02:46 21 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Lansiranje rakete

    Otkud strah? Deset razloga zašto Iran ne sme da napadne Izrael

    CC0
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Šta se krčka na Bliskom istoku (135)
    77329
    Pratite nas

    Izraelski i američki zvaničnici upozoravaju da bi Iran uskoro mogao da napravi nuklearnu bombu, čija meta bi mogao da bude „mali Satana“, kako u Teheranu nazivaju Izrael. Međutim, osnovno pitanje je zbog čega bi Iran uopšte napao Izrael?

    Izrael se već duže vreme žali kako se Iran približava njegovim granicama. Istina, iranske snage se zaista nalaze u Siriji, dok je proiranski Hezbolah pobedio u susednom Libanu. Međutim, sve to ne znači da Iran ima skrivani plan napada na Izrael. I ako dođe u posed nuklearne bombe malo je verovatno da će je iskoristiti. Postoji minimum deset razloga zbog čega se ne treba plašiti da će Iran da napadne Izrael.

    1.   Iran je pre tri godine potpisao nuklearni sporazum i tek je počeo da se ekonomski oporavlja. Velike svetske kompanije se utrkuju koja će pre zauzeti deo tog velikog tržišta. Već je potpisan veliki ugovor o kupovini 100 aviona „Erbasa“, dok „Mercedes“ tamo gradi svoju fabriku. S tim u vezi ni Iran, ni posebno Evropa, nisu zainteresovani za vraćanje na staro — ponovno uvođenje sankcija i izolaciju Irana.

    2.   Evropu posebno interesuje gas. Iran ima jednu od najvećih zaliha gasa u svetu i kako se nadaju u evropskim prestonicama, on bi mogao da potekne u tom pravcu preko Turske. Teheran se sprema da finansira izgradnju gasovoda do turske granice u dužini od skoro 1.900 kilometara u vrednosti od 2,5 milijarde dolara. On bi da gradi, a ne da ruši.

    3.   U zapadnim bankama je blokirano blizu 120 milijardi dolara. Taj novac je Iran upravo trebalo da dobije i uloži u privredu svoje zemlje. Međutim, Kanada je već konfiskovala 13 milijardi dolara, SAD dve milijarde, a ako se Teheranu prišije umešanost u teroristički napad 11. septembra 2001. godine, onda neće videti ni cent. A sve su prilike da se ide ka tome.

    4.   Iran već nezvanično ratuje na tri fronta: Iraku, Siriji i Jemenu. Za četvrti ne bi imao snage.

    Predsednik Irana Hasan Rohani
    © AFP 2019 / ATTA KENARE

    5.   Iransko oružje se nije proslavilo na frontovima po Bliskom istoku. U Siriji ga uopšte ne vidimo, osim kad čujemo da je poneko skladište uništila izraelska avijacija. Ostaje nepoznanica o kojim vrstama oružja se radi. Ako pogledamo rakete koje koriste pobunjenici Huti u Jemenu (pretpostavlja se da se radi o iranskom naoružanju) u svakodnevnom gađanju Saudijske Arabije, moramo priznati da ne postižu neki veliki uspeh. One očigledno imaju veliki domet, ali ih na kraju u većini slučajeva obori protivvazdušni raketni sistem „Patriot“. Ako Iran i napravi bojevu glavu, ona mu ne znači mnogo bez interkontinentalne rakete.

    6.   Što se tiče bojevih glava i raketa Izrael s tim nema problema. Rakete u poslednje vreme vrlo često koristi za gađanje iranskih objekata u Siriji, a procenjuje se da ima skoro 2.000 bojevih glava. Izrael je jedna od najzaštićenijih država na svetu. Sistemi „Gvozdena kupola", „Davidova praćka“ i „Strela“ osiguravaju da praktično nijedna raketa ili letelica ne pređu na izraelsku teritoriju.

    7.   Postoji urbana legenda da u svakoj vladi koja se formira na Bliskom istoku ima makar 2-3 izraelska agenta i pre nego što se završi zasedanje i najzatvorenije sednice, njena odluka već stigne u Tel Aviv. Izrael je uvek makar dva koraka ispred svih. To je tajna njegovog uticaja i samim tim njegovog opstanka u okruženju neprijateljskog arapskog „mora“. Zato se napad na Izrael može uporediti sa statističkom greškom.

    8.   Kad se malo proanaliziraju izjave iranskih zvaničnika — predsednika, ministara i verskog vođe Ajatolaha Alija Hamneja — vidimo da Iran uopšte nema zapaljive izjave. Da, oni prete da će Zapad „zažaliti“, da će odgovor biti „bolan“, ali nijednom ne pominju da će svoju pretnju ostvariti vojnim putem.

    9.   Iran je svestan i da bi ostao sasvim sam ako bi odlučio da napadne Izrael. Nijedna zapadna država na to ne bi zažmurila i ne bi bilo tog gasa niti tržišta zbog kojeg bi one ostale po strani. I njegov strateški saveznik Rusija bi se našla na drugoj strani. Zamenik ruskog ambasadora u Tel Avivu Leonid Frolov u intervjuu za izraelski list „Tajms of Izrael“ rekao je da bi u slučaju agresije na Izrael, ne samo SAD, već i Rusija bila na njegovoj strani.

    „Ovde živi naša velika dijaspora i Izrael je u celini naša prijateljska država, tako da nećemo dozvoliti nikakvu agresiju protiv njega“, obećao je Frolov.

    Iran je vrlo svestan svega toga.

    10.       I na kraju, postavlja se pitanje: a koga bi to Iran gađao? Sveti grad Jerusalim koji želi da „oslobodi od cionista“ ili Palestince čiji je deklarisani zaštitnik? Kako god to izgledalo apsurdno, samo prisustvo Arapa u Jerusalimu i okolini najbolja je garancija bezbednosti Izraela.

    Tema:
    Šta se krčka na Bliskom istoku (135)
    Tagovi:
    Izrael, SAD, Iran, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga