23:47 24 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Premijerka Velike Britanije Tereza Mej smeje se tokom razgovora sa liderom laburista Džeremijem Korbinom u britanskom parlamentu

    Terezin šah-mat: Zašto je Britanija u poslednjem trenutku Americi okrenula leđa

    © Foto : Parliament TV
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    3969

    Da bi optužila Rusiju u slučaju „Skripalj“, Terezi Mej nisu bili potrebni nikakvi dokazi, a sada ih traži kako bi se priključila američkoj agresiji na Siriju. Zašto se desio taj preokret?

    Britanskoj premijerki Terezi Mej potrebno je više dokaza o navodnoj upotrebi bojnih otrova u sirijskom gradu Dumi, za šta je optužena legitimna sirijska vlada.

    To je britanska premijerka saopštila američkom predsedniku Donaldu Trampu, koji je izgleda rešen da okupi „koaliciju voljnih“ za operaciju „brzog kažnjavanja“, poput njegovog prethodnika na mestu predsednika, Džordža Buša Mlađeg.

    Francuski predsednik Emanuel Makron izmesta je pristao da se pridruži Trampu, koji je već izdao naredbu za slanje ratnih brodova, među njima i nosača aviona „Hari Truman“ u Istočni Mediteran.

    Mejova, međutim, kao da pokazuje znake opreza, koji joj nije bio potreban kada je optužila Rusiju za navodno trovanje Sergeja Skripalja.

    Šta je po sredi, poslovični cinizam „Gordog Albiona“ kada je u pitanju spoljna politika ili nešto drugo?

    U slučaju „Skripalj“, Terezi Mej nije bio potreban dokaz da optuži Rusiju, ali sada se svet suočava sa eskalacijom konflikta na relaciji Moskva—Vašington tako da ne bi bilo čudno i da pojedini zapadnoevropski lideri ipak razmisle pre nego što donesu neku ishitrenu odluku i budu uvučeni u konflikt čije razmere niko ne može da predvidi, kaže spoljnopolitička analitičarka Jelena Vukoičić.

    „Ovo što se trenutno dešava je najozbiljnija eskalacija već dugotrajnog konflikta na relaciji Zapad—Rusija i ne usuđujem se da predvidim šta bi moglo da se dogodi. Ali jedna od opcija dešavanja u bliskoj budućnosti mogla bi, nažalost, da bude i opcija globalnog oružanog sukoba koji bi mogao da ima nesagledive razmere po čitavu našu civilizaciju“, kaže Vukoičićeva.

    Svi se nadaju da do takvog razvoja događaja neće doći, dodaje ona, međutim, SAD gube poziciju globalnog hegemona.

    „Ako pogledamo svetsku istoriju, možemo da vidimo da su sve velike sile najranjivije upravo onda kada počnu da gube moć i kada postanu svesne da je doba njihove apsolutne dominacije završeno. Onda, u nekim situacijama mogu da donesu odluke koje i po njih same, ali nažalost i po globalnu ljudsku zajednicu, mogu da imaju katastrofalne posledice“, kaže Vukoičićeva.

    Nije isključeno da se u slučaju Sirije ponavlja scenario iz Iraka sa lažnim informacijama o upotrebi bojnih otrova i sredstava za masovno uništavanje, smatra nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.

    „Druga stvar, očigledan je pokušaj da se — pošto sa slučajem Skripalj to nije uspelo — na ovaj način proizvede akcija koja bi bila upravljena pre svega protiv Rusije i njenih interesa na Bliskom istoku, odnosno da se anulira ono što se postiglo na terenu u Siriji, posle Asadove pobede i eliminacije DAEŠ-a. To je suština cele priče“, kaže Milivojević.

    Informacije u slučaju navodne upotrebe bojnih otrova u Dumi stižu od „belih šlemova“, nevladine organizacije finansirane sa Zapada, tako su stvari, kaže Milivojević, sumnjivog karaktera.

    „Zašto dokazi za intervenciju? Pa zato što bi se onda tražio neki legalitet intervencije pod okriljem UN i zbog toga se govori o nekim dokazima. Šta bi ti dokazi trebalo da znače, ne znam. Verovatno opet nešto isfabrikovano ili nekakva potvrda međunarodnih institucija za vojnu akciju, a sve sa ciljem da se anulira sve što je postignuto u borbi u Siriji vezano sa jedne strane za Islamsku državu, a sa druge strane za ostanak Asadovog režima i prisustvo Rusije i Irana na tom prostoru“, kaže Milivojević.

    Britanski mediji prenose da je Tereza Mej pod, kako navode, snažnim pritiskom da sazove Parlament pre bilo kakvog mešanja u vojnu akciju protiv Sirije, što je u skladu sa konvencijom ustanovljenom posle rata u Iraku.

    Neizvesno je da li je bila u kontaktu sa vođama parlamentarnih frakcija i da li zasedanje Donjeg doma može da se održi pre ponedeljka, navodi londonski Dejli mejl.

    Za to vreme, oglasio se i bivši britanski premijer Toni Bler, jedan od protagonista iračkog, i ne samo iračkog, rata, koji je priznao da je lagao da Irak poseduje sredstva za masovno uništenje. Prema njegovom mišljenju, Mejovoj nije potrebna odluka parlamenta da bi poslala britanske avione da bombarduju Siriju.

    Kako stvari sada stoje, Zapad se ne zaustavlja. Donald Tramp šalje izazivačke tvitove Rusiji, Rusija odgovara da bi američke rakete mogle da unište navodne dokaze o upotrebi hemijskog oružja u Dumi.

    Koji će biti naredni korak američkih „jastrebova“, ne zna niko osim njih samih, a taj korak je, čini se, sada od presudne važnosti, jer on će odrediti kuda će čovečanstvo otići. 

    Slično:

    Sirija istražiteljima: Dođite u Dumu
    Sirija: Bez oklevanja ćemo iskoristiti pravo na zaštitu svoje teritorije
    Sirija: U Istočnoj Guti život se vraća u normalu
    Sirija: Masovni odlazak militanata iz Istočne Gute (video)
    Sirija više od 140 puta obavestila UN da teroristi imaju hemijsko oružje
    Tagovi:
    Tereza Mej, dokazi, hemijsko oružje, Sirija, vojna intervencija, Tereza Mej zatražila još dokaza o navodnoj upotrebi hemijskog oružja u Siriji, Beli šlemovi, Jelena Vukoičić, Tereza Mej, Emanuel Makron, Donald Tramp, Zoran Milivojević, Rusija, Sirija, Velika Britanija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga