20:53 15 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Bosna i Turska

    Nova Galipoljska bitka: Ulazi li Bosna u turski komonvelt?

    © AFP 2018 / ELVIS BARUKCIC
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    8473

    Proslava godišnjice Galipoljske bitke u Sanskom Mostu širenje je turske meke moći na Balkanu. Pitanje identiteta muslimana — Bošnjaka jako je bitno jer oni su najveći aneks turskoj naciji na svetu i sebe više vide kao Turke nego što sebe tako vide različiti turkijski narodi u Srednjoj Aziji.

    U Sanskom Mostu, varošici u bosanskohercegovačkom entitetu Federacija BiH, malo šta bi se događalo da se tamo već četvrtu godinu zaredom ne obeležava godišnjica Galipoljske bitke.

    Galipoljska bitka vodila se 1915. godine između Turske i Sila Antante, predvođene britanskim jedinicama iz Australije i Novog Zelanda. Turska je pobedila saveznike, koji su želeli da zauzmu Carigrad, povežu se preko Bosfora i Dardanela sa Rusijom i onemoguće Nemačku da se poveže sa Bagdadskom železnicom i na taj način zađe Britancima za leđa u Egiptu.

    Međutim, ovaj plan, koji je skovao Vinston Čerčil je propao, saveznici su poraženi i povukli su se u Solun. Ova bitka značila je početak uspona Kemala Ataturka, oca moderne Turske.

    Značaj Galipoljske bitke za Tursku je jasan. U toj zemlji ovaj dan se obeležava kao Dan šehida (mučenika koji su dali život za veru), ali kako povezati Bosnu i Bošnjake sa tom bitkom?

    Aleksandar Vučić, Bakir Izetbegović i Redžep Tajip Erdogan u predsedničkoj palati u Istanbulu
    © Tanjug / SLUZBA ZA SARADNJU SA MEDIJIMA PREDSEDNIKA SRBIJE

    Prema rečima turskog ambasadora u BiH Halduna Koča, oko 20.000 Bošnjaka izbeglih u Tursku posle austrougarske aneksije BiH 1908. poginulo je na Galipolju.

    „Živimo u vremenu u kojem svi znaju sve i u kojem nikada nije bilo teže razaznati dobro od zla. Bošnjaci se olako i prečesto odriču svoje istorije. Zbog toga naša deca moraju znati da po procenama u današnjoj Turskoj živi i do dva miliona Bošnjaka. Nemamo pravo da ih se odričemo nego, naprotiv, moramo raditi sve da sačuvamo njihov identitet i vezu s matičnom zemljom Bosnom i Hercegovinom. Upravo, zajednička prošlost koja seže petsto godina u prošlost treba da bude osnova zajedničke budućnosti dodatno utemeljene na razvoju ekonomskih i društvenih odnosa na obostranu korist“, rekao je Koč.

    Ni Sanski Most kao mesto obeležavanja godišnjice nije izabran nasumično. Tu se nalazi spomenik „turskim šehidima“ poginulim u bici za osvajanje grada Kamengrada iz 1463, tako da se sve uklopilo — Dan šehida kod spomenika šehidima.

    Međutim, apsurd u izboru mesta obeležavanja Galipoljske bitke odražava se u tome da je 1463. godina osmanlijskog osvajanja bosanske srednjevekovne kraljevine. Tako da ispada da bosanski nacionalisti na mestu jednog od poslednjih poraza bosanske srednjevekovne države, na kome je turska država podigla spomenik svojim izginulim ratnicima, slave tursku pobedu iz prvog svetskog rata.

    Radi se o širenju turske meke moći van granica Turske, objašnjava istoričar Čedomir Antić.

    „Pitanje identiteta muslimana — Bošnjaka je jako bitno jer oni su najveći aneks turskoj naciji na svetu. Oni, dakle, sebe više vide kao Turke, nego što sebe tako vide različiti turkijski narodi u Srednjoj Aziji. I to je veliki problem, jer zašto Bošnjaci ne bi mogli da razvijaju svoju nacionalnost, ako već insistiraju na tradiciji Bosne, koja objektivno nije njihova, ali žive tu, potomci su tih ljudi. Međutim, očigledno je da tamo uvek pobedi ta turska crta“, kaže Antić.

    U trenutku kada je turski sekularizam, koji je utemeljio upravo pobednik na Galipolju Kemal Ataturk, na izdisaju, kako Antić kaže, i kada Turska više ne insistira na nacionalnoj pripadnosti i na tome da Tursku čine samo oni koji govore turski, moguće je da Bošnjaci pronađu neku nišu.

    U besedi turskog ambasadora nije ništa izmišljeno, kaže Antić, uz napomenu da su nekada svi stanovnici Turske slovenskog porekla nazivani Bošnjacima i da nisu bili tako popularni kao danas.

    Govoreći o posebnosti veza između Turske i Bosne, Antić podseća na izjave turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o Prizrenu kao Turskoj.

    „Oni, po Davutogluovom obrascu, grade nekakav svoj komonvelt, s tim što, naravno, nemaju ni podršku, ni institucije, ni demokratske institucije da bi to bio komonvelt kakav je britanski“, kaže Antić.

    I kada bi došlo do stvaranja „turskog komonvelta“, Antić napominje da nije siguran da bi Bosna pristala da bude njegov deo.

    „Problem Bošnjaka je što su oni, sa časnim izuzecima, nacija u pubertetu. Menjaju imena, menjaju identitet, mnogo puta su to radili u ovom veku. I oni pokušavaju da nađu nešto. Turska ima malo prijatelja u svetu i, onda kada se nađe neko, jako su srećni. Jer, ako pogledate turske susede, oni imaju o Turskoj mnogo gore mišljenje nego što srpski susedi imaju o Srbima“, kaže Antić.

    Godišnjica Galipoljske bitke obeležena je i u Mostaru, prikazivanjem turskog filma „Poslednje pismo“.

    Slično:

    Izetbegović: Bosna „islamska država“ — Čovićeva batina islamofobije
    Bosna i Hercegovina kao Trinidad i Tobago (video)
    „Istorijski“ susret u Istanbulu: Ne dirajte Srpsku i — mirna Bosna!
    Dodik: Izetbegovićev ispad — Bosna je nemoguća država
    Ako Bosna kolabira, neće samo Srbi dobiti državu — šansa i za Hrvate
    Tagovi:
    komonvelt, Galipoljska bitka, nacionalni identitet, nacija, meka moć, Bošnjaci, Turska, obeležavanje, godišnjica, obeležavanje godišnjice galipoljske bitke u Sanskom Mostu, Haldun Koč, Čedomir Antić, Sanski Most, Bosna i Hercegovina, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga