04:48 17 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Evropa

    Briselsko „crveno slovo“: Srbija u EU 2025, al′ pre toga mora da — nestane

    © Foto : Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    51372
    Pratite nas

    Pored takozvane normalizacije sa Kosovom, Srbija će morati da ispuni sijaset očekivanja i zahteva koji će predstavljati uslove za koje se ne može unapred utvrditi kakvi će biti. Otvara se Pandorina kutija tih uslova. Ako je Srbija spremna sve to da prihvati, onda od nje neće ništa ostati, smatra profesor Slobodan Samardžić.

    Strategija proširenja EU, pod nazivom „Verodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan“ biće predstavljena 6. februara na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu.

    Kolegijum Evropske komisije, kojim će predsedavati predsednik Žan-Klod Junker, sastaće se tog jutra u Strazburu i do podneva će usvojiti konačan tekst strategije, prenose mediji.

    Komesar za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han predstaviće strategiju pred poslanicima Evropskog parlamenta istog dana u 15 časova. Tada će biti objavljen i tekst dokumenta, preko portala evropskih institucija i medija.

    Prema pisanju medija koji su imali uvid u strategiju, dokument će obuhvatiti opšte smernice za brži proces integracije svih zemalja regiona, kao i konkretnije datume za procenu postignutog u Crnoj Gori i Srbiji.

    Na osnovu vremenskog okvira, koji je postavila Evropska komisija, naredna, 2019. godina trebalo bi da bude ključna za zemlje Zapadnog Balkana, jer se tada očekuje ono što se naziva sveobuhvatnom normalizacijom odnosa Beograda i Prištine, dok bi Albanija i Makedonija trebalo da otvore pristupne pregovore sa EU, a BiH da dobije status kandidata.

    O 2025. kao godini kada će zemlje Zapadnog Balkana, a Srbija i Crna Gora na prvom mestu među njima, pristupiti EU, već se dugo spekuliše, kaže profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić.

    Sve je počelo, kaže on, od jedne izjave predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera.

    „EU je videla da gubi korak na Balkanu, da proces pristupanja i pridruživanja ne ide dobro, a s druge strane da joj je teško da se dalje širi dok ne reši unutrašnje krizne probleme. Zato je taj vakuum trebalo pokriti jednom velikom propagandom, da se za neko određeno vreme može očekivati prijem. To je, mislim, dosta neodgovorno sa stanovišta današnjih političara u EU jer ni tada, verovatno, neće imati svoje mandate, pa neće ni odgovarati za ono što su obećavali osam godina ranije“, kaže Samardžić.

    Međutim, stvorena je atmosfera da je pristupanje zemalja Zapadnog Balkana 2025. jako izgledna, dodaje Samardžić i upoređuje je sa atmosferom koja je vladala posle Solunskog samita EU 2003.

    Tada je tadašnji predsednik srpske vlade Zoran Živković izjavljivao da će Srbija postati članica EU 2007, podseća Samardžić. Boris Tadić, Božidar Đelić i Mlađan Dinkić obećavali su građanima da će Srbija pristupiti EU 2012, odnosno 2014, a sadašnji predsednik Vučić, obećavao je 2018. ili 2019. godinu, kada je došao na vlast 2012, kaže Samardžić.

    „To je jedna serija koja traje već 15-16 godina i ona se ponavlja, a ovo što se danas govori je isto tako. S tim što, možda, optimistima i onima koji veruju u takvu perspektivu, deluje kao ozbiljna zato što se operiše sa nekim fazama. Mi ćemo normalizaciju sa Kosovom, odnosno priznanje, završiti do 2019, a pravosuđe i sva ostala poglavlja do 2022, pa onda neko vreme za ratifikaciju i eto 2025! Ali zaista je nemoguće za EU da dotle završi svoje unutrašnje probleme da bi se uopšte širila, a drugo, mislim da je i za Srbiju nemoguće da ispuni sve te uslove“, kaže Samardžić.

    Ni pravni, ni ekonomski niti politički sistemi Srbije ne funkcionišu dobro, smatra Samardžić, a uz to, Srbija će, pored takozvane normalizacije sa Kosovom, morati da ispuni, kako Samardžić kaže, sijaset očekivanja i zahteva okolnih zemalja i drugih zemalja EU, koji će predstavljati uslove za koje se ne može unapred utvrditi kakvi će biti.

    „Otvara se Pandorina kutija tih uslova. Ako je Srbija spremna sve to da prihvati, onda od nje neće ništa ostati. Tako da su to sve objektivne dileme u pogledu očekivanja o 2025. godini. U krajnjoj liniji, to je jedna relativno bolje smišljena propaganda nego ranije, ali ništa više od toga“, zaključuje Samardžić.

    Valja podsetiti da su se problemi sa pristupanjem Zapadnog Balkana EU otvorili još pre nego što je strategija objavljena. Španija je, naime, poslala Evropskom parlamentu „non pejper“ u kome se protivi tretmanu Kosova i Metohije kao zasebne države prilikom procesa pristupanja Zapadnog Balkana EU.

    Slično:

    Ko je pre u Beogradu — EU ili Kina?
    Srbija u EU pre 2025. godine
    Kako je Kosovo dobilo „EU bananu“: Reč koja je zapečatila sudbinu Prištine
    EU za deset godina neće postojati
    Tagovi:
    pristupanje, kriza, proširenje, strategija, EU, strategija EU za Zapadni Balkan, EU, Slobodan Samardžić, Žan-Klod Junker, EU, Zapadni Balkan, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga