12:56 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2210
    Pratite nas

    Ako se evropske zemlje budu različito povinovale preporuci Evropskog parlamenta da se ukine „pomeranje sata“, može doći do poteškoća na finansijskim tržištima i u bankarskom sistemu. Moglo bi da dođe do distorzija u komuniciranju poslovnih aktivnosti, pa i do potrebe za produžavanjem radnog vremena za određene delatnosti.

    Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom se Evropskoj komisiji preporučuje da bi trebalo ukinuti „letnje“ i „zimsko“ računanje vremena. Tako bi zemlje-članice EU mogle da dođu u situaciju da same odlučuju o vremenskim režimima koje primenjuju, odnosno da li će napustiti dosadašnju praksu računanja vremena.

    Postavlja se pitanje da li će sloboda odlučivanja po tom pitanju napraviti probleme na unutrašnjim tržištima EU? Stručnjaci sa kojima je Sputnjik razgovarao imaju različita viđenja te situacije.

    Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Slobodan Aćimović veruje da je sloboda u odlučivanju unutar bilo kakvih Unija uvek lošija opcija od jednoznačnog i sasvim jasnog rešenja koje će važiti istovremeno u svim zemljama Unije ili bilo kojeg drugog saveza. On, međutim, ne misli da će odluka EP imati bilo kakvog negativnog uticaja na privrednu aktivnost, jer na Zemlji ionako već postoji veliki broj vremenskih zona.

    „Ne vidim kako bi postojanje različitih vremenskih zona u različitim krajevima zemlje uticalo na privrednu aktivnost, osim što će se redovi vožnje i redovi letenja prosto prilagođavati onim uslovima koji važe u određenim zemljama. Po mom mišljenju, ovo je dobra preporuka EU, tim pre što je to pre nekoliko godina prepoznato i u Rusiji, koja je iz određenih poljoprivrednih razloga shvatila da je mnogo bolje da ne pomera sat unapred ili unazad“, kaže Aćimović.

    Prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, prilikom donošenja takve preporuke Evropskog parlamenta svakako je trebalo ići na to da ona bude unificirana, odnosno da je sve zemlje ili prihvate ili odbiju, kako se ne bi došlo u situaciju da svako računa vreme na neki svoj način, po starom ili ovom sada — novom modelu.

    „Ako se evropske zemlje budu različito povinovale preporuci Evropskog parlamenta da se ukine ’pomeranje sata‘ može doći do poteškoća na finansijskim tržištima i u bankarskom sistemu. Moglo bi da dođe do distorzija u komuniciranju poslovnih aktivnosti, pa i do potrebe za produžavanjem radnog vremena za određene delatnosti. Te distorzije bile bi naglašene u periodu dok se ne uspostavi određeni režim rada u okviru samih preduzeća, banaka, investicionih fondova i finansijskih tržišta, kako bi se prilagodili novonastaloj situaciji“, objašnjava Đogović.

    Kako kaže, trebalo bi videti na bazi čega je doneta takva preporuka, odnosno sagledati zdravstvenu dimenziju problema u smislu da li postoji neki uticaj dosadašnjeg „pomeranja sata“ na ljudsko zdravlje u mentalnom ili fizičkom obliku, kao i da li je to, sa ekonomskog aspekta gledano, doprinosilo produktivnosti rada i omogućavalo uštedu energije? 

    „Kada je reč o energetici neke analize govore da je dosadašnji režim ’pomeranje sata‘ omogućio uštedu energije u rasponu od 0,5 do 2,5 odsto, u zavisnosti od zemlje. U zemljama južne Evrope uštede su svakako manje jer su dani duži i više je svetlosti, za razliku od severnijih zemalja gde je zima oštrija, a noći duže, pa su te države ’pomeranjem sata‘ dobijale duže dane i veću uštedu energije. Sasvim sigurno se može postaviti i pitanje da li su ljudi orniji za rad kada ima više svetlosti, ili se sa gubitkom svetlosti gubi motivacija za rad, a disciplina možda opada. Dakle, važno je znati da li se prilikom donošenja takve preporuke EP ’dobro odvagalo‘, kako ne bi preporuka koja nije dobro analizirana u dogledno vreme opet bila preinačena i kako se ne bismo vraćali aktuelnom računanju vremena“, napominje Đogović.

    Kada je reč o tome da li će Srbija prestati da „pomera sat“, Đogović smatra da će naša zemlja sačekati da vidi kako će se situacija po ovom pitanju razvijati u okviru EU.

    „Ukoliko vodeće evropske zemlje i vodeće ekonomije poput Nemačke, Francuske, Austrije, Italije, ili Holandije prihvate preporuku Evropskog parlamenta, onda će se vrlo verovatno i Srbija pridružiti toj grupaciji zemalja centralne i zapadne Evrope. Njihova odluka svakako će imati prednost u odnosu na odluke koju budu donosile nordijske, odnosno skandinavske zemlje“, zaključuje Đogović za Sputnjik.

    Većina evropskih zemalja, kao i Australija i Novi Zeland, primenjuje sistem letnjeg i zimskog računanja vremena, dok se kazaljke ne pomeraju u Rusiji, Belorusiji, Islandu, Gruziji, Turskoj i Jermeniji. Taj model Kina nikada nije primenjivala, a ne koristi se ni u Siriji, Jordanu i Izraelu.

    Letnje računanje vremena koristi većina severnoameričkih država, izuzev Arizone i Havaja. S druge strane, većina južnoameričkih država ne koristi takav sistem računanja vremena, osim u delovima južnog Brazila.

    Tagovi:
    vreme, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga