06:00 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Predsednik Francuske Emanuel Makron i predsednik SAD Donald Tramp

    Hoće li Makron nagovoriti Trampa na zaokret koji je bitan i za Rusiju

    © AP Photo / Andrew Harnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić, Sandra Čerin
    2020

    Francuski predsednik predlaže Trampu dopunu sporazuma sa Iranom, koji bi obezbedio Americi da ostane u okviru sporazuma. Makron po ovom pitanju ima podršku Rusije, Kine i Velike Britanije. Moguća tema je i negativan uticaj antiruskih sankcija po Evropu.

    Predsednik Francuske Emanuel Makron nalazi se u trodnevnoj zvaničnoj poseti Vašingtonu gde će, kako se očekuje, pokušati da izvrši pritisak na američkog predsednika Trampa u vezi sa brojnim pitanjima od značaja za Evropu i svet, ali i da istovremeno sačuva svoj prilično blizak odnos sa liderom SAD.

    Reč je o prvoj državnoj poseti od kada je Tramp domaćin u Beloj kući, otkako je došao na vlast u januaru 2017. godine, a kako je najavljeno, u fokusu razgovora dvojice predsednika biće razilaženja SAD i EU u vezi sa nuklearnim sporazumom sa Iranom, situacijom u Siriji, ali i trgovinom.

    Predsednici SAD i Francuske Donald Tramp i Emanuel Makron u Jelisejskoj palati u Parizu
    © REUTERS / Kevin Lamarque

    Prema rečima profesora doktora Slobodana Zečevića sa Instituta za evropske studije, Makron i Tramp pokušavaju da nađu zajednički jezik, iako je Makron trideset godina mlađi od američkog predsednika i poznat kao liberalan političar, dok je Tramp više konzervativan političar.

    Predsednik Francuske Emanuel Makron i predsednik SAD Donald Tramp
    © AP Photo / Andrew Harnik
    Predsednik Francuske Emanuel Makron i predsednik SAD Donald Tramp

    „Suština posete je u tome da Makron želi da ubedi Trampa u neke pozicije Francuske, pre svega u vezi sa nuklearnim sporazumom sa Teheranom. On takođe želi da Amerikanci ostanu sa svojih 2000 vojnika u Siriji, ali i da izbegne takse na aluminijum i čelik koje SAD žele da uvedu državama-članicama EU, kao i da pokuša da ubedi Trampa da ostane u okviru Sporazuma o klimatskim promenama. Zato mu je i poklonio hrast koji je posađen u dvorištu Bele kuće“, objašnjava Zečević.

    Kako kaže, već postoje neke ocene da Tramp verovatno neće odustati od odbacivanja Sporazuma o klimatskim promenama, pa je to jedna od stvari gde Makron verovatno ne može da bude uspešan.

    „Međutim, kada je reč o ’iranskom dosijeu‘, tu francuski predsednik predlaže Trampu eventualnu dopunu tog sporazuma sa Iranom, koji bi obezbedio Americi da ostane u okviru sporazuma. Sa druge strane Makron po ovom pitanju ima podršku Rusije, Kine i Velike Britanije, pa njegovi argumenti nose popriličnu težinu. On je već rekao Trampu da Zapad nema ’plan B‘ kada je reč o Iranu i da bi izlazak iz sporazuma predstavljao opasnost za zapadne interese i otvorio mogućnost da Iran opet počne sa obogaćivanjem uranijuma. Što se tiče ’sirijskog dosijea‘, videćemo šta će se tu dešavati jer su najpre govorili da Amerika ostaje, a potom da se povlači iz Sirije. Trampa zovu nepredvidivim političarem, pa postoji mogućnost da ga Makron i ubedi u neki od svojih stavova“, kaže Zečević.

    Aleksandar Domrin, profesor moskovske Visoke škole ekonomije i stručnjak za SAD, smatra da je pozicija Makrona prilično čudna.

    „Iako njega jeste izabrao francuski narod, mi odlično razumemo da je Makron zapravo projekat koji je u značajnom stepenu bio osmišljen protiv drugih snaga, daleko zdravijih za Francusku. Njegov sastanak sa Trampom je veoma interesantan momenat jer sa jedne strane Makron, kao predsednik koji očigledno neće ponovo biti izabran ili ’predsednik za jedan mandat‘, pokušava da prenese neke evropske stavove američkom predsedniku. Sa druge strane, još je važnije šta će Tramp reći Makronu, odnosno koje su to poruke koje bi francuski predsednik trebalo da donese u Evropu. Najvažnije je sada to što politika koja je počela još u vreme Obame, a velikim delom je sprovodi i Tramp, politika sankcija i okretanja leđa Moskvi, ne udara samo po Rusiji, već i po ekonomiji Evrope, i to je najverovatnije ono što će Makron saopštiti Trampu“, kaže Domrin.

    Prema njegovim rečima, danas tri svetske sile, poput svetskog trougla, rešavaju bitna politička pitanja u svetu — Rusija, SAD i Kina.

    „Kakva je to politika EU danas koja toliko zavisi od SAD? Kakva će politika EU biti u budućnosti? Da li će Makron sada pred Trampom vatreno podržati antiruske sankcije ili će staviti do znanja da Evropa i te kako ima svoje interese? Ali sa druge strane, šta god da Makron predstavi Trampu, pitanje je šta će američki predsednik hteti da čuje. Nisam siguran da Ameriku uopšte zanima stav Evrope“, ocenjuje Domrin.

    Na pitanje da li će Makron uspeti da sa Trampom uspostavi odnos poverenja i saradnje kao što su to svojevremeno učinili Barak Obama i nemačka kancelarka Angela Merkel, Slobodan Zečević kaže da Makron želi da bude ravnopravan partner Nemačke unutar EU i da ima istu, pa možda čak i veću težinu nego Nemačka na međunarodnoj sceni. 

    „Zato Makron koristi svoje adute, pre svega to što je Francuska nuklearna i vojna sila, a on takođe planira da u narednim godinama znatno uveća vojni budžet zemlje. Zato se i pojavljuje kao idealan partner Sjedinjenih Američkih Država, s obzirom na to da je Velika Britanija napustila EU, čime su njene spoljnopolitičke pozicije oslabljene. Zato bi sada unutar EU Francuska mogla da bude jedan od odlučujućih i najvažnijih partnera SAD. Treba imati na umu da je Angela Merkel oslabljena relativno lošim rezultatima na izborima i teškoćama u formiranju koalicione Vlade, dok je Makron relativno lako u drugom krugu izabran za predsednika Francuske i ima legitimitet i moć odlučivanja, pa sa te strane on jeste interesantan partner za SAD“, zaključuje Zečević za Sputnjik.

    Tagovi:
    Emanuel Makron, Tramp, Iranski nuklearni program, Francuska, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga