00:47 19 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Zastave Rusije i SAD

    Dogorelo: Evropa vadi „staro oružje“ za odbranu od poteza Amerike

    © Sputnik / Vladimir Sergeev
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    0 710

    Da bi takozvani „zakon o blokiranju“, koji je EU usvojila 1996, mogao da spreči loš uticaj novih američkih sankcija Iranu na evropske kompanije, moraće da bude dopunjen, a nova verzija zakona u Evropskom parlamentu usvojena pre 6. avgusta, kada bi američke sankcije trebalo da stupe na snagu.

    Najnovija zbivanja na liniji Vašington — Brisel potvrdila su staru maksimu da u politici nema ljubavi već samo interesa. A da su ekonomski interesi evropskih firmi u Iranu debelo ugroženi zbog izlaska SAD iz nuklearnog sporazuma sa Teheranom, sa čime se nije složilo pet preostalih potpisnica tog sporazuma, jasno je iz oštrog odgovora Evropske unije.

    Na najavu da će Amerika aktivirati sankcije Iranu, Brisel je pokrenuo postupak aktiviranja zakona koji blokira uticaj stranih sankcija na EU kompanije.

    „Kao Evropska komisija, imamo dužnost da zaštitimo evropske kompanije. Moramo da delujemo i zato pokrećemo proces aktiviranja takozvanog ’zakona o blokiranju‘ iz 1996“, poručio je ovih dana iz Sofije predsednik Komisije Žan-Klod Junker, prenevši medijima jedinstven stav čelnika EU.

    Koliko je bio iznenađujući rezolutan stav EU u odnosu na Vašington, najširu javnost je iznenadila i činjenica da uopšte postoji takav zakon. Takozvani „zakon o blokiranju“ EU je donela još 1996. godine kako se na poslove evropskih kompanija ne bi odrazile američke sankcije uvedene Kubi. On do sada nije primenjivan.

    Prema objašnjenju Bi-Bi-Sija, pošto se taj zakon odnosi na blokiranje uticaja američkih sankcija Kubi, da bi mogao da bude primenjen na slučaj zaobilaženja novih američkih sankcija Iranu, moraće da bude ažuriran, odnosno dopunjen. Nova verzija zakona trebalo bi da bude usvojena pre 6. avgusta, kada američke sankcije Iranu treba da stupe na snagu, napominje britanski javni servis.

    Evropska komisija je podsetila da članice Evropskog parlamenta mogu da predlože izmene zakona i da on može da bude aktiviran i ranije ako bude snažne političke podrške. Evropsko izdanje američkog sajta „Politiko“ uz to dodaje da je za izglasavanje zakona potrebna kvalifikovana većina, ističući da skeptici neće moći da stave veto.

    Taj zakon će kompanije iz EU osloboditi obaveze da se pridržavaju sankcija koje će Vašington nametnuti Iranu, nakon što je američki predsednik Donald Trampu, uprkos protivljenju saveznika, pre dve nedelje bio izričit da SAD napušta sporazum sa Iranom postignut 2015. godine. Tada je šest vodećih država sveta sa Teheranom dogovorilo da iranski nuklearni program bude pod kontrolom, u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija.

    A šta je ukidanje sankcija Iranu značilo za EU najbolje govore brojke. U 2017. godini, ukupan izvoz EU u Iran iznosio je 10,8 milijardi evra, a uvoz iz Irana bi je vredan 10,1 milijardi evra, pri čemu je vrednost uvoza skoro dvostruko veća nego 2016. godine. U slučaju sankcija evropske kompanije bi morale da obustave dogovorene projekte. Tako je, između ostalih, francuski energetski gigant „Total“ potpisao sporazum od pet milijardi dolara koji se odnosi na razvijanje najvećeg gasnog polja u Iranu, koje je jedno od najvećih u svetu. Norveška firma „Saga enerdži“ je dogovorila investiciju od tri milijarde dolara za izgradnju solarnih elektrana, a „Erbas“ je sklopio ugovor o prodaji sto aviona Iranu…

    Kad već Tramp protekcionističkim merama štiti američki interes, EU je smatrala da ima isto pravo i rešila da otrese prašinu sa zakona starog 22 godine i pošalje jasan signal Vašingtonu. Jer problem nije samo Iran. Američki i evropski zvaničnici razmenili su oštre reči povodom gradnje gasovoda „Severni tok 2“ uoči susreta lidera Rusije i Nemačke, Vladimira Putina i Angele Merkel u Sočiju pre tri dana.

    Zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara za energetiku Sandra Udkrik je u Berlinu izjavila da je „Severni tok 2“ vojnobezbednosna pretnja i da su kompanije koje su se sa „Gaspromom“ upustile u izgradnju 1.200 kilometara dugog gasovoda izložene „povišenom riziku od sankcija“, na osnovu zakona o borbi protiv energetskih rivala koji je lane usvojen u Vašingtonu. Nezvanično, Trampova administracija već je obavestila EU da joj 1. juna neće uvesti tarife na izvoz čelika i aluminijuma u SAD samo ukoliko digne ruke od „Severnog toka 2“.

    Amerikanci gledaju da povećaju izvoz svog tečnog gasa, što je legitiman interes, izjavio je nemački ministar ekonomije Peter Altmajer, dodajući, međutim, da je američki gas mnogo skuplji nego prirodni i da nije izvesno da bi blokiranje ’Severnog toka 2‘ samo po sebi garantovalo izvoz američkog gasa u Evropu.

    „Ukoliko ’Amerika na prvom mestu‘ znači da oni stavljaju svoje ekonomske interese ispred drugih, onda moraju očekivati da će Evropa braniti sopstvene interese i boriti se za njih“, poručio je Altmajer.

    Aleksandar Gajić sa Instituta za evropske studije je, međutim, skeptičan po pitanju istrajavanja EU na svojim interesima, ocenivši da svaki sporazum koji SAD napuste praktično više ne postoji.

    Za razliku od devedesetih godina prošlog veka kada su američka i spoljna politika EU išle ruku pod ruku, sada su njihovi interesi duboko suprotstavljeni zbog čega EU trpi neposrednu ekonomsku i političku štetu, kaže on za Sputnjik. Po njegovoj oceni, iako bi EU to htela da izbegne, za tako nešto nema manevarski prostor.

    „Nema mogućnosti ni što se tiče vođenja spoljne politike, niti izgradnje samostalne bezbednosne politike, niti vođenja samostalne ekonomske politike, niti mogućnosti da dopre do energenata. Jedina šansa joj je bila da između nje i Rusije ne bude tako dubok rov, a upravo su ga zbog toga iskopali Amerikanci u Ukrajini da bi došlo do tog udaljavanja“, objašnjava Gajić.

    Po oceni ovog analitičara, samo ako Rusija i Kina i regionalne sile kakve su Turska i Iran, dovedu do promene geopolitičkog odnos snaga u svetu, EU može dugoročno da popravi neke odnose i da postepeno, a potom i u zvaničnoj politici delimično promeni svoj kurs.

    „Tvorevina EU kao nadnacionalna je vrlo trošna, različiti su interesi unutar nje, kako između istočnog dela primljenog posle 2004. i nosilaca EU osovine, Pariza i Berlina, tako i između juga i severa. Amerikanci će na tim podelama uvek igrati i u slučaju da EU krene u nekom za SAD neprihvatljivom pravcu, oni će pokrenuti mehanizam za njeno rasturanje. Zato budućnost EU svakako nije svetla“, zaključio je Gajić.

    Slično:

    Pentagon: Preduzećemo sve da obuzdamo Iran
    Iran: Nedovoljna politička podrška EU nuklearnom sporazumu
    Iran upozorava: Čekaćemo još nekoliko nedelja, a onda je „sve moguće“
    Iran se okreće Evroazijskoj ekonomskoj uniji, sporazum već potpisan
    Kina i Rusija zajedno brane Iran
    U iščekivanju Trampove odluke Iran poručuje: Stajaćemo na sopstvenim nogama
    Iran upozorava: Odgovor će biti bolan
    Tagovi:
    zakon o blokadi sankcija, evropske kompanije, ekonomski interesi, Severni tok 2, sankcije Iranu, EU, šteta, Donald Tramp, Žan-Klod Junker, Angela Merkel, Vladimir Putin, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga