10:47 22 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Palestinac na ruševinama svoje kuće i Gazi

    Još korak: Amerika i Francuska spremne da na Bliskom istoku potpale veliki rat

    © AFP 2019 / ROBERTO SCHMIDT
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    Šta se krčka na Bliskom istoku (121)
    24108
    Pratite nas

    Pretnje Sjedinjenih Američkih Država da će izvesti vojne napade na Siriju duboko su zabrinule Moskvu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i poručilo da će preduzeti neophodne mere u slučaju napada SAD na sirijsku prestonicu. Prete li ozbiljna eskalacija i totalni rat?

    Ruska Federacija je zabrinuta zbog informacija da teroristi u Siriji planiraju da insceniranju upotrebu hemijskog oružja na civile od strane sirijskih vladinih trupa, što može da posluži kao opravdavanje za jednostrane napade Amerike na Damask i državne objekte u Siriji.

    U ponedeljak je i francuski predsednik Emanuel Makron poručio da je njegova zemlja spremna da izvede ciljani napad protiv bilo koje strane u Siriji za koju se „neoborivo“ dokaže da je izvela napad hemijskim oružjem koji je rezultirao smrću civila.

    Da li se Sjedinjene Države i Francuska zaista spremaju da napadnu Damask i da li bi to moglo da dovede do sukoba neslućenih razmera?

    Momir Stojanović, general u penziji i bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije, kaže da sve te pretnje ukazuju da su Ujedinjene nacije, a u okviru njih i Savet bezbednosti, u ozbiljnoj krizi.

    „Takozvani nosioci novog svetskog poretka, koji se zasniva na gruboj upotrebi sile zarad sopstvenih interesa, na neki način pokušavaju da pribegnu i takvim sredstvima, u slučaju da se u Savetu bezbednosti ne nađe adekvatno rešenje za mir u Siriji. Priča u vezi sa upotrebom hemijskog oružja na Bliskom istoku nagledali smo se u Iraku i iako niko nikada nije dokazao da je Sadam Husein posedovao hemijsko oružje, izazvana je kriza i Irak prolazi kroz to kroz šta prolazi, kao i mnoge zemlje na Bliskom istoku. Ovde se zapravo radi o jednom perfidnom, specijalnom ratu izazivanja i upravljanja krizom, jer verujem da je takozvana opozicija u Siriji, koja je vrlo bliska Vašingtonu, spremna da izazove takve aktivnosti hemijskim oružjem“, upozorava Stojanović.

    Emanuel Makron
    © Tanjug / Ludovic Marin

    Kako kaže, Sjedinjene Američke Države i zemlje zapadnog bloka su uvidele da je Rusija itekako prisutna u Siriji, što se ne uklapa u njihov koncept potpune dominacije i upravljanja krizom koju su izazvale.

    „Želim da verujem da do eskalacije neće doći, jer ne mogu da vidim kako bi se u tom slučaju ponašala Rusija, a da ne odgovori i da ne brani svoje trupe. Sasvim sam siguran da će ona to učiniti. Ako do toga ipak, ne daj Bože dođe, onda možemo reći da smo na pragu nekih sukoba koji poprimaju mnogo šire dimenzije nego što je sada slučaj sa Bliskim istokom. Moj utisak je da se kroz ovakve najave Francuske i SAD na neki način došlo do faze kada se više ne poštuju odluke Saveta bezbednosti, da su neke zemlje prešle crtu i da su spremne da preduzmu korake i mimo odluka SB. To govori da je ozbiljno ugrožen mir u svetu, da je ozbiljno ugrožena Povelja Ujedinjenih nacija. Mi u tom slučaju ne možemo reći da postoji krovna organizacija koja brine o svetskom miru“, kategoričan je Stojanović.

    Grigorij Lukjanov, predavač Visoke škole ekonomije u Moskvi i stručnjak za Bliski istok za Sputnjik, kaže da bi bilo kakva eskalacija sukoba u Siriji samo produbila jaz između Moskve i Vašingtona.

    „Mislim da ovo zaoštravanje situacije nije korak ka početku sledećeg velikog svetskog rata, jer se razvoj situacije određuje najpre lokalnim faktorima koji nisu isključivo usmereni protiv Rusije. Drugim rečima, najave mogućih napada nisu signal samo za Moskvu, već i za Ankaru. Poslednjih nedelja Erdogan vrlo često iznosi svoje stavove i planove povodom Sirije i vrlo jasno stavlja do znanja da želi da proširi teritoriju svojih ofanzivnih dejstava. U Manbidži se nalaze sirijske snage, ali i američki savetnici koji pomažu kurdskim snagama. Zato najave mogućih udara tumačim, između ostalog, kao signal Turskoj, kako bi prestala sa svojim akcijama u regionu gde se nalaze i američki vojnici“, ocenjuje Lukjanov.

    Prema njegovim rečima, za primenu hemijskog oružja od strane vojske odane režimu Bašara el Asada još nema dokaza.

    „Ta se priča sad koristi na Zapadu, jer sirijska vojska, uz podršku Rusije i Irana, niže uspehe u Istočnoj Guti. Pominjanje hemijskog oružja je uobičajena praksa američke diplomatije radi umanjivanja uspeha ruskih, sirijskih, turskih i iranskih snaga u borbi protiv terorizma, ali javnost na Zapadu uvek ’proguta‘ tu priču“, primećuje Lukjanov.

    Momir Stojanović ne sumnja da su pretnje SAD i Francuske da će napasti Damask zbog buduće, navodne upotrebe hemijskog oružja, u tesnoj vezi sa predsedničkim izborima koji se u Rusiji održavaju 18. marta.

    „SAD sprovode istragu o navodnom mešanju Ruske Federacije u predsedničke izbore u Americi i tu tvrdnju ne mogu ničim da potkrepe, dok se sa druge strane one same mešaju u gotovo sve izbore u brojnim zemalja u svetu. Na pragu smo trenutka kada će takva politika potpuno degradirati UN i Savet bezbednosti i postavlja se pitanje da li će sutra na nekim drugim žarištima neka druga velesila zaobići odluke Saveta bezbednosti ili UN i jednostrano preduzimati mere ’uspostavljanja mira‘. Kakav je to mir imamo prilike da vidimo u Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji, zemljama Severne Afrike. Sve je zapravo povezano za interesima, jer su velika nalazišta nafte i gasa motivi koji teraju SAD i mnoge zemlje Zapadne Evrope da po svaku cenu budu dominantne na Bliskom istoku i mnogim drugim tačkama u međunarodnoj zajednici“, ukazuje Stojanović.

     

    Tema:
    Šta se krčka na Bliskom istoku (121)
    Tagovi:
    francuska, Sirija, SAD, Rusija, napad, rat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga