12:39 07 Jun 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3621
    Pratite nas

    U Crnoj Gori je svako skretanje pažnje na potencijalno pogubne posledice NATO bombardovanja iz 1999. godine nepoželjno, iako je poluostrvo Luštica bilo zasuto bombama sa osiromašenim uranijumom.

    Samo nekoliko dana uoči potpisivanja Kumanovskog sporazuma i formalnog okončanja agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, 30. maja 1999. godine, avion-bombarder A-10 američkog ratnog vazduhoplovstva, u dva navrata gađao je bombama sa osiromašenim uranijumom rt Azra na poluostrvu Luštica.

    Procjenjuje se da je Luštica bila gađana sa preko 300 projektila sa uranijumskim punjenjem, što je to poluostrvo na ulazu u Bokokotorski zaliv zajedno sa još nekoliko lokaliteta u Republici Srbiji uvrstilo među područja koja su u SRJ bila naviše kontaminirana radioaktivnim otpadom.

    To su potvrdili i podaci Centra za ekotoksikološka ispitivanja (CETI), pa je na rtu Azra na ulazu u Bokokotorski zaliv, nakon NATO bombardovanja evidentirano oko 87,9 kilograma osiromašenog uranijuma od kojeg je oko 90 odsto kasnije uklonjeno, dok su iz CETI-ja dodatno konstatovali da se na Azri i dalje nalazi maksimalno 10 odsto uranijumskog materijala.

    I dok bi u Srbiji ova bolna tema konačno mogla da ima i institucionalni epilog, što je potvrdio Predlog predsjednice Skupštine Srbije Maje Gojković da se obrazuje komisija za istragu posledica NATO bombardovanja, u Crnoj Gori stvari stoje posve drugačije, te je u najmlađoj NATO članici svako skretanje pažnje na potencijalno pogubne posledice bombardovanja iz 1999. godine nepoželjno.

    To se, po svemu sudeći, najbolje očituje na primjeru poluostrva Luštica koje je, istina, bilo jedini temeljno očišćen lokalitet u Srbiji i Crnoj Gori nakon dejstava NATO avijacije. Međutim, prema riječima Igora Damjanovića, novinara koji se u više navrata bavio ovom temom, to samo po sebi ne znači da rizik po zdravlje građana više ne postoji. U prilog tome, on podsjeća da je NATO avijacija „u dva navrata dejstvovala municijom sa uranijumskim punjenjem po poluostrvu Luštica (nedaleko od poznate plaže Žanjice), kao i da je „u tom rejonu kasnije izmjerena 350 puta veća radioaktivnost od dozvoljene“.

    „Dekontaminacija Luštice je završena nekoliko mjeseci nakon NATO bombardovanja. Čišćenje terena zagađenog uranijumskom municijom veoma je skup, složen i tek djelimično efikasan proces. Podrazumijeva fizičko uklanjanje nekoliko slojeva zemlje, njihovo odlaganje na specijalne lokacije i popunu nastalih praznina“, objašnjava Damjanović.

    Međutim, kako stručnjaci navode, sama dekontaminacija bombardovanog terena ne znači da je opasnost po zdravlje ljudi otklonjena, zbog činjenice da prilikom udara u čvrst predmet dolazi do sagorijevanja uranijumske komponente projektila i oslobađanja uranijumskog oksida. Tada, dodaje Damjanović, nastaje radioaktivna prašina, koja se dalje vazdušnim strujama raznosi desetinama kilometara unaokolo i taloži u vodi, biljnom i životinjskom svijetu, ostajući tamo trajno, jer period poluraspada uranijuma iznosi 4,5 milijarde godina.

    U tom smislu, naš sagovornik ističe da „težnja crnogorskih vlasti da se sakrije istina od stanovnika u oblastima gdje je NATO bacio osiromašeni uranijum, kao i minorizacija i negiranje opasnosti, predstavlja podjednak zločin, kao i puko ispaljivanje radioaktivnih projektila“.

    „O kakvom se besprimjernom cinizmu NATO struktura i njihovih lokalnih plaćenika radi, pokazuje specijalni priručnik namijenjen NATO vojnicima na Kosovu, u čijem odjeljku naslovljenom ’Zlatna pravila‘ između ostalog jasno stoji da se na udaljenosti do 500 metara od tenka, vozila, ili zgrade pogođene projektilima sa osiromašenim uranijumom obavezno mora nositi maska, a da udisanje nerastvorljivih čestica uranijumske prašine godinama kasnije može izazvati kancer i degenerativne bolesti kod potomstva“, kaže Damjanović.

    Naš sagovornik takođe podsjeća i da su „indikativna i dva slučaja sa NATO vojnicima koji su služili na Kosovu i Metohiji: Prvi, kada je 2000. godine komisija holandske vlade naložila hitno povlačenje njihovog kontingenta, uz preporuku da se kompletna njihova oprema korišćena na Kosovu, uključujući uniforme i cokule, tretira i skladišti kao radioaktivni otpad. Dok je drugi ’epidemija‘ kancera među italijanskim vojnicima koji su u misiji Kfora služili na Kosovu“.

    Upravo u tom kontekstu se, zaključuje sagovornik Sputnjika, može posmatrati i „odsustvo bilo kakve valjane statističke i komparativne analize sa prethodnim periodom kretanja broja oboljelih od raka u Crnoj Gori“, a sve zbog, po svoj prilici, posledica straha vlasti u Podgorici da te zabrinjavajuće brojke ne bi pokazale „direktnu korelaciju između NATO bombi i stradanja građana Crne Gore“.

    Tagovi:
    NATO bombardovanje, osiromašeni uranijum, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga