03:20 16 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Genocid - ilustracija

    Može li se zločin u Jasenovcu proglasiti za genocid

    © Wikipedia / Inisheer
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše Nikola Joksimović
    2510
    Pratite nas

    Zbog toga što je genocid u međunarodnom krivičnom pravu postao zločin tek posle Drugog svetskog rata, Srbija i Republika Srpska ne mogu ništa da učine na pravnom planu da se ustaški zločini okarakterišu kao genocid u pravnom smislu. Međutim, istorijski gledano to jeste genocid.

    Ubijanje Srba u Jasenovcu, ali i sve ono što je prethodilo tome mora se na međunarodnom nivou okarakterisati kao genocid, rekao je predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik otvarajući u Banjaluci Konferenciju o Jasenovcu, koja je pre prestonice RS održana u Njujorku i Izraelu.

    „Osim utvrđivanja činjenica za sistem logora Jasenovac, treba ući i u pozadinu, odnosno pripremu jednog takvog zločina, koji se nije desio samo te godine kada se dešavao, već je bio deo organizovane pripreme hrvatskih nacionalista još od samog početka formiranja zajedničke jugoslovenske države tog vremena“, rekao je Dodik novinarima.

    Kada je reč o onome što se tokom Drugog svetskog rata događalo u Jasenovcu i širom Nezavisne Države Hrvatske, nije sporno da se radi o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima, kao što nije sporno da je zvanična politika NDH imala genocidni karakter, kaže profesor međunarodnog krivičnog prava Milan Škulić.

    „S druge strane, čisto pravno posmatrano, i Srbija i RS teško mogu nešto više da postignu na pravnom planu, jer genocid kao posebno krivično delo nije postojao u to vreme. Ono je nastalo tek kasnije, nakon Drugog svetskog rata, tako što je u Statutu međunarodnog krivičnog tribunala za suđenje u Nirnbergu nacističkim ratnim zločincima pripisan zločin protiv čovečnosti, koji je kasnije preimenovan u genocid. Tako je znatno kasnije postao vrsta takozvanog kapitalnog međunarodnog krivičnog dela“, objašnjava Škulić.

    Ipak, kako kaže, sa stanovišta srpskih nacionalnih interesa, treba čuvati sećanje na naše žrtve sistematskog genocida koji je počinio ustaški režim u NDH.

    Kada je Hrvatska tužila prvo SRJ, a kasnije i Srbiju za genocid tokom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, vrlo jak argument Srbije, kaže Škulić, u njenoj protivtužbi za genocid nad srpskim narodom u Hrvatskoj nije bilo samo ono što se dešavalo u operacijama „Bljesak“ i „Oluja“ već i istorijski kontekst iz vremena Drugog svetskog rata, objašnjava Škulić.

    „Ali to je bilo samo da se objasni da su Srbi na teritoriji novonastale Hrvatske imali mnogo razloga da se osnovano boje tog novog režima koji je zvanično izjavio — a to je čuvena izjava Franje Tuđmana — da se nova Hrvatska temelji i na osnovama ustaške NDH“, kaže Škulić.

    Kao primer kako može da se sačuva sećanje na žrtve genocida u NDH, Škulić navodi primer Jermena, nad kojima su turske vlasti izvršile genocid tokom Prvog svetskog rata.

    Jermenija te događaje obeležava svake godine pod imenom „veliki zločin“, a nekoliko desetina država sveta priznalo je i osudilo genocid nad jermenskim narodom. U jermenskoj prestonici Jerevanu podignut je monumentalni spomenik žrtvama velikog zločina.

    „Mislim da više možemo postići na simboličkom planu time što bismo bolje razjasnili uzroke tog masovnog zločina. Možda čak napraviti i neki monumentalni spomenik koji bi ukazao na to da Srbija ne zaboravlja žrtve genocida, koji tada nije postojao kao posebno krivično delo, ali jeste defakto bio genocid“, smatra Škulić.

    Slično:

    Kakvih 700.000 žrtava: Skandalozna „analiza“ nemačkog istoričara o Jasenovcu
    Kakva ideja: Spomenik Stepincu u Beogradu
    Policija sprečila ustaški „performans“ u Jasenovcu
    Dačić Zagrebu šalje imena 20.000 dece ubijene u Jasenovcu
    Tagovi:
    genocid nad Jermenima, istorijski kontekst, pravni aspekt, srpski narod, Jermenija, Jasenovac, sećanje, genocid, izjava Milorada Dodika da se Jasenovac proglasi za genocid na međunarodnom nivou, Konferencija o Jasenovcu, Milan Škulić, Milorad Dodik, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga