02:13 22 Avgust 2018
Slušajte Sputnik
    Policija hapsi demonstrantkinju u Jerevanu, Jermenija

    Zapad pokreće udar na Jermeniju — razbiće se o moćan bedem

    © REUTERS / Hayk Baghdasaryan
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš, Jovana Vukotić
    11731

    Ne treba zaboraviti da je Jermenija članica ODKB-a, tako da protesti koji se tamo dešavaju imaju potpuno drugačiju bezbednosnu dimenziju. Jermeni su više nego svesni šta se desilo sa Ukrajinom, oni to odlično shvataju.

    Organizator protesta protiv izbora bivšeg predsednika Jermenije Serža Sargasjana za novog premijera, opozicionar Nikol Pašinjan na mitingu pred tri hiljade pristalica objavio je početak narodne „plišane revolucije“.

    On je izjavio da je počela blokada zgrade tužilaštva i kasacionog suda, demonstranti su okružili kvart u kome se nalazi Vlada Jermenije i uputili se u protestnu šetnju ulicama Jerevana. Iako je policija upozorila da ima pravo da rastera protest, nije reagovala.

    Sergej Šakarjan, ekspert za geopolitiku iz Moskve smatra da je masovnost protesta presudna u ovoj situaciji, ali da je očigledno da je dobar deo građana potpuno indiferentan. Njima je apsolutno svejedno šta se dešava, jer imaju previše svojih problema, koji su izazvani između ostalog i rezultatima vladajuće Republikanske partije, na čijem je čelu Serž Sargsajn, kaže Šakarjan za Sputnjik. 

    „Vođe demonstracija je u ovom trenutku teško okarakterisati kao opoziciju, jer je među onima koje uspeva da okupi Nikolu Pašinjana isuviše različitih profila, ne čine homogenu strukturu. Jednostavno, ljude kao da sada ujedinjuje psihološki umor od rezultata vladajuće Republikanske partije. Njih ne zadovoljava suština modela uprave koji je nasleđen od prethodnika, Jermenskog narodnog pokreta, nacionalističke stranke koja je ranije bila na vlasti, zato su ljudi podeljeni. Da nema Nikole Pašinjana, mislim da bi se ovom pokretu pridružilo mnogo više ljudi“, kaže Šakarjan.

    Međutim, Šakarjanov kolega iz Centra evropskih studija Instituta za međunarodne odnose i ekonomiju Ruske akademije nauka Konstantin Sokolov smatra da je, teoretski gledano, moguće dovesti na vlast marionetsku vladu uz pomoć zapadnih snaga, a pre svega uz pomoć novca. Finansijski uticaj mogao bi biti presudan, uostalom, moramo imati u vidu da je stanovništvo Jermenije malobrojno, zemlja ima nešto manje od tri miliona stanovnika, kaže Sokolov. 

    „Potkupiti državu uz pomoć kolaboracionista je više nego moguće. Ali takva politika ne bi imala uspeha na duge staze, iz vrlo jednostavnog razloga, u samoj Rusiji živi mnogo Jermena, oni predstavljaju vrlo moćnu i uticajnu dijasporu. Bilo kakav konflikt ili konfrontacija između Rusije i Jermenije bi doveli do pucanja mnogih prijateljskih i rodbinskih veza. Jermeni su više nego svesni šta se desilo sa Ukrajinom, oni to odlično shvataju. Početni metež u Siriji kao deo ’revolucionarnog‘ pokreta ’arapskog proleća‘, ali i haos u Libiji prošao je mnogo jednostavnije, jer narod nije shvatao šta se zapravo dešava, a sada znaju da je to bila samo fasada, kulisa i šta se iz nje krilo. Sada nacionalne elite shvataju o čemu se radi. Zato je teško da će se ova dešavanja ponoviti u Jermeniji“, kategoričan je Sokolov.

    Sagovornik Sputnjika iz Beograda Jovan Čavoški smatra da takozvana „jermenska plišana revolucija“ ne može da uspe. Opozicija je okupila svega tri hiljade ljudi, tu nije reč o masovnom protestu, kaže on. Ipak, u svemu je presudna jedna važna činjenica, Jermenija je politički, ekonomski, ali i vojno izuzetno vezana za Rusiju, kaže Čavoški za Sputnjik.

     „Ne treba zaboraviti da je Jermenija članica ODKB-a, tako da ovo što se dešava ima potpuno drugačiju bezbednosnu dimenziju. Bilo kakva nasilna promena vlasti imala bi uticaj na odnose na Kavkazu i uopšte odnose u okviru tog vojnog saveza koji predvodi Rusija. Slažem se sa ruskim kolegom da verovatno zasad nema veće opasnosti da dođe do nekog sveopšteg haosa, to bi pre svega naškodilo samoj Jermeniji, zbog specifičnih odnosa sa Azerbejdžanom i problema Nagorno-Karabaha“, kaže Čavoški.

    On je takođe siguran da iza protesta u Jermeniji stoje lobisti. Oni bi trebalo da imaju u vidu da nije baš tako lako promeniti vlast u Jermeniji, kao što bi možda neko želeo, kaže Čavoški.

    „Oni što to žele verovatno pokušavaju, pa sad, pokušavaju u raznim zemljama, na razne načine, pa gde im uspe i da upali. Negde je uspelo, negde nije, ipak ljudi imaju iskustva raznih zemalja, naročito iskustvo Ukrajine, kao jedan vrlo negativan primer tako da, videćemo. Tri hiljade ljudi na ulicama, bez obzira što je Jermenija mala zemlja, nije broj koji može da dovede do nekog velikog sloma. Ipak, vlast u Jermeniji, ali i u Rusiji itekako treba da obrati pažnju da se dalje ne destabilizuju njeni interesi na kavkaskom prostoru“, ocenjuje Čavoški u razgovoru za Sputnjik.

    Očekuje se da će za izbor Serža Sargasjana za novog predsednika Vlade Jermenije glasati 65 od 105 poslanika.

    Slično:

    Srbija i Jermenija šalju deminere u Siriju
    Jermenija se odrekla ruskog jezika
    Rusija i Jermenija prave štit na Kavkazu
    Tagovi:
    plišana revolucija, Zapad, lobiranje, protest, vlast, opozicija, ODKB, Jovan Čavoški, Rusija, Nagorno Karabah, Jermenija, Kavkaz
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga