04:39 17 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Amerika i Rusija

    I šta sad? Američka predstava završena, vreme je da sile sednu za sto

    © Sputnik / Pavel Lisicыn
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    6328
    Pratite nas

    Američka akcija u Siriji je nešto što je moralo da se izvede jer Tramp je morao da se bori za dobijanje izlazne karte za normalizaciju odnosa sa Rusijom i za ono što je najavio — bolje ekonomske odnose i obustavu trke u naoružanju.

    Dan posle udara zapadne koalicije po ciljevima u Siriji, posle čega su mnogo strepeli od sukoba širih razmera, američki predsednik Donald Tramp proglasio je uspeh rečima: „Misija je završena“.

    Ovu frazu američki političari sistematski su izbegavali još od vremena mandata Džordža Buša Mlađeg, koji je svojevremeno proglasio uspeh u Iraku. Sa pokličom: „Misija je završena!“, čini se, došao je i kraj raketiranju Sirije.

    Međutim, šta sledi? Pregovori? Sa kim, gde? Pregovori su bezuspešno održavani i u Ženevi i u kazahstanskoj prestonici Astani.

    Zapadnjačko bombardovanje Sirije nimalo nije promenilo stanje na terenu — snage legitimne vlade iz Damaska i dalje pod kontrolom drže najveći deo zemlje, a dokaza da su baš te snage izvršile napad hemijskim oružjem i dalje nema. Zapravo, ne zna se ni da li je bilo ikakvog napada hemijskim oružjem.

    U svakom slučaju, svet je prestao da se trese od straha hoće li borbena grupa „Hari Truman“ izazvati treći svetski rat. U trenucima kada čovečanstvu pada kamen sa srca čini se da je svima došlo do mozga da treba sesti za pregovarački sto, a Trampove reči da je misija završena mogu upravo da upućuju na to.

    Kao da su Amerika i njene saveznice namerno dovele krizu do pucanja kako bi se otvorio prostor za pregovore, što bi mogao da bude i pokazatelj da nijedna velika sila ne želi konflikt širih razmera. Sa druge strane, raketiranje Sirije i „uspešan završetak misije“ mogli bi da posluže Trampu kao olakšavajuća okolnost pred „dubokom državom“ koja ga sve vreme mandata opstruiše, da otpočne pregovore sa Rusijom o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.

    Na ovu tezu u svojim analizama ukazivao je, kako kaže, bivši jugoslovenski ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović. Obračun dve najveće nuklearne sile je isključen, kaže on, jer nijedna od njih ne želi da bude uništena. Ono što nije isključeno jeste borba za uticaj u pojedinim regionima sveta.

    Zapadna intervencija u Siriji bila je manje-više unapred usaglašena predstava jer američki napad nije izvršen niti na sirijsku vojnu silu, niti na sirijske vojne objekte, već na nekoliko zgrada za koje se pretpostavilo, mada nikada nije dokazano, da predstavljaju hemijska postrojenja, kaže Jovanović.

    „Prema tome, to je nešto što je moralo da se izvede da bi se postigao neki efekat. Logično je da je taj efekat bio potrebniji Americi nego drugima, jer Tramp je morao da se bori za dobijanje izlazne karte za normalizaciju odnosa sa Rusijom i za ono što je najavio — bolje ekonomske odnose i obustavu trke u naoružanju. To je nešto što je u interesu obe zemlje i celog sveta. On to ne može da uradi u zagrljaju takozvanih ratoboraca, jastrebova koji ga uz to uznemiravaju i navodnim prethodnim tajnim vezama koje je imao sa ruskom stranom, tako da je morao da im predoči šta je alternativa takve njihove politike. Alternativa je dovođenje odnosa dveju zemalja do vojnog usijanja, a to je nešto što je katastrofa za obe“, objašnjava Jovanović.

    Zbog svega toga ne iznenađuje što je reakcija Rusije na, kako Jovanović kaže, celu predstavu, bila samo retorička, čak nije izlazila ni iz okvira dosadašnjih osuda američke politike koji nisu bili u saglasju sa međunarodnim pravom, niti su dobijali saglasnost UN.

    Još treba vremena da se vidi da li je predstava oko Sirije postigla efekte. Videćemo hoće li biti smetnji i opstrukcija američke „duboke države“ ili će i ona shvatiti da su razgovori i normalizacija odnosa najbolja odbrana od svake vrste komplikacija i teških kriza, smatra Jovanović.

    Ono što je moguće da se dogodi je još jedna ili dve demonstracije američke vojne moći, ukoliko demonstracija od pre nekoliko dana nije bila dovoljna. Ta demonstracija, prema Jovanovićevim rečima, ne bi bila uperena protiv Rusije ili Kine i njihovih interesa, već bi se američki bes iskalio na, kako Jovanović kaže, manjem partneru koji nema mogućnosti da odgovori, a da to ne bude bacanje rukavice u lice Rusiji ili Kini.

    Pregovori mogu da počnu i odmah, međutim, najverovatnije će doći do manjih odlaganja, zatezanja i povremenih zastanaka, jer će dolaziti do, kaže Jovanović, bočnih udara „duboke države“.

    „Najverovatnije je da će taj proces biti nezadrživ jer alternativa je neprihvatljiva čak i za ’duboku državu‘, jer Amerika ne sme da bude izložena najvećim rizicima. Svako ko prihvati takvo izlaganje ne vodi dobro politiku. Prema tome, on (Tramp) je na neki način dobio jednu rundu, sada počinje druga sa povoljnijim okolnostima za njega, ali pošto je on sam dosta nepredvidiv, može da pokvari svoje šanse sa nekim iskakanjima koja nisu dovoljno izdržala probu razuma. Tako ipak moramo da budemo malo oprezni“, upozorava Jovanović.

    Postaje sve jasnije šta je Tramp želeo sa napadom na Siriju, kaže istoričar Saša Adamović — on je izveo nešto što je već uradio, kada je izveden i napad na sirijsku bazu Šajrat pre oko godinu dana.

    Tada se sve završilo odlaskom tadašnjeg državnog sekretara Reksa Tilersona u Moskvu i sastancima sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom i predsednikom Vladimirom Putinom, podseća Adamović.

    „Onaj ko je hteo da na stvari u Siriji gleda sasvim realno i objektivno, mogao je da primeti sličnu matricu po kojoj je ponovo postupio Donald Tramp. Izveo je još jedan navodni napad na Siriju, u trenutku kada je, po svemu sudeći, ’duboka država‘ izvela još jednu diverziju navodnim trovanjem gasom sirijskih civila. Duboka država, glavni Trampov protivnik na domaćem terenu, od prvog trenutka pokušava da dezavuiše i sabotira njegovu spoljnopolitičku agendu, gde su se dobri odnosi sa Rusijom uvek visoko kotirali“, objašnjava on.

    Ne bi bilo iznenađujuće, nastavlja Adamović, da se kriza oko Sirije završi sastankom Trampa i Putina i podseća da je američki predsednik u jeku otkazivanja gostoprimstva ruskim diplomatama u SAD pozvao ruskog kolegu da poseti Belu kuću.

    „Videli smo da je posle ove akcije, a jasno je iz SAD rečeno da takozvani napad na Siriju nije i napad na ruske interese u toj zemlji, potez Donalda Trampa bio neka vrsta udarca ’dubokoj državi‘ i ako sve bude onako kako treba, ceo ovaj proces završiće se dugo očekivanim susretom predsednika Rusije i SAD“, predviđa Adamović.

    Bilateralni susret dva lidera označio bi, prema Adamovićevim rečima, novi početak. Ovog puta, Tramp se, kaže on, ponovo izmigoljio dubokoj državi, nije sa njom ušao u konflikt, zadovoljio je domaće javno mnenje pokazavši da je jak predsednik, ali nije odustao od ideje povlačenja SAD iz Sirije i izbegao je direktnu konfrontaciju sa Rusijom, zaključuje Adamović.

    Američki mediji počeli su da se bave značenjem američke misije u Siriji koja je, prema Trampovim rečima, okončana. Ako američka misija bude okončana pregovorima koji će Siriji i Bliskom istoku u celini doneti rešenje, i Bliski istok, ali i ceo svet će moći da odahnu sa olakšanjem.

    Još bi bolje bilo da u ceo paket uđu i pregovori o normalizaciji odnosa sa Rusijom. To će biti dugotrajan proces, verovatno sa čestim zastojima, međutim, iskustvo pokazuje da su dugi i naporni pregovori uvek bolji od kratkotrajnog rata. Pogotovo ako se radi o dve najveće nuklearne sile na svetu. 

    Slično:

    Predsednik Nemačke: Zapad ne treba Rusiju da proglašava za neprijatelja
    Gorbačov: Napad na Siriju — priprema za pravu pucnjavu
    Za bombe dovoljno „majke mi“: SAD napadaju Siriju kao Jugoslaviju — uz jednu veliku razliku
    Odlazeći predsjednik Crne Gore: Napad na Siriju ispunio svoj cilj
    Tagovi:
    američka vojna moć, duboka država, normalizacija odnosa, efekti, konflikt, Sirija, predstava, Rusija, pregovori, bombardovanje, američka intervencija u Siriji, borbena grupa "Hari Truman", Saša Adamović, Vladislav Jovanović, Donald Tramp, Džordž Buš, Vladimir Putin, Rusija, Amerika, Sirija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga