10:25 13 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Naftna platforma

    Evropa ima rok do 4. novembra da se suprotstavi Americi, a onda...

    CC0 / freeimage4life
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Katarina Jordanov
    1461

    Odluka Amerike da se povuče iz nuklearnog sporazuma i najava uvođenja sankcija Iranu preti da uzdrma svetsku ekonomiju, jer se već čuju prognoze da će nafta poskupeti na 80-100 dolara za barel. Sjedinjene Američke Države ne mogu tako lako da pomrse konce Iranu, zbog toga što više nisu večiti favorit u globalnoj utakmici.

    Kako će se sa novonastalom situacijom nositi ekonomije Evropske unije i ostalih zemalja u emisiji „Energija Sputnika“ govorili su Nebojša Ćulum, član izvršnog odbora strukovnih udruženja Srpske naftno-gasne asocijacije „Snaga“ i stručni saradnik Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, i doktor Srđan Perišić, profesor međunarodnih odnosa.

    U razgovoru sa autorkom emisije Jelicom Putniković, Perišić je izneo pretpostavku da će Vašington ići na stvaranje široke koalicije za sankcije protiv Irana.

    Prema njegovim rečima, zemlje EU poput Francuske i Velike Britanije bune se zato što već imaju ogromne gubitke zbog sankcija prema Rusiji, a sad se suočavaju sa novim.

    „Ogroman broj firmi iz EU započeo je poslove u Iranu 2015. kada su ukinute sankcije. ’Mercedes‘ je došao, ’Simens‘, ’Erbas‘. Nikome od njih sada ne odgovara kriza. Francuska i Britanija treba da se odupru pritisku pod kojim će biti do 4. novembra, kada startuju sankcije. Sledeći korak Vašingtona jeste da ubedi evropske zemlje da se pridruže tom embargu. Predviđam da će se opirati Evropa, ali postoje šanse da će slediti Trampa, jer to nisu strateški razlozi razmimoilaženja između EU i SAD“, kaže Perišić.

    Iran isporučuje svetskim kupcima oko četiri odsto nafte. Svetski analitičari prognoziraju da je nezahvalno predviđati posledice sankcija, ali svima je jasno da neće biti lako ni Iranu, a ni njegovim saveznicima.

    Kao jedan od razloga zbog kojih je Tramp krenuo na Iran, Nebojša Ćulum navodi dve mogućnosti. Prvi je gas, a drugi cena nafte.

    „U Iranu su napravljene velike investicije u naftnom sektoru za koje je zaslužan u francuski ’Total‘, koji razvija gasno polje Južni Pars, koje deli sa Katarom i u kome participira sa više od 50 odsto. To je najveći depozit prirodnog gasa trenutno poznat na svetu. Kao proizvođač, Iran je za poželjnu cenu nafte definisao neki opseg između 60-65 dolara za barel, za razliku od Saudijske Arabije, kojoj odgovara nafta od preko 70 dolara. Razlika u potrebama Irana i Saudijske Arabije je zasnovana na želji da se ne aktivira dodatna proizvodnja nafte iz škriljaca u Americi, a druge strane Saudijskoj Arabiji odgovara veća cena nafte iz razloga najavljene privatizacije 5 odsto saudijske nacionalne naftne kompanije ’Saudi Aramko‘, gde praktično igra decimala podrazumeva jako velike cifre u apsolutnom smislu. Ovo uvođenje sankcija Iranu je trenutno podsticaj za porast cena“, smatra Ćulum.

    Moguće ponašanje zemalja Bliskog istoka posle odluke o uvođenju sankcija Perišić posmatra s aspekta, kako kaže, čudnih odnosa između samih Arapa i diskutabilnih savezništava među njihovim državama. Naš gost je uveren da će saveznici SAD u tom regionu podržati sankcije.

    „Izrael, Saudijska Arabija i njeni sateliti Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati podržaće SAD. Katar je oko gasnog polja u Persijskom zalivu imao kontakte sa Iranom, i to je jedan od razloga zašto su sve arapske zemlje pre pola godine komunikacijski blokirale Katar. U Kataru postoji američka vojna baza i to velika. Ono što je sigurno jeste da Saudijska Arabija nastoji da bude predvodnik svih arapskih zemalja. Saudijskoj Arabiji je glavni suparnik Iran, ali ni ona ne može samostalno da deluje protiv Teherana“, objašnjava Perišić.

    Razlog zbog kojeg će teško doći do konsenzusa o sankcijama među zemljama OPEK-a su interesi Saudijske Arabije i Irana, koji su direktno suprotstavljeni. Ćulum navodi da polovina izvoznih kvota od dva miliona barela dnevno koje proizvede Iran, završavaju na tržištu Kine, za koju pretpostavlja da neće podržati američke sankcije, kao ni Indija ni Turska.

    „Nisam siguran ni za Indiju i Tursku da će ih podržati, što znači da ostaje nekoliko stotina hiljada barela koji bi eventualno završavali u Japanu i Južnoj Koreji, s tim što je Japan već tražio izuzeće od tih sankcija, koje pretpostavljam da neće dobiti. Kina kroz svoj projekat ’Novi Put svile‘ pozicionira Iran kao jedan od najvažnijih transportnih koridora. Ogromna infrastrukturna ulaganja u sektoru železničkog transporta Kine su tamo, a to se zauzvrat plaća sirovom naftom“, objašnjava Ćulum.

    Da nove sankcije Iranu neće mnogo uticati na cenu nafte smatra i Ćulum, koji objašnjava da je posledica neprimerene cene nafte u poslednje tri godine stvorila novi cilj OPEK-a. Dodaje da je u tom periodu investiciono ulaganje u apstrim naftni sektor smanjeno, i to je razlog saudijskog promovisanja visoke cene nafte.

    „Neke pretpostavke su, da su između 300 i 350 milijardi dolara smanjena ulaganja i da će posledice toga za nekoliko godina, nevezano za sankcije Iranu i drugim proizvođačima, biti glavni pokretač za rast cene. Saudijski ministar nafte Halid el Falih promoviše visoku cenu da bi se povećala investiciona ulaganja kako bi se dostigao cilj od dodatnih 4-5 miliona barela u narednoj dekadi, koliko će verovatno zafaliti svetskom tržištu“, zaključuje Ćulum.

    Trampov zaključak je da SAD nemaju snage da ceo svet pokrivaju ekonomski, finansijski, vojno-bezbednosno i da je vreme kada su vodile ekonomske i vojne operacije na tri strane sveta prošlo. Zbog toga će zemlje proizvođači nafte, poput Venecuele, koja trpi američke sankcije, moći malo da odahnu.

    Perišić misli da će Venecuela sad biti malo pošteđena američkog pritiska, ali da i dalje ostaju ključne stvari u američkoj geopolitici.

    „To je sučeljavanje i sprečavanje bilo koje druge svetske ili regionalne sile, kao što je recimo Iran, da na prostoru Evroazije izraste u nekog takmaca SAD. Venecueli će odgovarati povećanje cene nafte koje se očekuje“.

    On smatra da je to razlog što se Iran lažno optužuje za sve. On veruje da ta država ne pravi nikakvu nuklearnu bombu, od koje je odustala još 2003. godine.

    Iran je, po Ćulumovom mišljenju, u boljoj geostrateškoj poziciji od Venecuele i lakše će plasirati svoju naftu. On navodi da Venecuela proizvodi dva i po miliona barela dnevno, a oko dva miliona barela je raspoloživo za izvoz, a Venecuela ne uspeva da ih izveze.

    Tagovi:
    nafa, Evropa, Amerika, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga