15:14 20 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Špijuniranje - ilustracija

    Opasnost „velikog uva“: Šta ako bivši šef CIA preuzme mobilnu telefoniju u Srbiji

    CC0 / Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    7292

    Živimo u uslovima četvrte industrijske revolucije, digitalizacije i informatičkih sistema i sigurno je da je to jedna od značajnih poluga prikupljanja informacija i ostvarivanja geopolitičkih ciljeva. Zato je opasno ako američki investicioni fond, u kome je i general Petreus, preuzme „Telenor“, smatraju stručnjaci Sputnjika.

    Prema pisanju srpskog lista „Politika“, američki investicioni fond „Kolberg Kravis Roberts" (KKR) sasvim izvesno će kupiti „Telenorovu“ mobilnu mrežu u Srbiji i regionu, s tri miliona pretplatnika. List podseća da je KKR preuzeo i kablovskog operatera SBB, a poseduje i televiziju N1, Total TV, „Grand produkciju“, „Sport klub“, „Sinemaniju“ i dečiji kanal „Ultra“.

    Može li se mogućnost da dobar deo telekomunikacija u Srbiji kontroliše američki investicioni fond, koji se vezuje za bivšeg šefa CIA Dejvida Petreusa, odraziti na bezbednost naše zemlje?

    Andrija Savić, profesor Beogradskog univerziteta i stručnjak za bezbednosne službe, kaže da je ovo pre svega ekonomsko pitanje koje se tiče državne politike usmerene ka privatizaciji. On napominje da je vlasnik „Telenora“ norveška država i da je interesantno zašto se oni povlače iz ovog regiona kada su profiti koje ostvaruju zaista visoki.

    „Sa stanovišta bezbednosti, čini mi se da se tu može indirektno zaključiti da Amerika pojačava svoje prisustvo u regionu i celu ovu priču možemo posmatrati u kontekstu jedne geopolitičke utakmice između Amerikanaca i njenih zapadnih partnera s jedne, i Rusije sa druge strane. To što se pojavljuje ime generala Petreusa, koji je učestvovao u raznim američkim intervencijama širom sveta, a karijeru je završio neslavno kao direktor CIA, ne znači da je om vlasnik investicionog fonda. On je tu neka vrsta menadžera, ali ne menadžera u profesionalnom smislu, već je verovatno njegovo ime veoma važno kako bi se otvarala mnoga vrata i sklapali poslovi“, objašnjava Savić za Sputnjik.

    Na pitanje u kojoj meri preuzimanje „Telenora“ od strane američkog investicionog fonda može da dovede do negativnih refleksija po bezbednost Srbije, Savić kaže da ta mogućnost postoji.

    „Mi danas živimo u uslovima četvrte industrijske revolucije, vremenu digitalizacije i informatičkih sistema i sigurno je da je to jedna od značajnih poluga prikupljanja informacija, uticaja na javno mnjenje i ostvarivanja geopolitičkih i strateških ciljeva. Međutim, mislim da naša država nema mnogo mogućnosti da to spreči, jer ona više nije vlasnik ’Telenora‘. Država može samo kroz određene zakonske uslove da pošotri te kriterijume kako bi ipak ostvarila minimum održanja nacionalnih interesa“, ukazuje Savić.

    I politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da je kod privatizovanih preduzeća teško kontrolisati dalji tok promene vlasničke strukture, ma koliko to nama ne odgovaralo.

    „Međutim, uvek postoji pitanje koncentracije moći koja stvara jednu vrstu kartela. Sprečavanje nečeg takvog je tržišna, a ne politička kategorija. Dakle, sprečavanje nastajanja monopola, odnosno takve koncentracije vlasništva u nekim sferama, od medija pa do telekomunikacija, koje onemogućavaju i normalnu konkurenciju i predstavljaju pretnju za nacionalne interese. Mislim da iz tog ugla može da se posmatra čitava ova stvar, jer ako jedna kompanija postane suviše prisutna u određenim sferama i preuzme čitav niz drugih firmi, ona može da naruši normalan poslovni i društveni ambijent jedne države. Bez obzira na opasnost koja realno postoji kada je u to upleten neko ko dolazi iz obaveštajnih struktura, mi u to ne možemo na taj način da uđemo, ali možemo krajnje tržišno i racionalno da utičemo posmatrajući šta predstavlja pretnju za državu na nekim drugim osnovama. U tom smislu verujem da ovim slučajem moraju da se pozabave odgovarajuće institucije Srbije, od komisija za sprečavanje monopola, do komisija koje su zadužene da omoguće normalnu konkurenciju“, napominje Anđelković.

    Na pitanje da li bi Sjedinjene Države blagonaklono gledale na to da, na primer, krajnje hipotetički, neki bivši šef KGB-a kupuje medije i telekomunikacije u Srbiji, Anđelković kaže da bi Amerikanci sasvim sigurno našli razne načine da tu ideju napadnu, pozivajući se na ugrožavanje demokratije i poslovne klime.

    „Međutim, Amerikanci imaju jednu veliku prednost, a to je da vrlo često deluju tako da mi zapravo ne vidimo da su to oni. Amerikanci u Srbiji i drugim zemljama imaju čitavu mrežu medija i stoje iza mnogih nevladinih organizacija i raznih institucija. Na jedan njihov mig podigne se lokalni odijum i prava lokalna bura protiv nečega, i stvar na prvi pogled ne deluje kao da je dirigovana iz Amerike, već kao da je odbrana nekakvih lokalnih interesa. To je velika prednost Amerike jer ima ogroman ideološko-propagandni aparat, tako da bi se sigurno podigla velika bura, i iako možda čak ne bi sami preterano u tome učestvovali, pustili bi njihove eksponente da to rade“, zaključuje Anđelković za Sputnjik.

    Tagovi:
    Telenor, CIA, prisluškivanje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga