04:19 13 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Centar banje VrujciKuršumlijska banja

    Srbija bi prodala banje kad bi znala čije su

    © Wikipedia/ DungodungCC0 / Public Domain
    1 / 2
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    3241

    Vlasništvo nad banjama još nije zavedeno u katastar nepokretnosti, što je preduslov da se dobije zeleno svetlo za izradu modela po kome će one biti privatizovane. Kakva je budućnost privatizacije specijalnih bolnica možda ukaže primer Kuršumlijske banje, za čiju privatizaciju je javni poziv istekao 25. maja.

    Pozivom privrednicima Azerbejdžana da investiraju u banje u Srbiji, koji im je proteklih dana u Bakuu uputila delegacija Srbije sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu, opet je aktuelizovano pitanje privatizacije srpskih banja. Pogotovo što su početkom maja Republička direkcija za imovinu i Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) objavili javni poziv za prodaju Kuršumlijske banje.

    Da li je time sa mrtve tačke konačno mrdnula još 2015. započeta privatizacija srpskih banja, koje bez svežeg kapitala ne mogu mnogo čemu da se nadaju. Kompleks „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji je jedan od od onih van funkcije još od 2006. godine i nalazi se u jako lošem stanju.

    Upravo Kuršumlijska banja je bila jedna od tema sastanka nove radne grupe za privatizaciju i rešavanje problema banja, kako je to početkom godine izjavio ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.

    Činjenica da je formirana nova radna grupa bila je očigledno znak da ona prethodna nije uspela da privede posao kraju. Krajem 2016. godine Vlada Srbije nadležnim institucijama je dala rok od 60 dana da to učine.

    Tako deset specijalnih bolnica, odnosno banja, i dalje čeka privatizaciju —  Bujanovac, Banja Koviljača, Niška Banja, Zlatibor, Sokobanja, Ribarska Banja u Kruševcu, „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji, „Gejzir“ u Sijarinskoj Banji, kao i Institut za lečenje i rehabilitaciju u Niškoj Banji i „Termal“ u Vrdniku.

    Domaća konsultantska kuća „Beokoneks“, koja je dobila posao da sačini model po kome će banje biti privatizovane još kada se prvi put krenulo u taj proces, svojevremeno je uradila tizere, kratke profile za devet banja i dostavila ih ministarstvu privrede. Još, međutim, nije dobila zeleno svetlo da sačini te privatizacione modele, za šta je neophodna saglasnost radne grupe, kaže za Sputnjik rukovodilac projekta za privatizaciju banja u „Beokoneksu“ Miodrag Tatarević.

    U međuvremenu je krajem prošle godine formirana nova radna grupa i stručni savet u kome su, kako napominje, predstavnici ministarstava privrede, zdravlja, rada, Direkcije za imovinu, društveni pravobranilac.

    Na pitanje dokle se stiglo i da li je okončano sve po pitanju sporova i parnica Fonda PIO vezanih za njihov udeo u vlasništvu nad objektima specijalnih bolnica, Tatarević kaže da to nije potpuno završeno.

    „Vlasništvo bi trebalo da bude zavedeno u zemljišne knjige, u katastar nepokretnosti, a to nije sprovedeno do kraja“, ističe sagovornik Sputnjika.

    Tek na osnovu tog izveštaja Direkcije za imovinu može da se krene u izradu procene kapitala, kojim banje raspolažu i privatizacionog modela, koji treba da precizira šta je to što se investitorima nudi i cena ispod koje banju na tržištu ne bi trebalo nuditi.

    Tatarević kaže da su po nalogu tri ministarstva oni pre dve godine napravili pilot-projekat privatizacije Vranjske, Sijarinske i banje u Bujanovcu, koje su u tom trenutku bile gubitaši i ocenjeno je da bi taj model bio moguć jer, uz neka ograničenja, ipak postoje zakonske mogućnosti i osnov za njihovu privatizaciju.

    „Ne znam da li će se tim putem ići. Uz to, sada bismo morali da podvučemo crtu sa novim bilansima. Banje su finansijski skočile u prethodne dve godine. Od kada Ministarstvo turizma daje vaučere, vidi se napredak. Nije to neki značajan porast ukupnog prihoda, ali pomak postoji“, navodi Tatarević.

    Čak su i oni koji su bili gubitaši ostvarili pozitivne rezultate, pa je, kako objašnjava, potrebno da se uradi nova procena kapitala banja koje treba da budu privatizovane.

    Možda će primer Kuršumlijske banje, za koju javni poziv za privatizaciju ističe 25. maja, ukazati na to šta je realnost i kakva je moguća budućnost. Početna cena tog banjskog kompleksa je skoro 2,36 miliona evra, a na prodaju je hotel „Žubor“, bazen, ugostiteljski objekat „Prepolac“, vila „Milica“, 14 zgrada u okviru kompleksa i još tri zgrade i zemljište ukupne površine 95.902 kvadrata.

    Termalni izvori kao prirodni resurs od opšteg interesa su po zakonu neotuđivo dobro u državnoj svojini i, naravno, ne bi trebalo da budu na prodaju.

    Slično:

    Energija Sputnjika: Ko kupuje srpske banje
    Tesla, planine, banje i manastiri na sajmu u Moskvi
    „Niška banja“ iz usta bečkih mališana
    Tagovi:
    bilans, Kuršumlijska banja, PIO fond, banje, kapital, Azerbejdžan, vlasništvo, privatizacija, Miodrag Tatarević, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga