02:54 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Francuski gardisti

    Komanda „Mirno“! U srcu Evrope vraćaju vojni rok, a u Srbiji...

    © AFP 2019 / LUDOVIC MARIN
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    15110
    Pratite nas

    Poslednjih decenija u Evropi obavezno služenje vojnog roka smatra se prevaziđenim, pa i nedemokratskim. Mnogi su požurili da ga ukinu, jer su napravili procene, a pojedini, tu spada i Vojska Srbije, uglavnom zato što je to bio trend, bez nekih ozbiljnih analiza. Šta sad kada se u Francuskoj vraća ideja o redovnom služenju u armiji?

    Iako je Francuska ukinula vojni rok 1997. godine, predsednik Emanuel Makron je tokom predsedničke kampanje obećao ponovno uspostavljanje „obavezne i univerzalne nacionalne službe“.

    „Buduća nacionalna služba treba da sadrži obavezni deo od tri do šest meseci, da bude otvorena i za žene i za muškarce. Može biti otvorena u vojsci, ali njena forma može da bude i civilna“, ponovio je ovih dana francuski predsednik.

    Taj predlog izazvao je negativne reakcije vojske, zbunjenost javnosti i negodovanje studentskih udruženja, jer obavezno služenje vojske u demokratskoj razvijenoj Evropi poslednjih decenija tretirano je kao tekovina nerazvijenih zemalja sa komunističkim ili autokratskim režimom.

    Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da se točak istorije vraća unazad, ključna vojna sila kontinentalne Evrope — Francuska, ali i Nemačka preispituju koliko im je zaista vojnika potrebno, koliko im treba tenkova, topova, povećavaju vojni budžet, nastoje da ojačaju vojsku. Očigledno je u Evropi počeo novi trend kao prirodna posledica bezbednosnih procena koje su nepovoljne, kaže Radić.

    „Migrantska kriza, turbulencije od Severne Afrike, preko Bliskog istoka, do Kavkaza, sve su to delovi jednog mozaika koji upozorava Evropu da mora da bude spremna da pruži vojni odgovor, ako zatreba. Naravno, oni jesu u okviru NATO-a, ali sama vojna organizacija i njen potencijal u tehničkom smislu nisu dovoljni, jer na kraju krajeva, potrebno je imati vojnika“, objašnjava Radić.

    On dodaje da je zato potpuno razumljivo zašto Makron želi da izađe iz okvira usko profesionalne vojske, koja po prirodi stvari na kraju postaje mehanizam za prijem ljudi koji traže platu i socijalnu zaštitu. U francuskoj vojsci ta činjenica je itekako vidljiva, sastav reflektuje stvarnu etničku sliku zemlje, četvrtina vojnika su došljaci iz afričkih zemalja.

    Međutim, da bi gradila moćniju vojnu silu u budućnosti, Francuska očigledno mora da se okrene starom modelu obaveznog služenja vojnog roka, kaže sagovornik Sputnjika.

    „On više ne može da bude dugotrajan, kao što je bio slučaj u većini evropskih zemalja, kad je donji minimum bio 8 ili 9 meseci, a obično je vojni rok trajao godinu dana. Zato sada traže hibridni model u kojem se kroz neki nivo početne obuke dece u školama, koji podseća na našu nastavu opštenarodne odbrane iz perioda komunističke Jugoslavije, ljudi polako uvode u priču koja sledi“, objašnjava Aleksandar Radić.

    On dodaje da se poslednjih nekoliko decenija u Evropi obavezno služenje vojnog roka smatra prevaziđenim, pa i institucijom koja je nedemokratska. Mnogi su požurili da ga ukinu, jer su napravili procene, a pojedini, tu spadaju vojske sa naših prostora, pa i Vojska Srbije, uglavnom zato što je to bio trend, bez nekih ozbiljnih analiza, podseća on.

    „Do sad smo uglavnom pratili trendove, jer, nažalost, jako je malo dokumenata, jako je malo konkretnih stavova izneto u javnosti tokom svih ovih prethodnih godina o tome šta je reforma i šta treba vojsci. Kritički stav je gotovo zabranjen i haotično vođene reorganizacije su nazivane — reformom. Od 2006. godine reorganizacija Vojske Srbije se ustalila, imamo najduži period u istoriji u kojem nije bilo nekih dubokih organizacijskih promena, ali struktura naše vojske je prilagođena popuni regrutima, a ne po profesionalnom modelu, jer većina bataljona u ovom trenutku u aktivnim brigadama popunjavaju se do punog broja tek na mobilizacijski poziv“, kaže Radić.

    On dodaje da to ostavlja mogućnost da se jednog dana nešto promeni, ali da je problem u novcu i u tome da li država ima snage da nametne tu obavezu. Iako pojedine ankete pokazuju da su Srbi za povratak redovnog služenja vojske, gotovo sva istraživanja pokazuju na raskorak između onoga što ljudi kažu u anketama i onoga što bi u stvarnosti prihvatili.

    „Kada niko ne kaže da se ozbiljno razmatra povratak vojnog roka, lako je podržati taj model. Pribojavam se da bi njegovo eventualno uvođenje stvorilo jako veliki otpor, da bi smo imali puno razmaženih tatinih i maminih sinova, koji bi želeli da neko drugi ide umesto njih, a načelno podržavaju služenje vojnog roka“, zaključuje ovaj vojni analitičar.

    Plan Francuske predviđa da dečaci imeđu 11. i 16. godine jednu nedelju godišnje obavezno provedu na obuci, u okviru škole, a kada napune šesnaest, nedelju dana u vojnom internatu. Period od 16. do 25. godine bi bio „priprema za obaveze“ u civilnoj službi ili nacionalnoj gardi.

    Poslednju reč o predlog će dati radna grupa koju je odredila Jelisejska palata, a ako bude usvojen eksperimentalna faza bi mogla da krene početkom sledeće godine.

    Početkom februara francuske vlasti su najavile nameru da dovedu izdatke za odbranu zemlje na dva odsto BDP-a do 2025. godine. Vojni budžet za ovu godinu je 34,2 milijarde evra.

     

    Tagovi:
    jačanje, Francuska, vojska, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga