22:45 22 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Miroslav Lazanski

    Posle tri veka, Evropa se u Minhenu suočila sa tužnom istinom (video)

    © Sputnik / Radoje Pantović
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31061
    Pratite nas

    U emisiji „Na nišanu Miroslava Lazanskog“, sociolog Slobodan Reljić i glavni urednik magazina „Geopolitika“ Slobodan Erić razgovarali su o tome šta se u svetu promenilo od istorijskog bezbednosnog foruma u Minhenu 2007, do najnovijeg Minhena ove godine. Gde je Srbija u svemu tome i da li vreme radi za nas ili protiv nas.

    U Minhenu ove godine, prema Reljićevim rečima, glavni sukob bio je između, kako kaže, tužne Evrope, koja bi htela da postane sila, i Amerike, koja to ne dozvoljava.

    Bivši nemački ministar odbrane Volfgang Išinger istupio je sa referatom u kome je zahtevao da Evropa postane vojna sila, dok je austrijski kancelar Sebastijan Kurc pesimistično izjavio da je Evropa van osnovnih svetskih tokova.

    Uostalom, nova američka strategija nacionalne bezbednosti vrlo precizno definiše svetske sile, kaže Reljić. To su, pored Amerike, Rusija i Kina.

    „Evropu, dakle, prvi put u poslednja tri veka više niko ne smatra silom“, kaže Reljić.

    Evropa već posle Drugog svetskog rata prestaje da bude vodeća sila, a sa SAD i SSSR samo Velika Britanija učestvuje u krojenju novog sveta, kaže Reljić. Sve posleratne bezbednosne strukture u Zapadnoj Evropi, uključujući i NATO, stvorene su uz pokroviteljsku ulogu Amerike.

    „Sad dolazi jedna potpuno nova situacija u kojoj Amerika ima više posla sama sa sobom i Evropa ostaje na suvom. Njen problem je zaista što nju više niko u svetu ne posmatra kao bitnu silu za razrešavanje svetskih odnosa“, objašnjava Reljić.

    U Minhenu je ove godine prvi put došlo do otrežnjenja Evrope i pokušaja da se izvuku iz jarma SAD, koje je drže pod kontrolom, smatra Erić, jer, dodaje on, u pitanju nije samo bezbednost, već, nakon dolaska na vlast Donalda Trampa, u pitanju su ideološka razmimoilaženja.

    Evropa ne može da postane bezbednosna sila zato što se to, pre svega, ne dozvoljava Nemačkoj, smatra Erić.

    „Evropa bi želela da se distancira od Amerike, ne samo iz bezbednosnih nego i iz ideoloških razloga. U ovom trenutku glavni je problem što Amerika više nema kapacitete da dominira svetom kao što je dominirala, a s druge strane ima istu ambiciju“, kaže Erić.

    Tramp je ušao u sukob sa dubokom državom, globalističkim krugovima, dodaje Erić, koji su dosad bili nosioci američke dominacije u svetu. Sa druge strane, i pored toga što se američka realna moć u svetu smanjuje, Amerika ima ambicije da i dalje bude apsolutni svetski hegemon, a u tom disbalansu ambicija i realne snage Erić vidi najveću opasnost za svetsku bezbednost.

    „Mislim da je na konferenciji u Minhenu ukazano na jednu realnu opasnost, a to je pitanje nuklearnog oružja. Amerika će dosta ulagati u nuklearno oružje, a da više nema kontrolnih mehanizama koji su postojali u vreme Hladnog rata. Uostalom, u okviru njihove nove bezbednosne doktrine stoji — razvoj opcija za suprotstavljanje suparničkim strategijama, uključujući suprotstavljanje pretnjama nuklearnog ili strateškog nenuklearnog napada. Oni, znači, prvi put dozvoljavaju mogućnost da se nuklearno oružje upotrebi i u slučaju da zemlja nije izložena direktnom nuklearnom napadu“, kaže Erić.

    Prema Reljićevom mišljenju, Evropa ne zaostaje za ostatkom sveta, ona je pravljena da bude drugorazredna sila.

    „Čitav Zapad je u ozbiljnom opadanju. Mi stalno pričamo o neoliberalnom Zapadu, ovde se radi o propasti liberalnog Zapada, a neoliberalno je samo jedan trenutak u liberalnom. Ovo je kriza liberalne ideje. U svetu se uvek vlada ideologijama i idejama, a oružje služi da se to sateruje u stado“, kaže Reljić.

    Tagovi:
    Minhenska bezbednosna konferencija, Miroslav Lazanski, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga