06:11 10 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Kine Si Đinping

    Ništa više nije isto: Rusija i Kina pokazuju kako je sukob u Siriji promenio svet

    © Sputnik / Mikhail Klimentyev
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    Šta se krčka na Bliskom istoku (109)
    21240

    Kina i Rusija stvaraju balans snaga u međunarodnim odnosima, ne dozvoljavajući zapadnom bloku da u Siriji koristi mehanizme koje je koristio tokom jugoslovenske krize, ocenjuje dr Dušan Proroković

    „Sirijska kriza je katalizator međunarodnih odnosa i promena u globalnoj politici od 2011. godine do danas“, izjavio je dr Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu na okruglom stolu koji je na ovom institutu organizovan pod nazivom „Posledice sirijskog rata po međunarodni poredak i pravo“.

    Prema njegovim rečima, u istoriji Ujedinjenih nacija gotovo da nije bilo primera na kojem se tako jasno ogleda promena u međunarodnim odnosima, kao što je to slučaj sa dešavanjima u Siriji.

    „Iz načina na koji su se po pitanju krize u Siriji postavljale stalne članice SB UN i njihovog glasanja u poslednjih sedam godina, očigledno je da Rusija i Kina stvaraju ravnotežu snaga prema SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj. Tako smišljeno ubrzavaju transformaciju svetskog političkog sistema od jednopolarnog ka multipolarnom svetu“, objašnjava Proroković.

    Koliko su ove promene dramatične i epohalne, dodaje Proroković, govori i činjenica da je Kina do 1997. godine svega dva puta uložila veto u SB UN. Početak krize u Siriji 2011. godine, međutim, menja sve u nastupu Kine na sceni Svetske organizacije i u međunarodnim odnosima, a puno toga i u nastupu Rusije. 

    „Od tada do danas čak dvanaest predloga rezolucija o sirijskoj krizi na sednicama SB UN nije usvojeno, zahvaljujući koordinisanom nastupu Rusije i Kine koje su uložile veto na svaki pokušaj SAD da se osudi režim Bašara Asada i da se uspostavi zona zabranjenih letova. Kada ovo uporedimo s jugoslovenskom krizom i delovanjem Saveta bezbednosti od 1991. do 1999, možemo videti da Rusija i Kina danas čine sve ono što nisu činile tokom jugoslovenske krize“, primećuje Proroković.

    Kada je reč o taktici koju Zapad primenjuje, dodaje Proroković, paralele koje se mogu povući između jugoslovenske i sirijske krize su mnogobrojne. On kao primer navodi pokušaj uvođenja rezolucije o Siriji od strane zapadnih zemalja u novembru 2017. godine koja je, kaže, identična rezoluciji o Srebrenici i Žepi iz 1994. godine, kada su zarad prevencije humanitarne katastrofe uspostavljene „zone zaštite“ pod mandatom UN.  

    „Takođe, pokušaj zapadnih zemalja da 2012. godine u rešavanje sirijske krize uvedu Arapsku ligu identičan je aneksu Rezolucije 1244 UN, u kome se govori da će Evropska unija biti jedan od faktora u rešavanju jugoslovenske krize. Zanimljivo je i da su ove dve zemlje 2014. godine uložile dupli veto na pokušaj uključivanja Međunarodnog suda pravde u istragu zločina u Siriji, poučene iskustvom u šta se pretvorio Haški tribunal“, ocenjuje Proroković.

    Nesumnjivo je, kategoričan je Proroković, da Kina i Rusija u potpunosti stvaraju balans snaga u međunarodnim odnosima, ne dozvoljavajući zapadnom bloku da u Siriji koristi mehanizme koje je koristio tokom jugoslovenske krize. Usklađivanje spoljnopolitičkog nastupa dveju zemalja vidi se, kaže on, i iz činjenice da su njihovi ambasadori u svojim nastupima u Savetu bezbednosti koristili gotovo identičnu argumentaciju.

    „Oni su insistirali na poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Sirije, kritikovali su unilateralne akcije drugih zemalja, a naročito SAD, iznosili su kritike na račun pritisaka na samo jednu stranu u sirijskoj krizi, ali i izražavali određeni stepen rezerve prema nepristrasnosti Međunarodnog suda pravde. Jasno je da su Rusija i Kina u međunarodnoj areni oponirale zapadnom bloku, oslanjajući se na međunarodno pravo i principe UN, a za ovih sedam godina sprečeni su pokušaju da se u ’rešavanje‘ krize uključe međunarodne organizacije za koje su Moskva i Peking procenile da bi SAD njima mogle manipulisati“, kaže Proroković.

    On dodaje da su Rusija i Kina za svoje stavove dobijale jasnu i nedvosmislenu podršku ostalih zemalja članica BRIKS-a. 

    „Uspostavljanje ravnoteže snaga se dakle odigrava između SAD, Velike Britanije i Francuske, s jedne, i Rusije i Kine, koje podržavaju Brazil, Indija i Južnoafrička Republika, s druge strane. Jasno da više ne živimo u jednopolarnom svetu, a zapadnom bloku je sve teže, gotovo nemoguće, da nameće svoja rešenja za regionalnu bezbednost u različitim krajevima sveta“, zaključuje Proroković.

     

    Tema:
    Šta se krčka na Bliskom istoku (109)
    Tagovi:
    Jugoslavija, Sirija, UN, SAD, Kina, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga