22:02 19 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Konferencija za novinare u Moksvi

    Ekonomski forum na Jalti — evropski biznis protiv sankcija Rusiji

    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    0 272

    Uprkos sankcijama i pritiscima Zapada i Ukrajine, četvrti Međunarodni ekonomski forum, koji će od 19. do 21. aprila biti održan u Jalti, na južnoj obali Krima, okupiće više od tri hiljade učesnika iz više od 60 zemalja sveta, među kojima je i Srbija.

    Srpsku delegaciju činiće predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović, direktorka Centra za geostrateška istraživanja Dragana Trifković i predsednik Skupštinskog odbora za Srbe u regionu i rasejanju Ivan Kostić.

    Osim predstavnika evropskih zemalja, kao što su Austrija i Nemačka, na forumu će učestvovati i delegacije iz većine afričkih zemalja, kao i zemalja Latinske Amerike, rekao je kopredsednik organizacije „Poslovna Rusija“ Andrej Nazarov.

    Moskovska berza
    © Sputnik / Grigoriй Sыsoev

    Kako je naveo, najbrojnija strana delegacija od oko 100 biznismena, preduzetnika i javnih radnika dolazi iz Sirije, i planirano je potpisivanje na desetine sporazuma.

    Očekuje se da će biti potpisani investicioni sporazumi na ukupnu sumu veću od 100 milijardi rubalja.

    „Prema preliminarnim procenama, ta suma će iznositi 100 milijardi rubalja. Nadamo se i želeli bismo da ona bude i oko 200 milijardi. Uvereni smo da će suma biti veća nego prošle godine, jer je i broj učesnika veći, kao i broj investitora i velikih biznismena“, rekao je Nazarov.

    On je precizirao da su prošle godine potpisani ugovori vredni 100 milijardi rubalja, a da se ove godine planira zaključivanje investicionih sporazuma, pre svega u oblastima kao što su građevina, turizam i vinarstvo.

    Glavna tema foruma biće „Budućnost sveta. Budućnost Rusije“. Nazarov je naveo da će u okviru foruma biti održano 67 događaja, od kojih je više od 40 poslovnih. Oni će biti posvećeni temama kao što su digitalna ekonomija, digitalna bezbednost, kriptovalute, blokčejn i građevina. Takođe, biće reči i o investicionom potencijalu Krima i njegovoj slobodnoj ekonomskoj zoni.

    On je dodao da će se u okviru foruma održati događaj „Poslovni hab“, koji će biti posvećen razvoju poslovnih odnosa između Krima i Moskve, a da će moskovska delegacija imati status počasne i da će biti najbrojnija u poređenju sa drugim ruskim regionima.

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov
    © Sputnik / Evgeniй Odinokov

    Jedna od tema foruma biće i posleratni socijalno-ekonomski razvoj Sirije, a ruski investitori su već iskazali želju da investiraju u infrastrukturu te zemlje.

    Nazarov je istakao da uprkos pritiscima i sankcijama Zapada Jaltinski međunarodni ekonomski forum svake godine postaje sve veći, uticajniji i efikasniji.

    Krim ima pravo na samoopredeljenje

    Govoreći na konferenciji za štampu u Moskvi, posvećenoj predstojećem forumu na Jalti, austrijski političar Gerhard Dorfler je istakao da Austrija ne podržava sankcije Velike Britanije i drugih zapadnih zemalja protiv Rusije zbog „slučaja Skripalj“.

    „Engleska izlazi iz EU, ali hoće da ima političku težinu i želi da utiče na procese“, rekao je on.

    On je istakao da Austrija želi da održava prijateljske veze i sa EU, kao i sa Moskvom.

    Dorfler je, govoreći o pogoršanju odnosa Moskve i Zapada zbog prisajedinjenja Krima Rusiji, naglasio da narod ima pravo na samoopredeljenje, podsećajući na koruški referendum, održan 1920. godine, kada su građani odlučivali da li će ta pokrajina biti u sastavu „Austrije ili Jugoslavije“, odnosno tada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

    Šansa za srpske građevinare

    Predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović je istakao da tročlana srpska delegacija dolazi na Jaltu da učestvuje u stvaranju savremenog međunarodnog ekonomskog poretka koji će biti oslobođen političkih pritisaka.

    On je takođe istakao da se savremena Evropa i svet ne mogu se zamisliti bez Rusije.

    „Paradoksalno, dok ovih dana jačaju antiruski politički potezi širom Evrope — u Evropi nikada nije bio jači blok političkih partija koje žele Evropu nacija, a ne EU kao američku koloniju, i koje su za mnogo čvršću i bolju saradnju sa Rusijom“, rekao je Obradović, dodajući da je ovogodišnji 4. Međunarodni ekonomski forum na Krimu izuzetno važan događaj u tom smislu.

    Kako je dodao, posebno je u ovim teškim danima diplomatske krize i antiruske propagande važno poslati pozitivne signale čitavoj Evropi, kao i podršku Rusiji.

    „Budućnost sveta je i te kako povezana sa budućnošću Rusije“, dodao je on.

    Obradović je ocenio da su teme konferencije na istorijskoj Jalti veoma važne za ekonomsku saradnju u Evropi, a da njegova partija u ekonomskoj saradnji sa Rusijom i evroazijskim integracijama vidi veliku perspektivu, posebno zato što je ekonomska saradnja sa Zapadom često uslovljena nekim političkim pritiscima, poput odricanja Srbije od KiM.

    „Ono što je važno napomenuti jeste da je Krim u ovom trenutku postao jedno veliko gradilište i da se razvija ogromnom brzinom: putna infrastruktura, turizam, poljoprivreda… Zbog toga su oči čitavog sveta sada uprte u Krim, jer sada tu postoje ogromne nove investicije i ogromne šanse za novi biznis…“, rekao je Obradović za Sputnjik.

    On je dodao da srpska delegacija želi da se upozna sa svim novim projektima i tendencijama koje su prisutne na Krimu, izražavajući istovremeno nadu da će to biti početak jedne nove ekonomske saradnje, koja će voditi ka tome da se što veći broj srpskih privrednika uključi u trku za velikim poslovima koji su otvoreni na tom poluostrvu.

    Obradović tu vidi šansu za srpske građevinare, ali i mogućnost saradnje u oblasti poljoprivrede i turizma.

    Direktorka Centra za geostrateška istraživanja Dragana Trifković je, na konferenciji u Moskvi, rekla da je „Srbiji potrebna saradnja i sa EU i sa Rusijom“, ističući i da Srbija računa na strane investitore.

    Tagovi:
    Jalta, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga