02:19 19 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Dečko sa zastavama Kine i Amerike

    Borba da kraja: Kad Amerika i Kina uđu u ring, kakva lavina očekuje svet

    © AP Photo / Shannon Stapleton, Pool
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić, Sandra Čerin
    1451

    Donald Tramp je pokazao da se nije šalio kada je Kinu, pored Rusije, naveo kao najvećeg strateškog neprijatelja SAD, a poligon za svojevrsni rat za sada je našao na polju trgovine.

    Naime, Trampova odluka da optuži Kinu za krađu američke tehnologije i da uvede carine na uvoz kineskih proizvoda u SAD uslovila je momentalni odgovor zvaničnog Pekinga, odakle je poručeno da Kina takođe namerava da uvede carine na uvoz američkih dobara. 

    Iz Pekinga su takođe upozorili da „ukoliko SAD pokrenu trgovinski rat, Kina će se boriti do samog kraja i svim neophodnim merama štititi svoje interese“, a Ministarstvo trgovine Kine zapretilo je da će u Svetskoj trgovinskoj organizaciji pokrenuti postupak protiv SAD, kako bi se „održala stabilnost globalnih trgovinskih pravila“.

    Prorektor Finansijskog univerziteta u Moskvi Aleksej Zubec za Sputnjik kaže da su, iz perspektive Svetske trgovinske organizacije, ovakvi potezi SAD potpuno nezakoniti.

    „Oni ruše osnove sistema Svetske trgovinske organizacije. Međutim, Amerikanci imaju svoj unutrašnji zakon koji kaže da američki predsednik može da uvodi ograničavajuće mere u slučaju da je ugrožena nacionalna bezbednost iz ugla trgovine. Dakle, iz perspektive unutrašnjih, nacionalnih zakona, Donald Tramp je u pravu. Svetska trgovinska organizacija ne može ništa da uradi u odnosu na poteze SAD, jer nema mehanizme da izbaci članice koje se ne ponašaju prema normama koje predviđa organizacija. Možda može da ih tuži i da preda ovaj slučaj pred arbitražni sud, ali se rešavanje ovog slučaja može otegnuti i trajati godinama. Odluka bi stigla kasno i praktično ne bi imala nikakvog značaja, jer ono što je ključno jeste da STO nema instrumente ni mehanizme da natera SAD da ukinu ove carine“, objašnjava Zubec.

    Kako kaže, eventualna arbitraža Svetske trgovinske organizacije može da omogući da se sankcioniše uvođenje carina od strane Kine i EU, kao odgovor na američke mere, ali ne i da prinudi SAD da ukinu već uvedene carine. 

    Američki ministar trgovine dobio je od predsednika SAD rok od dve nedelje da napravi listu proizvoda koji će biti pogođeni carinama, a prof. dr Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu podseća da je Amerika, za sada, uvela carine na proizvode od aluminijuma i čelika.

    „Međutim, neposredni uticaj tih konkretnih carina neće biti veliki, jer Kina nije među najvećim izvoznicima čelika u Ameriku. Od ukupnog američkog uvoza čelika koji iznosi blizu 30 milijardi dolara, Kina učestvuje samo sa dva odsto, dok nekoliko puta više od Kine čelik u Sjedinjene Države izvoze zemlje poput Kanade, Brazila, Meksika, Južne Koreje, Rusije i Turske. Kineski izvoz čelika u Ameriku iznosi blizu 600 miliona dolara godišnje, što za njih nije neki veliki iznos“, napominje Arsić. 

    Prema njegovim rečima, ove događaje treba posmatrati u širem kontekstu postojanja velikog trgovinskog deficita Amerike u odnosu sa Kinom, koji SAD pokušavaju da smanje na razne načine, uključujući i uvođenje ovih barijera. 

    „Za sada ovo ipak ne može da se tretira kao puni trgovinski rat, ali bi moglo da bude njegov početak. Ovo zaista izgleda kao neka grudva koje može da pokrene lavinu na taj način što bi zemlje sukcesivno uvodile neke dodatne mere i kontramere. Ako bi se to dogodilo onda bi to bilo štetno za sve učesnike jer trgovinski ratovi, valutni ratovi, na kraju donose štetu svima. Daleko bolje bi bilo da zemlje postignu neku vrstu dogovora u okviru Svetske trgovinske organizacije. Međutim, do njega izgleda nije lako doći jer su interesi zemalja previše različiti“, primećuje Arsić.

    Poruku Pekinga da će se u eventualnom trgovinskom ratu sa Vašingtonom „boriti do kraja“, Aleksej Zubec vidi kao uvođenje odgovarajućih mera od strane Kine, na primer zabrane uvoza američkih prehrambenih proizvoda ili američkih automobila. 

    „Druga varijanta je da će se Kina orijentisati na druga tržišta. Osim toga, doći će do zaoštravanja odnosa na spoljnopolitičkom planu, jer to uvek ide u paketu. Jedan od mogućih načina da Kina ugrozi interese SAD je da prestane da pomaže i posreduje pri rešavanju nuklearnog pitanja sa Severnom Korejom. Ova priča može se odraziti i na Tajvan, gde se već i bez ovog slučaja sa američkim carinama zaoštrava situacija između Tajvana i Pekinga. Sve će uostalom biti slično kao i sa Rusijom, dakle prvo ekonomske sankcije, pa onda i zahlađivanje političkih odnosa“, kategoričan je Zubec.

    Na pitanje da li bi zaoštravanje odnosa između Kine i SAD na polju trgovine moglo da se odrazi na globalne ekonomske tokove i možda izazove neku novu svetsku ekonomsku krizu, profesor Arsić kaže da to može da se dogodi ukoliko bi carine bile proširene na veliki broj proizvoda ili ako bi bila uvedena i neka opšta ograničenja na trgovinu između dveju zemalja. 

    „To bi dovelo do usporavanja trgovine na nivou sveta, do poskupljenja trgovine između zemalja i istovremeno bi značilo da strani proizvodi postoji skuplji u većini zemalja, što bi dovelo do određenog usporavanja privredne aktivnosti“, ukazuje Arsić.

    Prema njegovom mišljenju, iako je Tramp nameravao da uvođenjem carina na uvoz kineske robe smanji trgovinski deficit, ova odluka bi mogla da mu se vrati kao bumerang.

    „Uvođenje carina na kineske proizvode dovešće do njihovog poskupljenja, što znači da će ih američki potrošači plaćati više nego do sada. Tramp verovatno na dugi rok računa da će taj trošak biti privremen, a da će ove carine omogućiti otvaranje radnih mesta u Americi. To je deo šireg globalnog problema, u smislu da je globalizacija u najvećoj meri pogodila radničku klasu u razvijenim zemljama i Tramp je tom biračkom telu obećao donošenje ovakvih mera i oni to podržavaju. Međutim, mislim da nemaju u vidu baš sve posledice, a to je da će mnoge kineske proizvode koje su do sada jeftino kupovali u budućnosti morati da kupuju po većim cenama“, kaže Arsić za Sputnjik.

     

    Tagovi:
    Tramp, SAD, Kina, trgovina, rat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga