01:23 23 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Mercedes

    Ako Amerika odigra Trampov „potez“ protiv Evrope, imaće odgovor koji nije mogla ni da sanja

    CC0 / Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    2699

    Borba Trampa i Volstrita se nastavlja, i ovo je jedna od tih mera. Verovatno američkim radnicima više odgovara ekonomska politika Trampa, ali Volstrit je isuviše moćan da bi bio poražen u toj borbi.

    Da li će nepredvidivi američki predsednik Donald Tramp uzeti u obzir ocene ekonomskih stručnjaka koji kažu da će se uvođenje carine na uvozne proizvode, pa i automobila iz EU, kao bumerang vratiti američkoj privredi?

    Još se nisu stišale reakcije na uvođenje carina na uvozni čelik i aluminijum, koje se u velikoj meri odnose na EU, zbog čega je Stari kontinent najavio i kontramere, a Tramp je najavio sličan potez i za automobile iz EU.

    „Ukoliko EU želi da dalje uvećava svoje velike carine i prepreke za američke kompanije koje posluju u Evropi, onda će Vašington jednostavno uvesti porez na njihove automobile koji slobodno pristižu u Ameriku“, upozorio je Tramp.

    O značaju Trampove namere najbolje govore podaci o važnosti automobilske industrije na svetskom tržištu. Prema podacima koje je „Vorlds top eksports“ objavio početkom marta, koji se odnose na 2016. godinu, jer za prošlu još nisu obrađeni, automobili su izvozni proizvod broj jedan u svetu. Premašili su i prihode od izvoza sirove nafte, koji su pali na drugo mesto. Tako je u 2016. ukupan godišnji izvoz automobila u svetu bio 698,2 milijarde dolara.

    Najveći izvoznik bila je nemačka automobilska industrija, koja čini 22 odsto ukupne. Iza nje su Japan sa 13,2 odsto, i SAD na trećem mestu u svetu.

    S obzirom na to da SAD predvode listu uvoznika, i to sa čak 24,7 odsto ukupnog uvoza automobila, a da su iza njih Nemačka sa samo 7,3 odsto, pa Britanija sa 6,6 procenata, razumljiva je Trampova reakcija i njegova želja da zaštiti sopstvenu automobilsku industriju. Pogotovo što se američka automobilska industrije ne može pohvaliti prodajom u prošloj godini. U prvoj polovini godine je pala pet odsto u odnosu na godinu dana pre.

    Zato je nedavnu najavu italijansko-američkog proizvođača automobila „Fijat Krajsler“ (FCA) da će potrošiti milijardu dolara na prebacivanje proizvodnje terenskih vozila iz Meksika u fabriku u Mičigenu, gde će otvoriti novih 2.500 radnih mesta, Tramp odmah pozdravio.

    „Hvala ’Krajsleru‘, vrlo mudra odluka“, konstatovao je on, a u kompaniji nisu krili da je na njihov potez uticala poreska reforma, koja je krajem prošle godine usvojena u SAD.

    Prema mišljenju ekonomiste Danijela Cvjetićanina, ukoliko posegne za novom protekcionističkom merom, Tramp će doživeti neuspeh jer je ipak suviše jak globalistički trend da tržište postane jedno.

    „Sa svojim dobrim i lošim posledicama, ipak je taj globalistički trend suviše jak da bi ga mogla zaustaviti ekonomska politika jedne zemlje, pa čak i tako moćne kao što je Amerika. Jednostavno, neće biti moguće jer će se susresti sa posledicama o kojima nije mogao ni da sanja“, kaže Cvjetićanin za Sputnjik.

    On smatra da razlog tome neće biti samo recipročne mere, u čiju masovnost on ne veruje, već stvaranje jakih tržišta u Aziji, Africi i Latinskoj Americi sa kojih će SAD biti isključene.

    U tom slučaju, one ne mogu računati ni približno na neko svetsko liderstvo, pa čak ni da se ubroje u vodeće nacije, mišljenja je Cvjetićanin, koji podseća na slučaj Portugalije. Kao što se svojevremeno Portugalija izolovala i prestala da bude velika ekonomska sila, Americi se može dogoditi da zbog protekcionističkih mera posledice budu najgore baš po nju.

    Suštinski, nema ništa iracionalno u Trampovoj ideji — zašto bismo uvozili automobile, a izvozili radna mesta u Nemačku, Francusku, Kinu, kada možemo sve da zaokružimo u SAD — kaže Cvjetićanin, ali i ukazuje na to da je kapital po svom karakteru globalni.

    Na pitanje kakve bi posledice to imalo po automobilsku industriju u EU i šta bi ona mogla da preduzme ukoliko i dođe do mere kakvu je Tramp najavio, ovaj ekonomista kaže da bi se ona u prvi mah našla u težoj situaciji, ali i dodaje da kapital ne poznaje granice, uvek traži nova tržišta, pa bi to odgovaralo formiranju jakih tržišta van SAD.

    Sagovornik Sputnjika je, međutim, mišljenja da takva mera ne bi mogla dugo da opstane jer je suprotna onome što je tendencija finansijskog kapitala, odnosno Volstrita.

    „U suštini, borba Trampa i Volstrita se nastavlja, i ovo je jedna od tih mera. Verovatno američkim radnicima više odgovara ekonomska politika Trampa, ali Volstrit je isuviše moćan da bi bio poražen u toj borbi“, zaključio je Cvjetićanin.

    Slično:

    Šta je Tramp tražio u Davosu gde mu nije mesto
    Muhika: Američki protekcionizam će skupo koštati čovečanstvo
    Pacovi mogu uspešno da zamene menadžere sa Vol strita
    Globalizam iz Davosa na kineski način
    Marin le Pen: Vreme je da se uništi globalizam
    „Folksvagen“ za sobom vuče i „Audi“ i „Škodu“
    Afera „Folksvagen“ uzdrmala nemačku ekonomiju
    Posledice skandala „Folksvagen“ će osetiti čitava auto-industrija
    Ministri voze „nemce” i „japance”, ni traga od „fijata”
    Tagovi:
    domaća proizvodnja, uvozne takse, ekonomski protekcionizam, izvoz, privreda, uvoz, automobilska industrija, Danijel Cvjetićanin, Donald Tramp, Latinska Amerika, Evropa, Azija, Nemačka, Japan, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga