19:35 21 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 220
    Pratite nas

    Nafta je premašila cenu od 80 dolara po barelu. Izlazak Sjedinjenih Američkih Država iz nuklearnog sporazuma sa Iranom je doveo do toga da sirova nafta počne da poskupljuje.

    Srbija više od 80 procenata sirove nafte i derivata nafte direktno uvozi i samim tim uticaj globalnog tržišta na domaću ekonomiju je neminovan. Gost emisije „Energija Sputnjika“, Jelice Putniković, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže da je cena od 80 dolara za barel nafte granica oko koje će cena oscilovati gore-dole u dužem vremenskom periodu.

    Razlog za trenutni skok cene nafte je, prema rečima našeg gosta, to što države povećavaju svoje zalihe iščekujući eventualni nedostatak nafte zbog prestanka isporuka iz Irana, pa je stvorena tenzija na tržištu. Roman Tačuk iz Investicione kuće „Apari“ za Sputnjik objašnjava kakve korake će članice OPEK-a, a sa njima i Rusija, preduzimati, da bi cena nafte bila pod kontrolom.

    „OPEK se zalaže za ravnotežu na tržištu nafte kao i za stabilnu cenu crnog zlata. Mislim da drastično poskupljenje nafte čak i zabrinjava ovu organizaciju.U poslednje vreme nije bilo izjava zvaničnika OPEK-a povodom situacije na tržištu nafte, ali ne isključujem da će ova organizacija u doglednoj budućnosti pokrenuti pitanje preispitivanja naftnih kvota. Verujem da bi OPEK mogao da poveća kvote za određene zemlje, jer je na tržištu zabeležena neravnoteža, pre svega zbog rastuće potražnje  od strane Kine. Svetskom tržištu su potrebne dodatne količine nafte i OPEK bi mogao da ih obezbedi, ali ovo organizacija će biti veoma oprezna u donošenju takvih odluka“, predviđa Tačuk. 

    Mićović pretpostavlja da će članice OPEK-a i zemlje koje su se pridružile kontroli proizvodnje nafte podizati svoju produkciju kako bi zadovoljile potražnju. 

    „Sastanak članica OPEK-a je zakazan za jun. Efekti kontrole proizvodnje su bili vidljivi i cena nafte je bila kontrolisana sve do ovih geopolitičkih tenzija. Nikome ne odgovaraju nagle promene cena i mislim da će zbog toga OPEK vrlo oprezno povećavati proizvodnju, da nadoknadi deo koji nedostaje. Na taj isti deo koji će nedostajati na tržištu, računaju i američki proizvođači nafte iz škriljaca, jer ova cena od 80 dolara po barelu i njima odgovara. Ovo će i to biti novo odmeravanje snaga konvencionalnih izvora i komercijalnih izvora i  alternativnih izvora, odnosno novih tehnologija“, napominje naš sagovornik.

    Obrazlažući uticaj političkih faktora kao razlog za odsustvo ekonomske logike u određivanju cene, Mićović navodi da je prognoza početkom godine bila da će cena nafte biti oko 57 do 60 dolara. Kačuk smatra da veliki igrači nisu spremni da investiraju u nova istraživanja i eksploataciju i da je za tako nešto neophodno da cena nafte dugoročno bude na nivou od 70 do 80 dolara. On naglašava da je trenutna cena malim igračima na američkom tržištu nafte iz škriljaca dovoljna za nove investicije i razvoj svojih projekata.

     

    Vladimir Putin
    © Sputnik / Ramilь Sitdikov

    Sa tezom Kačuka se složio Mićović uz napomenu da cene iznad 70-80 dolara uvode na tržište nove igrače, skuplje tehnologije i samo to povećanje ponude opet obara cenu. Oba naša sagovornika su se složila da dolar nije lako eliminisati sa tržišta nafte, iako će trgovina u nekoj od nacionalnih valuta, evru ili u juanu, biti sve zastupljenija. Na taj način će Evropa da se brani od pokušaja Amerike da uvede sankcije kupcima iranske nafte. 

    „Mislim da će udeo evra i drugih valuta na našem tržištu biti sve veći i veći, ali to i dalje ostaje samo mali deo tog tržišta. Svi su navikli na dolar. Proces prelaska na druge valute prilikom plaćanja nafte biće veoma spor, pa će dolar sačuvati status sredstva plaćanja broj jedan na ovom tržištu“, kaže Tkačuk.

    Mićović smatra da će Kina izbegavati plaćanje u dolarima dokle god može da zadovolji svoje potrebe kupovinom od Irana i zemalja gde ima mogućnost postavljanja dogovora.

    Cena sirove nafte utiče i na gasni sektor, ali uz odloženi efekat. Naš ruski sagovornik kaže da gas poskupljuje za pola godine, nakon poskupljenja crnog zlata i da će se to sigurno odraziti i na nove gasne sporazume, ali tek krajem 2018. godine. Mićović dodaje da treba pratiti šta se dešavalo prethodnih  šest meseci, pa ćemo znati šta će biti, recimo naredne zime. On podseća da je u toku antimonopolski spor na nivou Evropske unije, gde „Gasprom“ i Brisel treba da uspostave kompromis oko načina obračuna cene.

    Mićović tvrdi da niko ne može precizno da proceni da li će do poskupljenja goriva na pumpama doći, ali da možemo kratkoročno da kažemo do većih oscilacija sad neće biti. Licitiranje o novoj ceni goriva na benzinskim stanicama u Srbiji prilikom svake promene cene nafte je nazvao špekulacijama i paušalnim prognozama.    

    Tagovi:
    barel, cena, nafta, Zoran Mićović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga