00:42 21 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Ilustracija - zastava Bosne

    Antiruski udar na Srpsku: Poznati „sarajevski“ Nemac preti i ratom

    © Flickr / Marijanana
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2283
    Pratite nas

    Jedini način da se Nemačka solidariše sa zapadnim saveznicima u rusko-američkom sukobu je preko Balkana. Otuda i agresivne antiruske i antisrpske izjave pojedinih nemačkih zvaničnika kada je u pitanju BiH.

    Retko kada posete stranih zvaničnika nekoj državi podignu toliku prašinu kao što je to učinila nedavna poseta Banjaluci ruske delegacije na čelu sa predsednicom gornjeg doma parlamenta Valentine Matvijenko.

    Matvijenkova je, pored toga što je otvoreno podržala Republiku Srpsku, osudila zemlje Zapada što podstiču balkanske zemlje na učlanjenje u NATO, jer, prema njenom mišljenju, time podrivaju njihovu bezbednost i stabilnost.

    Tako se na Matvijenkovu, ali i na Republiku Srpsku, obrušila čitava lavina kleveta, negativnih komentara i pretnji čija je zajednička poenta da Zapad mora da spreči Rusiju u „mračnom naumu“ da otcepi RS od BiH.

    Kako bi argumentovali svoje klevete, zapadni centri počeli su, verovatno u nedostatku dovoljnog broja sagovornika potrebnih za kampanju, da izvlače adute iz naftalina, poput bivšeg visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, nemačkog političara Kristijana Švarc-Šilinga.

    Bosni, prema njegovim rečima, preti novi rat, prevashodno zbog ruskog uticaja. Na stranu što je celokupna vojna industrija BiH u rukama Bošnjaka, čiji politički lider Bakir Izetbegović najavljuje naoružavanje, na stranu što su pojedini bošnjački političari sve glasniji u nameri da u BiH uspostave „vladavinu većine“, čime bi uspostavili vladavinu Bošnjaka nad Srbima i Hrvatima, na stranu permanentna kršenja izborne volje pripadnika hrvatskog naroda i poslovična kršenja Dejtonskog sporazuma…

    Spisak je poduži, ali za Švarc-Šilinga ništa od onoga što je navedeno nema značaja, bitan je ruski uticaj koji vodi pravo u rat.

    Istoričar Čedomir Antić ne vidi, kaže, razlog da se Švarc-Šiling meša na ovaj način u pitanja u BiH, pošto njegova država, Nemačka, ima dvostruke standarde kada je u pitanju saradnja sa Rusijom. Te dvostruke standarde najbolje oslikava princip — „Severni tok“ može, „Južni tok“ ne može.

    „Dakle, da su Nemačka i EU primenjivale iste principe kada je reč o Jugoslaviji, Srbiji ili Bosni, siguran sam da bi Srbi iz Bosne bili njihove pristalice i da bi, poput Kurda među muslimanima, bili najveći podržavaoci Amerike i Nemačke. Međutim, oni to nikada nisu radili; oni neprekidno pokušavaju da ubede svet da 1.600.000 Albanaca ima pravo da napravi svoju državu, a da više od 2 miliona Srba, koliko je živelo u BiH i Hrvatskoj, ni u kojim uslovima nema pravo na autonomiju, a kamoli nešto više“, kaže Antić.

    Švarc-Šilingova izjava je u neku ruku čudna, dodaje on, jer je period kada je on bio visoki predstavnik u BiH bio neka vrsta umirenja u odnosu na njegovog prethodnika Pedija Ešdauna.

    „On je i onda bio tretiran kao političar koji iz penzije dolazi tu, sada je prošlo još dodatnih desetak godina i sada je gori i agresivniji nego što je bio kada je bio u BiH. To je, po mom mišljenju, malo čudno, ali bolje što je sada takav, nego da je onda bio takav“, smatra Antić.

    Jedini način da se Nemačka solidariše sa zapadnim saveznicima u rusko-američkom sukobu je odnos prema Balkanu. Na svakom drugom mestu, ona se suočava sa ograničenjima, bilo ustavnim, bilo tradicionalnim ili ekonomskim, objašnjava Antić.

    Visoki predstavnici, uključujući i Švarc-Šilinga, imali su veliku moć u BiH i delovali su intenzivno i destruktivno na prilike u toj zemlji, smatra politikolog Jelena Vukoičić. Sve što su radili bilo je protivno interesima srpskog naroda i RS u cilju unitarizacije i pretvaranja BiH u centralizovanu, bošnjačku nacionalnu državu.

    Nakon neuspele reforme policije 2006. takva politika u velikoj meri izgubila je uticaj, dodaje ona. Danas je na sceni slična politika sa Zapada, ali, kako kaže, ni približno u onoj meri kako se radilo ranije.

    Zajedničko izjavama Švarc-Šilinga i drugih bivših visokih predstavnika, na primer Pedija Ešdauna i Volfganga Petriča, jeste to što izgleda kao da žale što nisu uspeli da završe posao do kraja, naglašava Vukoičićeva.

    Na sceni u BiH vlada, dodaje, sveopšta antiruska histerija, a tu tvrdnju potkrepljuje činjenicom da od početka godine traje antiruska kampanja.

    „Sve što se govori o malignom ruskom uticaju, isto kao i kada je slučaj sa Srbijom, nema veze sa destruktivnim uticajem, već sa željom Amerikanaca da u potpunosti eliminišu bilo kakav ruski uticaj sa Balkana. Oni žele da tu nema nikakvih odnosa, ali bojim se, kada je u pitanju RS, da bi to išlo mnogo dalje od udaljavanja Rusije, da bi prvi korak bio eliminisanje Rusije, a drugi korak, hajde da ne idem tako daleko da kažem eliminisanje RS, ali svakako umanjenje ingerencija RS i njeno moguće utapanje u centralizovanu BiH“, kaže Vukoičićeva.

    Istina je da je situacija u BiH osetljiva i da ta država opstaje samo uz pomoć međunarodne zajednice, međutim, kada se preti ratom, ta je pretnja uvek upućena Republici Srpskoj, dodaje ona.

    „Bakir Izetbegović da će na navodnu agresiju koja bi došla iz RS odgovoriti oružjem. Što se tiče RS, niko nikada ne preti ratom. Znači, imamo potpuno šizofrenu, spinovanu politiku koja dolazi sa Zapad i iz Sarajeva, gde, navodno, RS preti njima, a oni onda na to odgovaraju. U stvari, to je pretnja upućena RS. Ponegde se indirektno preti Miloradu Dodiku i Banjaluci da, zbog njihove nekooperativnosti i odbijanja da urade sve ono što Zapad hoće, mogu da budu u opasnosti“, objašnjava Vukoičićeva.

    Amerikanci i NATO gube strpljenje zbog Dodikovog odbijanja da se BiH priključi Severnoatlantskoj alijansi, a pretnje koje se mogu čuti od Švarc-Šilinga i drugih zvaničnika i političara sa Zapada i iz Sarajeva sračunate su na opominjanje zvaničnika i građana RS na to šta im se može dogoditi ukoliko ne budu slušali naređenja sa Zapada.

    Slično:

    Sarajevo zbog Turske potpiruje sukob sa Zapadom i Rusijom
    Matvijenkova u Sarajevu: Zapad se bavi intervencionizmom
    Pedi Ešdaun: I EU treba da kazni Dodika
    „Bonskom sekirom“ najviše mahao Pedi Ešdaun
    Tagovi:
    ruski uticaj, antiruska histerija, pretnja, BiH, rat, Izjava Kristijana Švarc Šilinga, NATO, Krisitijan Švarc Šiling, Jelena Vukoičić, Čedomir Antić, BiH
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga