14:45 22 Oktobar 2018
Slušajte Sputnik
    Srpska zastava pored ostataka srednjevekovnog grada i Crkva Svetog Đorđa u Severnoj Mitrovici

    I Zapad osluškuje stav Srpske crkve o Kosmetu (video)

    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    1420

    Na Zapadu pomno prate stav Srpske pravoslavne crkve po pitanju Kosmeta, iako će gledati da nađu zakulisne puteve kako bi ga relativizovali i opet doveli do rešenja koje njima odgovara, kaže istoričar Aleksandar Raković povodom zaključaka zasedanja Svetog arhijereskog sabora SPC, na kome je Kosovo i Metohija bilo jedna od ključnih tema.

    Raković očekuje da će se sa Zapada nastaviti pritisak na srpsku vlast da reši pitanje Kosmeta, kao i da će se preko medija puštati razne informacije koje bi, kako ističe, trebalo da bace senku na stav SPC, „pa čak i ljagu na pojedine episkope, kako je bilo pred ovaj Sabor“.

    „Biće takvih sudara i udara i ubuduće, ali Srpska crkva je navikla na to, pa će se uspešno braniti kao što je do sada“, veruje Raković.

    On istovremeno ističe da ima ljudi koji potcenjuju institucije Srpske pravoslavne crkve, ali da to ne čine na Zapadu.

    „Ovaj Sabor je recimo pokazao da su institucije SPC veoma stabilne. Najavljivano je da će biti tuča, da će biti kavgi, da će biti velikih sukoba, možda čak i smena. Ništa se od toga nije dogodilo“, navodi Raković u emisiji „Sputnjik intervju“.

    Manastir Pećka patrijaršija
    © Sputnik / Petar Vujanić

    Posebne pohvale arhijerejima upućuje jer su, kaže, čuli kritički glas javnosti protiv teksta Ustava srpske pravoslavne crkve i ostavili su da ga razmatraju kasnije. Ukazuje i da su izostala sporenja, te da su arhijereji pokazali veliku odgovornost.

    Raković se slaže da je Sabor, iako nije bio istorijski, imao veliki znača po porukama i preporukama koje je uputio.

    „Čini mi se da bi naše vlasti trebalo da shvate te preporuke kao svojevrsnu obavezu. Da li će tako i biti, to ćemo tek da vidimo“, dodaje naš sagovornik.

    Sa Sabora je, podsetimo, upućen apel vlastima da nikada ne daju saglasnost na otuđenje KiM. Raković napominje da su poruke koje se tiču KiM mogle da se čuju i ranije, u božićnim i uskršnjim poslanicama, ali da su prvi put arhijereji zajedničkim saopštenjem posle Sabora na ovaj način uputili apel državnim organima.

    Na pitanje da li iz poruke proističe da je Crkva za zamrznuti sukob na KiM a da zauzvrat ne nudi nikakvo rešenje, Raković obrazlaže da u nekim momentima ne postoji mogućnost da se donese praktično rešenje.

    „Sada je takav momenat stigao, a pošto ne postoji mogućnost, ne treba srljati u bilo koja rešenja. Rešenje može da se nađe sutra, ali to rešenje bi bilo poražavajuće po srpski narod, srpsku državu i srpsku crkvu. Ne treba žuriti s tim u vezi. Nije lako naći rešenje u ovoj situaciji, s obzirom na okolnosti gde Zapad i dalje ima priliku da ucenjuje i pritiska. Bolje je ne podleći tim pritiscima i dobijati na vremenu“, ocenjuje Raković, dodajući da se situacija u svetu promenila u poslednjih dvadeset godina i da su prilike po nas sada povoljnije.

    Raković ne misli ni da je stav Crkve izražen na Saboru nerealan, s obzirom na to da se u javnosti već spekuliše o ispostavljanju zahteva Srbiji sa Zapada putem non-pejper dokumenata. Tih nekoliko zemalja Zapada nisu sve zemlje, kratko primećuje.

    Raković se osvrnuo i na kadrovske promene koje su se dogodile na Saboru, pre svega na odlazak vladike hercegovačko-zahumskog Grigorija u zapadnu Evropu. Prema rečima našeg sagovornika, nije reč ni o kakvoj degradaciji jer je vladika otišao po svojoj želji u Frankfurt, ostajući u istom rangu episkopske katedre.

    „Na neki način, ta njegova namera da ode, kako on kaže, u ’hladni beli svet‘, jeste i žrtva i tu žrtvu takođe treba da cenimo i pohvalimo, da je priznamo i da potpuno odbacimo priče da se radi o smeni episkopa Grigorija“, konstatuje Raković.

    Među pitanjima razmatranim na Saboru on izdvaja i proslavu hiljadugodišnjice Ohridske arhiepiskopije.

    To je trougao Srpska pravoslavna crkva, pravoslavna Ohridska arhiepiskopija i Makedonska pravoslavna crkva i to je unutrašnje pitanje patrijaršije u Beogradu, koja je iznedrila obe te autonomne crkve, a Bugari su se u to nepotrebno upetljali, ali neće preći crvenu liniju, kaže on, povodom činjenice da je Bugarska pravoslavna crkva pristala da zastupa interese Makedonske crkve u raskolu. Po njegovom mišljenju, da će se BPC držati shodno kanonskim pravilima dokazuje i činjenica da je odbila da učestvuje u proslavi hiljadu godina Ohridske arhiepiskopije, koju organizuje Makedonska crkva.

    Raković takođe iznosi uverenje da bi se spor SPC i Makedonske crkve odavno rešio da se nije upetljala makedonska država.

    „Bolje da se oni ne petljaju i da se da malo vremenu, da vidimo kako može da se uđe u dijalog posebno između dve makedonske jerarhije. Srpska crkva ne dovodi u pitanje samostalnost Makedonske crkve. Kad kažem samostalnost, mislim na autonomiju. Autokefalnost je tek sledeća instanca, ali i autonomna crkva je samostalna crkva“, smatra istoričar.

    O još dva problema istaknuta na Saboru — pokušaje Rumunske pravoslavne crkve da se proširi na istok Srbije i stvaranje novocrnogorskog identiteta, Raković kaže da očekuje da će problem sa Rumunskom crkvom eskalirati.

    „Dvadeset i pet godina imamo taj problem i on se radikalizuje zbog toga što su Rumuni, od jedne početne situacije kada su imali jednog protivkanonskog sveštenika u Timočkoj krajni, sada došli toga da imaju osam-devet, tako da oni šire svoju strukturu na prostoru Srbije istočno od reke Morave. Prostor koji je napadnut se nalazi između Dunava, Morave, Rtnja i Timoka“, objašnjava naš sagovornik.

    Kad je reč o Crnoj Gori, Raković ističe da je prvi put jasno iznet stav SPC da ne može da blagoslovi crnogorsku naciju.

    „Dve nacije, ako budu postojale na jednom prostoru, srpska i crnogorska, moraće da se praktično uhvate u koštac jedna s drugom i evo to se događa. SPC u stvari na ovaj način želi da zaštiti istorijsku srpsku naciju Crnoj Gori, pa čak i da podseti na srpsku državnost Crne Gore, koja je istorijska na tom prostoru, jer i ova sadašnja državnost od 2006. nije obnovljena državnost one stare, već je to potpuno nova, stečena državnost. Te dve Crne Gore jedna s drugom nemaju nikakve veze“, zaključuje Raković.

    Tagovi:
    SPC, EU, Aleksandar Raković, Zapad, Kosovo i Metohija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga