12:47 26 April 2019
Slušajte Sputnik
    Vojska Saudijske ArabijeVojska Katara

    Sad ćete da platite! Amerika žestoko ucenila ratne saveznike

    © AP Photo / Mosa'ab Elshamy © AFP 2019 / KARIM JAAFAR/AL-WATAN DOHA
    1 / 2
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Milena Cmiljanić
    Šta se krčka na Bliskom istoku (113)
    31299

    Amerika je u Bliski istok uložila neverovatnih sedam biliona dolara, a za uzvrat nije dobila ništa. Sada je vreme da joj njeni bogati saveznici pokažu svoju zahvalnost za zaštitu.

    Administracija predsednika SAD Donalda Trampa razmišlja kako da zameni svoj vojni kontingent u Siriji, nakon što je on tamo „realizovao skoro sve svoje zadatke“. „Saudijska Arabija je veoma zainteresovana za našu odluku. Ako želi da tamo ostanemo, možda će morati da plate za to. Amerika je na Bliskom istoku potrošila sedam biliona dolara, od čega nije dobila ništa“, požalio se Tramp.

    Kako pišu mediji, savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton već razgovara sa jednim brojem arapskih država da pošalju svoju vojsku u Siriju.

    Katarski politikolog Ali el Hejl kaže da ovo nije prvi put da američki predsednik ucenjuje države Persijskog zaliva.

    „Otkad je došao na mesto predsednika, Tramp ucenjuje mnoge države. On je pokušao da izgradi odnose po modelu Južne Koreje, od koje je zatražio milijardu dolara za zaštitu. Stalno ucenjuje saudijsku vladu, i već je uspeo da izvuče od tog kraljevstva 460 milijardi dolara“, rekao je Hejl za Sputnjik.

    Ni Saudijskoj Arabiji sada ne cvetaju ruže. Dugogodišnji rat u Jemenu je godišnje košta na desetine milijardi dolara, a pad cena nafte je ozbiljno uzdrmao ovog naftnog giganta. Saudijska Arabija je potvrdila da razgovara sa SAD o slanju svojih snaga u Siriju, ali je pitanje ko će to da plati. Zato ona sa zavišću gleda punu kasu svog komšije — Katara.

    „Katar treba da pošalje vojsku u Siriju pre nego što SAD prekinu da ga štite“, izjavio je ministar inostranih poslova Saudijske Arabije Adel el Džubeir. On smatra da se Vlada Katara ne bi održala ni nedelju dana bez američke vojne baze.

    Igor Pankratenko, istoričar i zamenik direktora ruskog Centra za strateške procene i prognoze, član naučnog saveta Iranskog instituta za probleme Centralne Azije i Avganistana podseća da su Saudijci poznati po svojim pretnjama.

    „Pitanje koje oni jako vole da postave kada nekome prete je: ’Ljudi, ima li kod vas ko da ratuje?‘. Oni imaju ogroman budžet, ogromna skladišta oružja, ali kada treba izvesti neku koliko-toliko značajniju vojnu operaciju, počinju da kupe ljude sa svih strana sveta, pre svega iz Pakistana“, objašnjava ruski analitičar i podseća na jednu zanimljivu priču koja najbolje oslikava koliko Bela kuća zna kakva je situacija na Bliskom istoku.

    „Prošle godine se desila interesantna situacija kada je konflikt između Katara i Saudijske Arabije eskalirao. Naš mali princ je pozvao najboljeg prijatelja, Trampovog zeta (Džareda Kušnera), i rekao mu: ’Hajde da uplašimo Katar mogućnostima SAD‘. On je odgovorio: ’Hajde‘. Kušner je tada došao kod tasta i pažljivo mu stavio na sto dokumenat, objasnivši da SAD moraju da pritisnu Katar. Pošto Donaldu geografija nije jača strana, on je rekao: ’U redu‘ i pojavio se sa izjavom da je Katar sponzor terorizma itd. Bukvalno kroz nekoliko sati u njegov kabinet je uletelo nekoliko ljudi iz Pentagona i Lenglija (sedište CIA), vičući: ’Gospodine predsedniče, izvinite, ali u Kataru je naša baza, Katar je naše uporište, šta to radite?‘. On je odgovorio: ’Stvarno?‘. ’Aha! Ne govorite ništa više‘. Sledećeg dana Tramp izjavljuje: ’Građani, moj jučerašnji govor je imao za cilj da ukaže Kataru na neke nedostatke koji ne treba da nas koštaju tesnog prijateljstva!‘. Nakon toga, Kušner je dobio nogu u zadnjicu i bio mu je onemogućen pristup tajnim dokumentima o Bliskom istoku. Kada je mali princ (misli se na princa Muhameda) bio na turneji po Americi, on iz sve snage pokušavao da nagovori Trampa da Katar treba pritisnuti, jer tesno sarađuje sa Turskom: ’Pritisnimo Katar, pritisnimo Turke‘. Na šta je Tramp ovog puta pokazao uravnoteženost, koja za njega nije karakteristična, i rekao mu: ’Ne, znate, treba razmisliti, nismo spremni za tako brze odluke‘“, ispričao je Ponkratenko.

    „Dosta je neozbiljno uopšte i razmišljati da Katar sa svojih 13.000 vojnika može da učestvuje u nekoj ozbiljnijoj operaciji. Mislim da se to od njega i ne očekuje, ali da izdvoji neku priličnu sumu iz svog državnog fonda koji je težak na stotine milijardi dolara… To je već druga priča“, dodao je on.

    „Ovo nije prva kriza sa Katarom. Slična kriza je vladala i 2013. godine, i tada su zbog pretnje od direktne invazije Saudijaca, Ujedinjenih Arapskih Emirata i države-nesporazuma Bahreina vrlo brzo zaključili odbrambeni savez sa Ankarom. Zato svoju politiku u Siriji Katar sprovodi preko Turske. Oni su se podelili: Katar je uglavnom finansijer, dok su Turci ’izvođači radova‘“, objašnjava ruski ekspert.

    Glavni zadatak novih snaga će biti očuvanje okupacionih zona, koje nazivaju zonama deeskalacije.

    „Postoje kurdske enklave koje podržavaju Amerikanci, postoji turska zona koja treba da prođe duž sirijsko-turske granice, oko 900 km. Sirija kao takva više ne postoji, postoji samo spisak nekih teritorija“, objašnjava ruski ekspert.

    Međutim, mnogi sumnjaju u to da će se Amerikanci zaista povući iz Sirije. Dosad se nikad nije desilo da su negde ušli, pa onda i izašli, ako ne računamo Vijetnam. Samo će neko morati da plati njihov boravak na Bliskom istoku. Taj neko su, očigledno, njihovi saveznici.

    Tema:
    Šta se krčka na Bliskom istoku (113)
    Tagovi:
    Bliski istok, Katar, Saudijska Arabija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga