04:52 15 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Jandeks

    Kako bi „ruski Gugl“ mogao da promeni Srbiju

    © Sputnik / Valeriй Melьnikov
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3970
    Pratite nas

    „Jandeks“ je četvrti pretraživač na svetu sa više od 20 različitih servisa koji bi na rastućem srpskom elektronskom tržištu mogao da bude još jedan provajder usluge bezgotovinskog plaćanja.

    Ono što je „Gugl“ u svetu, to je „Jandeks“ u Rusiji, izjavio je ovih dana ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, predočivši da je najveća ruska IT kompanija zainteresovana za dolazak na tržište Srbije. Ruska korporacija specijalizovana za internet servise i proizvode, koja je nedovoljno poznata ovdašnjoj široj javnosti, jeste, međutim, i više od toga. Reč je o četvrtom najvećem internet pretraživaču u svetu koji dnevno beleži više od 50 miliona posetilaca.

    Pored toga što i dalje drži oko 60 odsto ruskog tržišta, uprkos nastojanjima „Gugla“ da mu se približi, „Jandeks“ je u Kazahstanu i Ukrajini ostvarivao skoro trećinu svih pretraga i 43 odsto svih rezultata pretraga u Belorusiji. Podatak za Ukrajinu je, doduše, do sredine prošle godine, kada je „Jandeks“ odlučio da zatvori tamošnje kancelarije koje su se našle na udaru antiruskih sankcija Kijeva.

    „Jandeks“ ima i kancelarije u Turskoj, u Švajcarskoj za evropske klijente i u Šangaju za kineske kompanije koje posluju u Rusiji, ali i svoju laboratoriju lociranu u San Francisku.

    Ulaz u prostorije kompanije Jandeks u Moskvi
    © Sputnik / Ramilь Sitdikov

    Ukoliko bi došao u Srbiju, „Jandeks“ bi bio jedna od više od 1.000 IT kompanija koje ovde deluju. Tačnije, trenutno ih je 1.060, kaže za Sputnjik rukovodilac Centra za informatičku podršku i spoljnotrgovinsku analitiku Privredne komore Srbije Sanja Mrdović.

    Prema podacima Agencije za privredne registre, one se bave proizvodnjom računara i periferne opreme, proizvodnjom komunikacione opreme, računarskim programiranjem, konsultantskim delatnostima u oblasti IT, upravljanjem računarskom opremom, obradom podataka i hosting i informacionim uslužnim delatnostima.

    Najviše je zastupljeno firmi sa osnivačima iz SAD, Slovenije, Švajcarske, Nemačke, Italije i prema finansijskim izveštajima od pre godinu dana zapošljavali su nešto više od 9.300 ljudi. Najviše ih je bilo u „Šnajder elektriku“ — 895, navela je Mrdović za Sputnjik.

    Na šta bi Srbija mogla da računa u saradnji sa „Jandeksom“, koji u svom portfoliju ima više od 20 servisa koji pokrivaju najrazličitije oblasti, od usluge unapređenja prihoda i profitabilnosti, preko mapa, do servisa koji poredi cene robe, ima servis za elektronsko plaćanje, taksi servis, nudi skup geoloških podataka, ima onlajn prevodioca koji prevodi tekstove i na retke, čak i izumrle jezike

    IT stručnjak Zdravko Janković za Sputnjik kaže da u odnosu na ono čime se sve „Jandeks“ bavi postoje razne stvari na našem tržištu koje bi ruska kompanija mogla da nadomesti.

    On je posebno ukazao da osim što je pretraživač, poput „Gugla“, „Jandeks“ u okviru svog portfolija ima servis „Jandeks mani“, koji služi za naplatu slično Pejpalu. Prema Jankovićevoj oceni, na rastućem tržištu I-komerca kakvo je Srbija već nekoliko godina, „Jandeks mani“ bi, pored postojećih, mogao da nađe svoje mesto kao još jedan provajder usluge bezgotovinskog plaćanja.

    Ono što može da bude opcija je to što je „Jandeks“ nedavno napravio ugovor sa „Zberbankom“, koja je prisutna i u Srbiji i u regionu.

    „Partnerstvo koje su potpisali nedavno sa ’Zberbankom‘, koja je ovde sve ozbiljniji igrač, pogotovo nakon situacije sa ’Agrokorom‘, moglo bi da olakša dolazak ’Jandeksa‘ na ovo tržište“, smatra Janković. Prema tom sporazumu, „Jandeks“ će, koristeći bankarsku i platnu infrastrukturu „Zberbanke“, praktično moći da razvija rešenja za transakcije na platformi „Jandeks market“, odnosno da uvede nove proizvode, poput potrošačkih pozajmica, objasnili su u „Jandeksu“ po potpisivanju sporazuma.

    To partnerstvo sa „Zberbankom“ došlo je nakon što su „Jandeks“ i „Uber“ udružili usluge taksi prevoza na teritoriji Rusije, ali i još nekoliko zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, gde je već funkcionisao „Jandeks taksi“, zahvaljujući aplikaciji vrlo sličnoj „Uberovoj“, podseća Janković.

    On, međutim, ne veruje da će sa taksijem „Jandeks“ ući na tržište Srbije zato što je, kako kaže, naša regulativa u toj oblasti vrlo komplikovana i kompletno bi morala da bude promenjena da bi bilo ko sa tim jeftinim taksijima nalik „Uberu“ ili „Jandeks taksiju“ ovde mogao da dođe.

    Na podsećanje da su „pametni gradovi“ takođe polje delovanja „Jandeksa“, naš IT stručnjak objašnjava da bi nešto postalo „pametan grad“ mora da bude vrlo digitalno uvezano, razne službe, od komunalnih do prevoza, kako bi se sve uklopilo sa potrebama korisnika. Za to su, dodaje on, prethodno potrebna jako ozbiljna ulaganja u digitalnu infrastrukturu da bi tek potom moglo da se razgovara o nekakvim rešenjima koja bi tu digitalnu strukturu uvezali i radili na optimizaciji resursa zarad njihovog što boljeg korišćenja.

    „Čini mi se da je to još daleko. Može i o tome da se priča i ’Jandeks‘ razvija te projekte tamo gde već postoje potrebni preduslovi, ali mislim da to još nije slučaj sa Beogradom“, ocena je Jankovića.

    On je, takođe, mišljenja da se „Jandeks“ ovde ne bi sudarao sa IT kompanijama sa Zapada, koje su već prisutne, u potrazi za programerima i kvalitetnim i obrazovanim kadrom, zahvaljujući kojem je Srbija postala sve vidljivija i traženija na međunarodnoj IT mapi.

    „To njima ne treba. ’Jandeks‘, koliko znam, ima dosta ozbiljnu bazu IT stručnjaka. U principu, zapadne IT kompanije ovde dolaze zbog toga što za novac koji ovde ulože u ljude dobijaju odličnu uslugu. Mislim da ’Jandeks‘ nema taj vid potrebe za srpskim IT kadrovima“, ocenio je Janković.

    „Ukoliko budu došli, to će učini da bi plasirali svoje proizvode i da to rade profitabilno, da zarade novac ako ocene da je to na ovom tržištu moguće“, rekao je Janković za Sputnjik.

     

    Slično:

    „Gugl“ objasnio „derankiranje“ materijala Sputnjika i RT-a
    Moskva: „Gugl“ sprema cenzuru protiv RT-a i Sputnjika
    Rusi ne sede skrštenih ruku: „Gugl“ im ne može ništa
    EU ojadila „Gugl“ kaznom veka, ali sprema im se nešto još gore
    Gugl „poklonio“ srpsku teritoriju Hrvatskoj
    „Gugl“ uz novi servis hoće da zamaže oči korisnicima
    Tagovi:
    pametni gradovi, Zberbanka, elektronska trgovina, Jandeks, pretraživač, ulaganja, Gugl, Sanja Mrdović, Zdravko Janković, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga