12:52 08 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Anti-Šengen poster u Nemačkoj

    Pred vratima EU: „Sedam evra, druže!“

    © Flickr / Jean & Nathalie
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31712
    Pratite nas

    Koliko god izgledalo sitno tih sedam evra, korišćenje interneta i čekanje koje ne bi trajalo duže od četiri dana, odlazak u zemlje EU će nas ipak podsetiti na vreme pre 2010, kada smo morali da tražimo vizu. Ovoga puta doduše nije viza, već dozvola za ulazak. A to koliko će EU time biti bezbednija — pokazaće vreme.

    Činjenica da su građanima Srbije krajem 2009. godine ukinute vize za putovanje u države Šengenske zone umnogome je doprinela da su nam upravo zemlje EU bile najpopularnija turistička destinacija. Prema podacima Statističkog zavoda Srbije, u periodu od 2012. do 2015. države EU, koje, s izuzetkom Britanije i Irske, čine zonu „Šengena“, posetilo je nešto više od dva miliona turista iz Srbije.

    U EU se putovalo i poslom, tako da će, izvesno je, nova mera EU o neophodnom traženju dozvola za ulazak u zonu Šengena“, ako ništa drugo, zakomplikovati odlazak u zemlje EU, ali i Švajcarsku i Norvešku, koje su deo Šengenskog ugovora.

    Najnovija mera EU o strožem nadzoru spoljnih granica, koju doduše tek treba da potvrde Evropski parlament i Evropski savet, a na snagu treba da stupi 2021, podrazumeva da će državljani zemalja Zapadnog Balkana morati putem interneta od EU da zatraže dozvolu za ulazak u prostor „Šengena“ i da za to plate taksu od sedam evra. Odgovor će dobiti najdalje u roku od 96 sati, a dozvola za putovanje će važiti tri godine, odnosno do kraja važenja putnih dokumenata, objasnili su u Briselu.

    To bi, kako ocenjuju, trebalo da poboljša unutrašnju bezbednost, spreči ilegalnu imigraciju, zaštiti zdravlje građana i smanji vreme prolaska preko granica jer će biti utvrđeno koja lica mogu da predstavljaju opasnost za ova područja i pre nego što dođu na spoljne granice Unije.

    Evropska komisija je još posle krvavih atentata islamskih terorista 2015. i 2016. u Parizu i Briselu, kao i imigrantske krize, predložila članicama Unije da osetno pojačaju nadzor spoljnih granica i uvedu strogu kontrolu svih putnika koji ulaze u Uniju i iz nje izlaze.

    Činjenica je da je odnos prema migrantima postao predmet žestokih sporova među pojedinim evropskim članicama. Sa jedne strane, Nemačka je insistirala na politici „otvorenih vrata“, a sa druge strane Mađarska, Češka i Poljska su smatrale da će one imati najveće posledice politike za koju se zalaže Nemačka.

    Da li je to nejedinstvo bilo razlog što je nova mera preventive bezbednosti stigla tek ove godine? U međuvremenu, najmasovniji priliv izbeglica zabeležen je na Balkanu, pošto su pokušavale da iz Grčke balkanskom rutom opet uću na teritoriju EU, u Hrvatsku i Mađarsku. Sredinom prošle godine, Interpol je službama bezbednosti evropskih država poslao listu sa imenima džihadista za koje sumnja da su trenirani za terorističke napade u Evropi. Da li je samo taj okasneli bezbednosni manevar bio razlog za uvođenje nove mere koja će pogoditi sve treće zemlje bez vize za zonu „Šengena“, a najpre one Zapadnog Balkana?

    Za razliku od šefa srpske diplomatije Ivice Dačića, koji smatra da je to veoma loša i ponižavajuća odluka na koju bi on „udario reciprocitet“, profesor na Fakultetu političkih nauka dr Dragan Đukanović misli da ona ipak neće imati značajnije reperkusije po građane kada je u pitanju Zapadni Balkan.

    „U svakom slučaju, bezbednost unutar EU je jedan od osnovnih ciljeva ove mere i ona, nažalost, dolazi možda u nekom lošem trenutku kada su u pitanju nastojanja Zapadnog Balkana da njegove države postanu članice Evropske unije. Mislim da je to jednostavno pokušaj EU da dodatno osigura spoljne granice, ali to neće imati značajnije reperkusije kada su u pitanju građani država Zapadnog Balkana, sa kojima su već liberalizovane vize“, kaže Đukanović za Sputnjik.

    Granični prelaz Slovenije sa Hravatskom
    © AFP 2019 / JURE MAKOVEC

    On napominje da se tu ne radi o uvođenju ponovnog viznog režima, već o jednoj administrativnoj proceduri koja će, kako kaže, trajati nekoliko godina ukoliko dobijete veći broj ulazak u zonu „Šengena“.

    Na konstataciju da je neobično što takva mera dolazi baš sada, toliko godina pošto je problem evidentiran, on odgovara da je EU imala ozbiljne probleme.

    „Grčka, recimo, uopšte nije štitila spoljnu granicu EU kada je u pitanju bio priliv izbeglica. Ona je, na određeni način, samo puštala da oni bez ikakvog limita ulaze na teritoriju Unije, tako da je ovo odgovor koji je nije stigao samo Zapadnom Balkanu nego mnogo šire“, kaže Đukanović.

    Na pitanje koliko bi ta mera mogla da traje, profesor FPN-a kaže da će, svakako, duže trajati.

    „Nadam se da će, kako bude napredovao proces evropskih integracija Zapadnog Balkana, pre svega Crne Gore i Srbije, prema njima te mere biti dodatno olakšane i liberalizovane“, dodao je sagovornik Sputnjika.

    Slično:

    Podiže li Nemačka šengenski zid
    Francuski poslanik: Šengenska utopija mora biti preispitana
    Slovenija: Ne puštamo Hrvatsku u Šengen i OECD
    Ima li „odbrambeni Šengen“ budućnost?
    EK: Bugarska i Rumunija ispunile uslove za „Šengen“
    Belgija privremeno suspendovala šengen
    Čime zameniti Šengen?
    Šengen na mukama
    Sedam zemalja EU blokiralo Šengen
    Šengen će opstati samo ako se podeli odgovornost za izbeglice
    Nemačka: Šengen je u opasnosti
    Tagovi:
    kontrola granica, izbeglička kriza, Šengen zona, dozvola, Zapadni Balkan, bezbednost, vize, terorizam, Dragan Đukanović, Ivica Dačić, EU, region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga