11:50 07 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Drvo i šibice

    Gasprom prekida tranzit gasa preko Ukrajine — ko će se smrznuti

    © AP Photo / Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21771
    Pratite nas

    Novi gasni spor između Rusije i Ukrajine doveo je do toga da ruski gigant „Gasprom“ započne proceduru raskida ugovora sa Ukrajinom o snabdevanju te zemlje gasom, kao i o tranzitu „plavog goriva“ u EU. Evropa, koju su pogodili „sibirski mrazevi“, strahuje da bi to moglo da ugrozi snabdevanje kontinenta ruskim gasom.

    U Moskvi, međutim, uveravaju da namera „Gasproma“ da raskine ugovore sa Ukrajinom za sada ne predstavlja pretnju po isporuke prirodnog gasa Evropi.

    Ruski ministar energetike Aleksandar Novak je rekao potpredsedniku Evropske komisije Marošu Šefčoviču da nije ugrožen prenos gasa sve dok „Gasprom“ i „Naftogas“ u potpunosti ne raskinu sporazum.

    Ruska energetska kompanija je bila prinuđena da u stokholmskoj arbitraži započne proceduru raskida svih ugovora sa ukrajinskim „Naftogasom“ za isporuke i tranzit gasa, nakon što je Arbitražni sud u Stokholmu narušio interese „Gasproma“ i doneo presudu po kojoj ruska kompanija treba da isplati ukrajinskoj firmi 2,56 milijardi dolara kompenzacije, jer nije isporučila dogovorene količine gasa za tranzit. Sudije su svoju odluku argumentovale naglim pogoršanjem ukrajinske ekonomije, dok se Rusi kategorički protive tome da se preko njihove grbače rešavaju ekonomski problemi Ukrajine.

    Inače, iz „Gasproma“ je saopšteno da je „Naftogasu“ vraćena uplata za martovske isporuke gasa i da one neće biti ni realizovane zbog nedoslednosti u aneksu sporazuma sa postojećim ugovorom.

    Kijev je već optužio „Gasprom“ za nepoštovanje ugovora, a odluku „Gasproma“ o raskidu dogovora naziva „gasnom ucenom“.

    Podsećanja radi, Ukrajinci su prestali da kupuju gas direktno od Rusa još u novembru 2015. godine, pa su iz skladišta „vukli“ samo gorivo kupljeno reversom iz Evrope.

    Ukrajinski predsednik Petro Porošenko tvrdi da „Gasprom“ nema pravo da jednostrano raskine ugovor sa njegovom zemljom, iako je nedavno likovao, pričajući o tome kako Ukrajina 2018. godinu počinje „energetski nezavisna“ i kako se zemlja „skinula sa gasne udice Gasproma“.

    Ta „nezavisnost“ dovela je do toga da Kijev kupuje gas u Evropi po ceni četiri puta većoj od „Gaspromove“, a zbog manjka ruskog gasa ukrajinske vlasti su bile zatvorile vrtiće, škole i fakultete, prebacile elektrane sa gasa na naftu i kupile dodatne količine gasa od Poljske.

    Ukrajinci se masovno žale da se smrzavaju u svojim kućama i da to mnogima, posebno starima i deci, narušava zdravlje.

    Po svemu sudeći, cenu (energetske) „nezavisnosti“ Ukrajine plaćaju njeni građani. Neki zapadni mediji pišu da je u poslednje četiri godine gas za ukrajinske potrošače poskupeo u proseku za 6,5 puta.

    Kijev već godinama koristi svoju ulogu tranzitne zemlje kako bi kreirao tenziju i pojačao konfrontaciju sa Rusijom, smatra ruski analitičar Aleksandar Dudčak.

    On podseća da ugovor o snabdevanju Ukrajine i tranzitu ruskog gasa kroz teritoriju te zemlje ističe 2019. godine, a istovremeno ocenjuje i da su potezi ukrajinske strane doveli do toga da revizija ugovora započne mnogo ranije. 

    Ruski pravnici i eksperti iz oblasti energetike nisu mogli da kažu kada će Arbitražni sud u Stokholmu razmatrati novi predmet, ali smatraju da su mere ruske kompanije logične i legitimne.

    Neki eksperti ne veruju da će doći do definitivnog „razvoda“ Rusije i Ukrajine po ovom pitanju, dok drugi navode da čak i ako se to desi da to neće ugroziti isporuke ruskog gasa u Evropu, jer Rusija sada ima alternativne rute.

    Oni smatraju da Evropi ne može da se ponovi 2006. i 2009. godina, kada su se u nekim zemljama ljudi bukvalno smrzavali jer su Ukrajinci zavrnuli „slavine“, pa ruski gas nije do njih stizao. Sada će kriza biti izbegnuta, jer je u međuvremenu izgrađen gasovod „Severni tok 1“, a takođe „rade“ i gasovodi „Jamal Evropa“ kroz Belorusiju i Poljsku i „Plavi tok“, preko kojeg gas ide u Tursku.

    Smatra se da i bi aktuelna situacija mogla da podstakne EU da ubrza donošenje odluka o izgradnji novih gasovoda — „Severni tok 2“ i „Turski tok“, čime bi problem sa Ukrajinom kao nepouzdanim tranziterom bilo zauvek rešeno.

    „Čini mi se da je, dugoročno posmatrano, ovo prilično pravilan potez Rusije, jer je još pre 15-20 godina postalo jasno kakav je Ukrajina tranziter. Ti večni ’gasni ratovi‘ primorali su Rusiju da traži alternativna rešenja, tj. druge puteve tranzita ruskog gasa do Evrope. Posle izgradnje ’Turskog toka‘ turski hab će moći da podmiri evropske potrošače. Mi sada vidimo da se Bugarska i sve druge zemlje bore za pravo da učestvuju u distribuciji tog gasa“, kaže za Sputnjik ruski ekspert Agvan Mikajeljan, ocenjujući istovremeno da je ovo sada dobra prilika da se prekine ugovor sa zemljom koja čini sve samo da napakosti Rusiji.

    On ističe da će ukupni kapacitet gasovoda „Severni tok 1“, „Severni tok 2“ i „Turski tok“ biti za oko 1,5 put veći od onih koji sada idu kroz Ukrajinu.

    „Došlo je vreme da se Evropa navikne na apsolutnu dominaciju Nemačke, uključujući i onu u energetskoj sferi“, zaključio je Mikajeljan.

     

    Tagovi:
    Gasprom, Ukrajina, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga