02:34 22 Maj 2018
Beograd+ 19°C
Niš+ 17°C
Slušajte Sputnik
    Kiril Višinski

    Potez očajnika: Hapšenje koje potpuno demaskira režim u Kijevu

    © REUTERS / Valentyn Ogirenko
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    0 260

    Na vest o hapšenju novinara Kirila Višinskog, šefa portala RIA Novosti Ukrajina, reagovale su i srpske kolege. Dugo se nije znalo gde se Višinski nalazi, a na kraju se ispostavilo da ga je Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) prebacila u grad Herson i osumnjičila za veleizdaju.

    ĐURO BILBIJA, glavni urednik portala „Fakti“ i dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Moskve

    Hapšenje Kirila Višinskog nije nikakvo iznenađenje, kaže Bilbija.

    „Mislim da poslednjih decenija nije zabeleženo da se novinarima sudi za veleizdaju čak ni u nekim provereno autokratskim, despotskim zemljama. Mislim da je indikativno da su se setili veleizdaje praktično četiri godine nakon što je osnovana agencija RIA Novosti Ukrajina. Moguće je da su kolegu Višinskog pratili i prisluškivali, ali mislim da će im ta konstrukcija da agencija koja svaki dan radi javno ono što radi, teško moći da bilo šta od toga urade“, kaže Bilbija.

    NIKOLA VRZIĆ, novinar nedeljnika „Pečat“

    Potez režima u Kijevu je za svaku osudu, kaže Vrzić, a uhapšeni kolega Kiril Višinski bi morao da odmah bude pušten na slobodu.

    „Ovaj potez takođe demaskira pravu prirodu kijevskog režima, koji je, da podsetim, mislim da je to jako važno, instaliran upravo podršci Zapada. S tim u vezi, nije stvar hoćemo li mi da osudimo ovako nešto, već da li će Zapad i kolege sa Zapada reagovati, budući da Zapad sebe voli da predstavlja kao zaštitnika demokratskih i ljudskih prava, prava na slobodnu reč i tako dalje. Da li će reagovati u ovom slučaju ili neće? Po svemu sudeći neće. Na osnovu ranijih sličnih situacija možemo da predvidimo da neće, što nam zapravo govori o jednoj, mnogo ozbiljnijoj stvari. A to je da čitavo to zalaganje za demokratiju i ljudska prava, ne predstavlja zalaganje za to što te reči znače, već sve to predstavlja samo još jednu od njihovih poluga kojima ostvaruju svoje interese“, kaže Vrzić.

    ŽELJKO CVIJANOVIĆ, novinar, urednik portala „Novi standard“

    Način na koji je Kiril Višinski uhapšen, način na koji su ukrajinske bezbednosne snage upale u redakcije medija, kao i optužnica kojom se preti, ukazuju na visok stepen varvarstva sa ukrajinske strane, kaže Cvijanović.

    „Očigledno je da je reč o nekoj vrsti planirane odmazde i da se ta stvar nije dogodila zbog nekog konkretnog povoda, pa se skliznulo u incident. Očigledno je da je sve bilo planirano i da je ovo varvarstvo zapravo imalo za cilj da isprovocira reakciju sa ruske strane. Mislim da svi novinari treba da pruže jaku podršku Višinskom i njegovim kolegama jer se ne sećam da je u poslednje vreme bio ovako flagrantan, čist primer kršenja novinarskih i ljudskih sloboda“, kaže Cvijanović.

    RATKO DMITROVIĆ, novinar i nekadašnji urednik beogradskih „Večernjih novosti“

    Dmitrović kaže da je slučaj Kirila Višinskog indikativan.

    „Mnogi u Beogradu bi mogli da razmisle šta bi ovo moglo da znači ako bi se primenilo kao princip i kako to samo nad ruskim i srpskim novinarima važe pravila koja ne važe za druge“, komentariše Dmitrović.

    MIROSLAV LAZANSKI, novinar lista „Politika“ i autor Sputnjikove emisije „Na nišanu Lazanskog“

    Alergičan sam na hapšenja novinara, kaže Lazanski, ako se radi samo o tekstovima koje objavljuju.

    „Ako je u pitanju samo delikt pisanja, to je nespojivo sa evropskim i svetskim standardima, a pogotovo što vidim da Ukrajina postaje teren gde se novinari kažnjavaju zbog svojih stavova, bilo u elektronskim, bilo u pisanim medijima. Tako da je moja solidarnost sa kolegom Višinskim i podrška njemu, pri čemu vidim da je izveštavanje iz Ukrajine i bilo kakav novinarski rad tamo postao vrlo, vrlo otežan“, kaže Lazanski.

    SLOBODAN RELJIĆ, nekadašnji glavni urednik nedeljnika NIN

    Hapšenje novinara očajnički je potez države koja se odlučila na tako nešto, ocenjuje Reljić.

    „Sa druge strane, to je strašan udar na profesiju koja ima neki međunarodni status i ugled i koja je definisana kao nešto što treba da obaveštava ljude o vremenu u kome se živi. Treća stvar, to je traumatično maltretiranje, neljudsko ponašanje. Živimo u vremenu kada imate proterivanje diplomata kao uobičajeni način komunikacije, imate hapšenje, pa i likvidaciju novinara kao nešto što se normalizuje. Mi se u stvari nalazimo u vremenu u kome se međunarodni poredak ubrzano urušava pred našim očima. To je samo znak da svi ti potezi ne vode nikakvom dobru i svakog dana smo sve dalje od mira“, kaže Reljić.

    Kiril Višinski uhapšen je 15. maja ispred svog stana u Kijevu. Dugo se nije znalo ko ga je uhapsio i gde je odveden. U isto vreme, počeo je višesatni pretres prostorija agencije RIA Novosti Ukrajina, kao i stanova novinarke MIA „Rusija sevodnja“ Ljudmile Lisenko, kao i šefa predstavništva agencije u Ukrajini Andreja Borodina.

    Prema informacijama koje javnosti dao advokat Kirila Višinskog, on je prebačen iz Kijeva u Herson, gde se nalaze kancelarije ukrajinskog tužilaštva „Autonomne pokrajine Krim“.

    Ukrajinska služba bezbednosti osumnjičila je Višinskog za veleizdaju, za šta je, prema ukrajinskim zakonima, predviđena petnaestogodišnja zatvorska kazna.

    Slično:

    Rusija čeka jasan stav Nemačke o ruskim novinarima
    Dopisnica RIA Novosti se javila nakon pretresa redakcije u Kijevu
    Ambasada Rusije uputila Kijevu protestnu notu
    Ukrajinska policija upala u prostorije RIA Novosti Ukrajina u Kijevu
    Tagovi:
    varvarizam, Kiril Višinski, puštanje na slobodu, sloboda medija, sloboda govora, Ukrajina, hapšenje, novinari, hapšenje Kirila Višinskog u Kijevu, RIA Novosti Ukrajina, Andrej Borodin, Ljudmila Lisenko, Kiril Višinski, Nikola Vrzić, Đuro Bilbija, Željko Cvijanović, Ratko Dmitrović, Miroslav Lazanski, Slobodan Reljić, Ukrajina, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga