11:10 19 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Krim, Rusija

    Krim postaje ruska Kalifornija

    © Sputnik / Alekseй Malьgavko
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    11041

    Prvi dan Jaltinskog ekonomskog međunarodnog foruma prošao je više nego uspešno, a kao što je rekao predsednik Krima Sergej Aksjonov, rekordan broj učesnika je „razbio sve mitove o izolaciji ruskog Krima“.

    Više od tri hiljade učesnika iz 70 zemalja sveta — gotovo da igla nije imala gde da padne. Čuli su se razni svetski jezici, uključujući i srpski. Na reverima učesnika mogle su se videti značke sa zastavama njihovih zemalja.

    Forum se paralelno odvija na više lokacija, od Opolznevoja, preko Livadije, do Jalte. Vode se razgovori o ekonomiji, investicijama, građevini, prevazilaženju kriza i sankcijama, razvoju Krima i Rusije, a uspostavljaju se i kontakti, sklapaju dogovori i razvija se saradnja među državama.

    Najbrojnija delegacija na ovogodišnjem forumu stigla je iz Sirije, ali je najveće iznenađenje dolazak predstavnika Velike Britanije i Ukrajine, zemalja koje imaju veoma loše odnose sa Rusijom.

    Premijer Krima Sergej Aksjonov na Četrvtom međunarodnom ekonomskom forumu na Jalti
    © Sputnik / Olivera Ikodinović

    Političari, biznismeni i eksperti mnogih zapadnih zemalja, poput Nemačke i Francuske, doputovali su na Jaltu uprkos pritiscima koje su zbog toga (pre)trpeli. Oni su istakli da se ne plaše posledica i mogućih sankcija.

    Potpredsednik Vlade Krima Dmitrij Poklonski je rekao da su strani investitori počeli smelije da dolaze na Krim i da pokazuju spremnost da investiraju u krimsku privredu.

    Očekuje se da budu potpisani investicioni sporazumi vrednosti veće od 100 milijardi rubalja.

    Moglo se čuti i da Krim ima sve šanse da postane „ruska Kalifornija“ — „najzelenija, najproduktivnija, ekonomski najrazvijenija država, sa najboljim tehnologijama“.

    Predsednik Krima je najavio i da će prvi automobili već za nekoliko nedelja preći preko Krimskog mosta, nove saobraćajnice koja će povezivati to poluostrvo sa ostalim delom Rusije.

    Prvi dan Jaltinskog ekonomskog međunarodnog foruma - učestvuje poslanica Dume Natalija Poklonska
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Prvi dan Jaltinskog ekonomskog međunarodnog foruma - učestvuje poslanica Dume Natalija Poklonska

    Tokom foruma čuli su se i konkretni predlozi. Jedan od njih je osnivanje ruske državne spoljnotrgovinske korporacije, koja bi imala ekskluzivno pravo da obavlja izvozno-uvozne poslove sa Sjedinjenim Državama, a u grupi roba mogli bi da budu prirodni resursi, koji su potrebni SAD — titan, retki metali.

    Jedan od učesnika foruma iz Bugarske predložio je da se na Krimu ulaže u izgradnju aerodroma, pošto ljudi sa Balkana — Bugari, Srbi i ostali narodi sa ovog područja do Krima putuju i po osam sati, pošto idu zaobilaznicom, jer su Ukrajinci zabranili prelazak preko njihove teritorije.

    S druge strane, Rusi su, osim u razvoj svoje zemlje, zainteresovani da ulažu i u obnavljanje Sirije i da pomognu razvoju privrede te zemlje.

    šef Rosturizma Oleg Safonov
    © Sputnik / Olivera Ikodinović

    Tokom trajanja foruma, Latakija i Jalta su se pobratimili, a gradonačelnik tog sirijskog grada zahvalio se ruskom narodu i ruskoj armiji na pomoći tokom rata.

    Stop sankcijama

    Učesnici 4. Jaltinskog međunarodnog ekonomskog foruma pozvali su evropske zemlje da preduzmu hitne mere za uspostavljanje dijaloga sa Rusijom, zaustave informacionu agresiju, eliminišu uzroke oružanih i sankcionih konflikata u Evropi i drugim regionima sveta i da obezbede mir i sigurnost.

    Tokom okruglog stola na temu „Rusija — EU: mehanizmi prevazilaženja krize“, održanom u Livadijskom dvorcu na Jalti, ruski i evropski političari i politikolozi su istakli da je neophodno zaustaviti opasnu sankcionu spiralu, koja ima negativan uticaj na perspektive međunarodne saradnje, posebno u tako značajnim oblastima kao što su energetska bezbednost, međunarodne finansije, trgovina robama i uslugama, razmena tehnologija, investicije, transport i sloboda kretanja građana.

    Poslanik Bundestaga Valdemar Gerdt smatra da bi EU u skorije vreme mogla da donese odluku o ukidanju sankcija Rusiji, a takođe je izrazio nadu da će Nemačka i Rusija uspostaviti plodotvornu saradnju.

    Najbrojnija delegacija stigla iz Sirije
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Najbrojnija delegacija stigla iz Sirije

    Gerdt je istakao da upravo politika ruskih vlasti daje mogućnost da se očuva mir u Evropi, ističući da mudra politika predsednika Vladimira Putina i Vlade Rusije uliva nadu i radi na deeskalaciji tenzija.

    „Od ekonomskih sankcija do ’slučaja Skripalj‘ — odnosi između EU i Rusije su, kako vidimo ovih dana, prilično zategnuti. Jedan od načina da se ta kriza premosti treba da bude i ovaj Forum na kojem danas govorimo, kao i slične konferencije na kojima bi politički i ekonomski predstavnici iz EU i Rusije mogli da razgovaraju i prevaziđu probleme. Jer ovi problemi, koji su produkt političkih interesa atlantističke elite u zemljama EU, opterećuju privredu i stanovništvo i EU i Rusije“, rekao je predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović tokom svog govora na forumu.

    Srpski poslanik je istakao da je ključni problem način odlučivanja Evropske unije u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike i uticaj SAD na te odluke.

    Krim, Rusija
    © Sputnik / Alekseй Malьgavko

    „Ako dobro pogledamo sve dosadašnje mere koje je EU preduzela protiv Rusije videćemo dve stvari. Prvo, uzroci za uvođenje mera su zasnovani na dvostrukim aršinima. EU je 2014. godine uvela sankcije Rusiji zbog, kako oni to zovu, aneksije Krima. Dakle, u ovom slučaju, to što su se građani Krima izjasnili na referendumu za evropske komesare nema nikakav značaj i tu se ne brani pravo naroda na samoopredeljenje, dok se recimo potpuno drugačije gleda na slučaj Kosova, na kojem, da uzgred pomenemo, nikakav referendum nikada nije održan. Drugo, sve mere koje su preduzete oslikavaju interese SAD. Ekonomske sankcije su u najvećoj meri usmerene ka odbrambenim i energetskim kompanijama iz Rusije, a baš to su oblasti u kojima je Rusija konkurentna u svetu. Proterivanje ruskih diplomata zbog ’slučaja Skripalj‘ je opet započeto na inicijativu SAD“, rekao je Obradović.

    On smatra da bi kriza mogla da bude prevaziđena ako bi EU, odnosno njene političke elite počele da donose odluke u interesu svojih država, a ne u interesu SAD.

    Predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović

    „A taj interes je nesumnjivo u saradnji sa Rusijom, koja je i sama deo Evrope, a naročito u saradnji u oblasti energetike“, istakao je Obradović.

    Osim Obradovića, srpsku delegaciju na Jalti čine i direktorka Centra za geostrateška istraživanja Dragana Trifković i predsednik Odbora skupštine Srbije za Srbe u regionu i rasejanju Ivan Kostić.

    Tagovi:
    Krim, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga