora posmatrati u kontekstu političkih dešavanja unutar Nemačke i nemačko-francuskih odnosa. U Berlinu, kako kaže, nije formirana vlada još od izbora i ovo je jedan od načina da se parlamentarna većina koja je u fazi konstituisanja i na taj način oglasi i pošalje spoljnopolitičku poruku da je osovina Berlin–Pariz ključna za funkcionisanje i buduću transformaciju Evropske unije.

    „Ocene opasnosti koje prete spoljnim granicama Unije, stavljene u kontekst zajedno sa migrantima, terorizmom i autoritarnim režimima, trebalo bi da razumemo kao kolokvijalni izraz koji poziva na jačanje spoljne i bezbednosne politike EU, gde bi Francuska i Nemačka htele da budu taj motor koji bi EU konačno doneo jedinstvenu i značajniju spoljno-bezbednosnu politiku. Tako da oni, na neki način, ponavljaju one ocene iz rezolucije Evropskog parlamenta iz jeseni 2016. godine, ne bi li reafirmisali tu ideju o stvaranju ozbiljne spoljne i bezbednosne politike EU, koja je suštinski manjkava i ne postoji“, ocenjuje Gajić.

    On podseća da su ovu inicijativu započele Nemačka i Francuska 2016. godine, odnosno godinu dana ranije, nakon „bregzita“, ali zbog serije terorističkih napada pala je u drugi plan.

    „Što se tiče segmenta u kome se spominju pretnje vezane za spoljne granice Evropske unije, autoritarni režimi i separatizam, to se odnosi na ceo obod Evropske unije, a ne samo na istočnu stranu, kako bi to neko mogao da posmatra vezano, recimo, za Ukrajinu. To se pre svega odnosi na južni obod Mediterana, sukobe na prostoru Libije, Severne Afrike, migrantski talas, pa i na prostor Zapadnog Balkana gde između pojedinih država postoje međuetničke tenzije, pa se u tom kontekstu poziva na jačanje spoljne i bezbednosne politike. Nemačka i Francuska pokušavaju da aktuelizuju tu ideju, pre svega zarad sopstvenih interesa i osećaja da će na taj način pružiti jedan pokušaj revitalizacije EU koja je u najdubljoj krizi, ali i odagnati svaku sumnju u to da li su one, unutar sebe samih, sposobne da tu krizu prevaziđu“, smatra Gajić.

    Međutim, napominje naš sagovornik, dug je put do realizacije ideje stvaranja zajedničke spoljne i bezbednosne politike cele EU, kroz približavanje Nemačke i Francuske.

    „Te zemlje su i u prethodnom periodu nailazile na opstrukcije evropskih zemalja, poput Velike Britanije, dok je ona bila punopravna članica EU, ali i nakon toga, od zemalja južnog oboda, pre svega onih koje su potpisale Atinsku deklaraciju koja se oštro suprotstavljala takvim tendencijama i tražila da se taj siromašni jug Evrope postavi na drugačiji način i ne dozvoli da postane puki objekat. Tako da su zapravo te unutrašnje tenzije u EU, koje se potpomažu od spolja, a znamo da Sjedinjene Američke Države ne gledaju blagonaklono na stvaranje samostalne spoljne i bezbednosne politike Evropske unije, predstavljaju te otežavajuće faktore koji onemogućavaju da ovakve želje, kakvim ih vidimo u ovoj odluci parlamentarnih skupština Francuske i Nemačke, ikada zažive. Dakle, budućnost ove ideje je krajnje neizvesna, odnosno da li će i u kom obliku biti ostvarena“, ističe Gajić.

    Prema njegovom mišljenju, mnogo veće šanse za uspeh imaju druge stvari koje se pominju u nemačko-francuskoj deklaraciji, poput saradnje dveju zemalja vezane za prekogranične oblasti, obnavljanje infrastrukture, bilingvalne škole, digitalizaciju informacija, kao i zajednički projekti koje imaju u pogledu njihove unutrašnje bezbednosti, stvaranja veštačke inteligencije i saradnje vojnih industrija Nemačke i Francuske vezano za izvoz oružja. 

    Tagovi:
    Deklaracija, Nemačka, SAD, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga