11:56 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Pripadnik Voda za zaštitu baze u trenutku upada nepoznatih lica na teritoriju pod kontrolom Ujedinjenih nacija.

    Pod snažnim pritiskom: Srbija usvaja dokument kojim se definitivno odbacuje kapitulacija

    © Sputnik / Senka Miloš
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    1015022
    Pratite nas

    Imamo moralnu obavezu prema precima i prema potomcima da nastavimo da branimo Kosovo na racionalan način, i nova Strategija odbrane to potvrđuje. Takođe, ostajemo na kursu saradnje i sa ODKB-om i NATO-om, i to je poruka da možemo kao država da se okrenemo ako budemo gurani u ćorsokak.

    Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, pružiće punu podršku učešću Srba u radu privremenih institucija u Prištini i protiviće se formiranju vojske Kosova, navodi se u nacrtu Strategije nacionalne bezbednosti i nacrtu Strategije odbrane, koje je objavilo Ministarstvo odbrane.

    U dokumentu se navodi da se Srbija zalaže za doslovno i dosledno sprovođenje svih postignutih dogovora u okviru Briselskog sporazuma, kao i da će aktivnim radom u međunarodnim organizacijama i bilateralnom saradnjom težiti da spreči članstvo i afirmaciju jednostrano proglašene nezavisnosti KiM u međunarodnim organizacijama, posebno u UN.

    U Strategiji se ističe da se Srbija zalaže za nesmanjeno prisustvo Kfora i da se protivi promeni mandata i transformaciji naoružanih formacija, koja se nazivaju „Kosovske snage bezbednosti“, jer bi se time destabilizovala situacija i narušila bezbednost u regionu.

    Profesor Međunarodnog prava na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici Dejan Mirović za Sputnjik kaže da mu ovaj dokument ne deluje kao strategija, već kao opis sadašnjeg stanja. Najviše zbunjuje činjenica da će Srbija istovremeno učestvovati u radu kosovskih institucija, a biti protiv formiranja vojske Kosova, kaže Mirović.

    „Ako se ide na ispunjavanje Briselskog sporazuma, u kome nema Rezolucije 1244, a s druge strane pominje Kfor, ja sam pomalo zbunjen tom strategijom s pravne tačke gledišta, ne komentarišem je politički. Velika je greška što u Briselskom sporazumu nema Rezolucije 1244, a s druge strane, Kfor je formiran na osnovu nje. Takođe, učestvuje se u institucijama tzv. države Kosovo, ali smo protiv vojske, ističemo saradnju s ODKB-om, a idemo ka EU, ja za takav slučaj ne znam“, kaže Mirović.

    Komentarišući činjenicu da je Strategija predstavljena u trenutku kada je Priština predložila „Platformu za finalizaciju političkog dijaloga sa Beogradom“, koja predviđa da se razgovori sa Srbijom završe priznavanjem tzv. države Kosovo, Mirović kaže da mu Strategija Ministarstva odbrane ne deluje kao čvrst stav države posle istupa Ramuša Haradinaja, već kao odbrana od pritisaka Zapada.

    „Popustili smo što se tiče Briselskog sporazuma, dalje stvarno ne možemo. Ovo mi deluje kao nešto što govori da je Srbija, nažalost, došla u ćorsokak, posle pet godina primene Briselskog sporazuma, da se to konstatuje u Strategiji. Elementi povezivanja sa Rusijom preko ODKB-a ubacuju se kao neka vrsta pretnje, evo, mi možemo i nešto drugo da uradimo, ovaj segment tako deluje. Generalno, ne doživljavam Strategiju kao ofanzivni dokument, već kao vrstu očajničkog pozivanja na nešto što je već uređeno i nešto što je nemoguće da srpska vlast uradi u ovom trenutku“, ocenjuje Mirović.

    Politički analitičar Dragomir Anđelković takođe ocenjuje da Strategija ne donosi ništa novo, već da zapravo potvrđuje dosadašnju politiku Srbije. Međutim, on smatra da je dokument za nas od izuzetnog značaja, jer je evidentno da je Srbija pod snažnim pritiskom da odustane od sadašnje politike i da prihvati kosovsku nezavisnost. Beograd ovim dokumentom poručuje da nije potpisao kapitulaciju i da to neće učiniti, kaže Anđelković za Sputnjik.

    „Jasno je da će Beograd nastaviti da brani svoje pozicije na način koji je jedini racionalan — da budemo čvršći u odbijanju prihvatanja onog što je protiv naših interesa, ali da ne ulazimo u konfrontacije sa zapadnim silama i da ne izazivamo nove nesreće. To je dobar pristup, za razliku od naše česte sklonosti da idemo u krajnost, bilo crnu, bilo belu, da odbijemo bila šta, izazovemo pritiske i na kraju prihvatimo sve što nam se servira. Priča o krajnosti nije realna, jer Srbija nije u situaciji da se vojno suprotstavi onima koji su na nju izvršili vojnu agresiju ′99.“, kaže Anđelković.

    On dodaje da s druge strane imamo moralnu obavezu prema precima i prema potomcima da nastavimo da branimo Kosovo na racionalan način, te da Strategija to potvrđuje.

    Komentarišući deo dokumenta koji predviđa nastavak saradnje sa ODKB-om, Anđelković podseća da Rusija nikada nije vršila pritisak na Srbiju da se opredeli protiv Zapada, zato što je svesna naše geopolitičke pozicije.

    „Mislim da je ovo pozicija gde mi ostajemo na kursu saradnje i sa ODKB-om i sa NATO-om vrlo racionalna. Ona i jeste poruka NATO-u da mi možemo da se okrenemo, ako budemo gurani u ćorsokak i ne bude nam data bilo kakva alternativa, što jeste opasno za nas i ne treba nikom. To je i mogućnost izlaza iz teške situacije“, objašnjava Anđelković.

    Inače, o nacrtu Strategije koja se sastoji od dva dokumenta, do 15. maja sprovodi se javna rasprava, u kojoj učestvuju predstavnici državnih organa, stručna javnost, ali i svi zainteresovani. Tekstovi oba nacrta biće objavljeni na okruglim stolovima i stručnim raspravama u Novom Sadu, Nišu i Beogradu.

    Slično:

    U Kosovskoj Mitrovici zapaljen automobil beogradskih tablica
    Beograd očekuje da se EU izjasni o prištinskoj platformi
    Kod Đakovice grobnica sa telima 20 Srba?
    Tagovi:
    Vojska Kosova, kapitulacija, usvajanje, pritisak, strategija, dokument, odbrana, Rezolucija 1244, Briselski sporazum, ODKB, Ministarstvo odbrane Srbije, UN, NATO, Dejan Mirović, Dragomir Anđelković, Kosovo i Metohija, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga