13:08 21 April 2019
Slušajte Sputnik
    Biti il ne biti

    Biti il‘ ne biti: Hoće li englesko i američko „oružje moći“ proterati iz EU

    Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    0 466

    Samo je pitanje vremena kada će se kao službeni jezik u Briselu pojaviti nemački, jer je Nemačka dominantna zemlja EU, posebno izlaskom Velike Britanije. Prvu inicijativu za potiskivanje engleskog jezika pokrenuo je zvanični Pariz.

    Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je engleski jezik suviše dominantan u Briselu, posebno imajući u vidu da Velika Britanija uskoro izlazi iz Evropske unije. On je rekao da ta dominacija nije neizbežna i obećao da će se boriti za veću upotrebu francuskog u institucijama EU i šire, uz napomenu da nije reč o potezu protiv korišćenja engleskog jezika, već o promovisanju višejezičnosti.

    U međuvremenu, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker napisao je na Tviteru da „sa entuzijazmom podržava višejezičnost“. „Zašto bi Šekspirov jezik bio superioran nad jezikom Voltera? Grešimo što smo postali toliko anglofoni“, rekao je Junker, ali i naglasio da „bregzit“ ništa neće promeniti, jer su oni koji ne potiču iz zapadnih delova Evrope navikli da govore engleski u Briselu.

    Profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar kaže da je napuštanjem EU Velika Britanija privilegovana, jer je istovremeno unutar evropske politike i van nje. On objašnjava da je to jedan od razloga što se unutar evropske konfiguracije sada pojavljuje nastojanje drugih značajnih činilaca da na neki način to onemoguće.

    „Ove izjave treba gledati u kontekstu činjenice da se odvija jedna vrsta kulturnog preraspoređivanja sila, jer se sam ideološki prostor natopljen idejama demokratije ili pluralizma na neki način istanjio. Sada progovaraju stari kulturološki arhetipovi koji su se nalazili ispod toga. Jedan od njih je svakako francuski“, kaže Lompar.

    On dodaje da je Francuska u velikoj defanzivi, jer ni njen uticaj u EU nije veliki, zapravo nije onoliki koliki bi želela da bude. Posebno je njen kulturni uticaj u padu poslednjih decenija, zbog naglašene globalizacije, odnosno amerikanizacije, pa je razumljivo da Francuska želi da povrati svoj uticaj.

    S druge strane, Makronov postupak može se posmatrati i u kontekstu evropsko-američkih nesuglasica oko različitih ekonomskih i drugih pitanja, pa na neki način predstavlja izvestan pokušaj da se evropska ideja oslobodi zavisnosti od britanskog, a pre svega američkog uticaja.

    „Ali to nije moguće ukoliko Evropa ne promeni odnos prema Rusiji, jer bez promene tog odnosa, a za sad to ne vidimo na horizontu, teško da se može pretpostaviti suštinska emancipacija evropske ideje, pa samim tim i njeno izmicanje iz dominantnog kulturološkog modela koji je prevashodno određen američkim uticajem“, objašnjava Lompar.

    Iako Evropska unija ima 24 službena jezika, nisu svi i takozvani radni jezici. Profesor Lompar kaže da je francuski, pored engleskog, jedini jezik koji se koristi u administraciji Evropske unije. Ne treba zaboraviti, kaže on, da još jedna zemlja mnogo ceni svoj jezik.

    „Samo je pitanje vremena kada će se kao službeni jezik u Briselu pojaviti nemački, jer je Nemačka dominantna zemlja EU, posebno izlaskom Velike Britanije, ona je u nekom smislu gotovo ostavljena da bude dominantna. Poznajući nemačku osetljivost na upotrebu sopstvenog jezika, mislim da će oni u dogledno vreme tražiti da jedan od službenih jezika možda bude upravo nemački umesto engleskog“, tvrdi Milo Lompar.

    On dodaje da je ta osetljivost u prirodi nemačke kulture, kao i pitanje značaja nemačke države, jer čak i u neformalnom kontaktu, Nemci radije slušaju strance koji govore rđavi nemački nego dobar engleski.

    Kada je reč o planetarnoj upotrebi engleskog, on ne očekuje veliku promenu, jer su, podseća, nosilac dominacije engleskog jezika Sjedinjene Američke Države.

    I evropski lingvisti smatraju da je, uprkos rezultatima britanskog referenduma, mala verovatnoća da će engleski biti potpuno izbačen iz upotrebe u Briselu, budući da je to i zvanični jezik Irske i Malte.

    Sto lingviste Haringtona, na kom se nalaze njegove beleške i indijanske relikvije
    © AP Photo / Kevork Djansezian

    Dve godine pre „bregzita“ EU je objavila da je engleski potisnuo sve druge jezike u konkurenciji za zajednički evropski, kao i da je engleski najpopularniji strani jezik u svim evropskim državama, izuzev pet. Izveštaj „Eurostata“, ogranka EU za statistiku, ukazao je i na to da će engleski u budućnosti još više preovladati nad ostalim jezicima.

    Pa i sam francuski predsednik Emanuel Makron, što nije bila praksa njegovih prethodnika, često govori engleski u javnosti kada je izvan zemlje.

    Francuski jezik, kojim govori oko 274 miliona ljudi širom sveta, dugo je bio dominantan u sedištu EU u Briselu, ali je engleski postao sveprisutan u evropskim institucijama, posebno od kad su se istočnoevropske zemlje pridružile tom bloku 2004.

    Slično:

    „Šjekirom“ na Njegoša: Brutalno falsifikovanje „Gorskog vijenca“
    Srpski narod i njegov jezik na ruskom
    Koliko su slični srpski i ruski jezik?
    Tagovi:
    višejezičnost, defanziva, zvanični jezik, Bregzit, jezik, konkurencija, kultura, uticaj, statistika, Eurostat, EU, Milo Lompar, Volter, Vilijam Šekspir, Nemačka, Velika Britanija, SAD, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga