04:01 29 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    4993
    Pratite nas

    Srbija i dalje uspeva da pliva vrlo vešto između stena koje joj stoje na putu — uspeva da održava balans što je moguće bližih odnosa s Moskvom i s druge strane napretka na putu evropskih integracija. Međutim, ovakva plovidba neće trajati večno...

    Stavljanjem Srbije pred izbor „ili sa Rusijom ili sa Zapadom“ Evropska unija čini istu grešku koja je dovela do ukrajinske krize, kada se društvo podelilo, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. U intervjuu koji je dao „Juronjuzu“ on je podsetio da Srbija ima izuzetno napredne odnose sa EU i NATO-om, ali i sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, započela je pregovore o ulasku u zonu slobodne trgovine sa Evroazijskom unijom i održava kontakte sa ODKB-om…

    Komentarišući izjavu ministra spoljnih poslova Rusije, Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost pravi paralelu između Srbije i Jermenije, kao model da naša zemlja izbegne „ukrajinsku krizu“. Naime, podseća on za Sputnjik, pre četiri godine tadašnji predsednik francuske Fransoa Oland u Jerevanu je izjavio da EU mora da pronađe način da istovremeno s tom zemljom sklopi dogovor o slobodnoj trgovini, ali da taj sporazum ne znači i odstupanje od odluke te zemlje o stupanju u carinsku uniju sa Rusijom.

    „Glavni uzrok tome bila je činjenica da veliki broj Jermena živi u Francuskoj, gde su vrlo dobro organizovani i imaju priličnu materijalnu moć i dobre veze za lobiranje u francuskoj državi. To nam govori da ukoliko postoji mogućnost i interes pojedinih država bilo na Istoku, bilo na Zapadu, moguće je pronaći neki modus operandi, pronaći nešto što bi zadovoljilo vaš interes“, kaže Rajić.

    On dodaje da država Srbija i dalje uspeva da pliva vrlo vešto između stena koje joj stoje na putu- uspeva da održava balans što je moguće bližih odnosa s Moskvom i s druge strane napretka na putu evropskih integracija. Međutim, smatra, ovakva plovidba neće trajati večno.

    „Činjenica je da Srbija u onom trenutku kada bude pristupala EU, kada se budu sklapali ratifikacioni sporazumi, neće više moći da ima sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom. To je nešto na šta moramo biti spremni, Evropa to neće prihvatiti jer bi to narušilo jedan od osnovnih stubova EU, koji kaže da postoji jedinstvena slobodna zona protoka ljudi, roba, usluga i kapitala na teritoriji EU i da je spoljnotrgovinska politika Unije zapravo jedinstvena“, podseća sagovornik Sputnjika. 

    On, međutim, dodaje da će se pre ili kasnije postaviti i pitanje ujedinjene spoljne politike EU i Srbije. Tad će doći do opasnosti ne samo za našu slobodnu trgovinu s Rusijom, već će Srbija biti uslovljena i da prati spoljnu politiku EU kada su u pitanju sankcije Rusiji zbog ukrajinske krize. Ono što može da nas raduje jeste da do toga neće doći baš odmah, kaže Rajić.

    „To poglavlje, kada se otvori, neće biti zatvarano do pred sam kraj pregovaračkog procesa, a u novoj strategiji EU za Zapadni Balkan, u najoptimističnijem slučaju do zatvaranje pregovora i otvaranja ratifikacionog procesa će doći 2022. ili 2023. godine. Dakle, još imamo dovoljno prostora da se nadamo da će doći do prekida rata sankcijama između Zapada i Ruske Federacije, da će doći do onoga što pojedine države-članice EU zagovaraju, da sankcije prestanu i da se traži neki drugi načini za postizanje minimuma zajedničkog interesa kada je u pitanju sudbina ukrajinske države“, ocenjuje Rajić.

    Što se tiče pitanja Kosova i Metohije, Rajić smatra da su Brisel i Berlin bili prilično jasni, da se od Srbije očekuje da potpiše pravno obavezujući Sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom do kraja 2019. godine. On ne veruje da će se taj datum značajno prolongirati, ali kaže da je najvažnije da pred Srbiju ipak kao uslov nije stavljeno priznavanje Kosova.

    „Treba posmatrati širu sliku, vidimo da se neka pitanja na Balkanu ubrzano rešavaju, tu pre svega mislim na Makedoniju i pitanje njenog imena. U poslednja dva meseca je učinjeno mnogo više nego u poslednjih 25 godina na pitanju približavanja stavova Atine i Skoplja, a Crna Gora potpisala je aneks sporazuma o demarkaciji takozvane granice sa Kosovom. Srbija treba da prati novi ritam i traži korist za sebe“, kaže Rajić.

    On naglašava da ne treba zaboraviti još jednu važnu činjenicu, da postoje države-članice EU koje imaju razumevanja za poziciju Srbije. Pre svega misli na Bugarsku, Mađarsku, Slovačku, Češku i Italiju. Od posebnog je značaja što će u periodu koji je pred nama u ovom društvu biti i Austrija, kaže Rajić.

    „Pogotovo zbog nove vlade Sebastijana Kurca ne sumnjam da će Beč imati razumevanja za naše interese. Međutim, ostaje pitanje od milion evra — kako će razmišljati Pariz i Berlin, jer od njihovog stava najviše zavisi spoljna politika Evropske unije“, zaključuje Rajić za Sputnjik.

    Slično:

    Tači: Odlučan sam da Kosovo ima svoju vojsku
    Nije metro Kosovo: Šta će odlučiti beogradske izbore
    Dačić: Posle 10 godina mnogi uvideli da je Kosovo lažna država
    Tagovi:
    lobiranje, ucena, ultimatum, spoljna politika, nezavisnost, Sporazum o normalizaciji odnosa s Prištinom, Sporazum o slobodnoj trgovini, ODKB, EU, Predrag Rajić, Sebastijan Kurc, Sergej Lavrov, Jermenija, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga