12:38 24 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Turske lire, evri o američki dolari

    Odbrana od „zavere“: Erdoganov kontranapad na evro i dolar

    © AP Photo / Emrah Gurel
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    0 200

    Pad vrednosti turske lire neće biti preovlađujući motivator za izborno opredeljivanje građana na izborima u Turskoj, 24. juna, ali se ne može očekivati ni da se većina birača odazove Erdoganovom pozivu da podrže nacionalnu valutu konvertujući deviznu štednju u lire.

    Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ništa ne bi da prepusti slučaju, pa je biračima uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora, zakazanih za 24. jun, poručio da su pad nacionalne valute izazvale spekulacije podstaknute iz inostranstva. Zato je uputio poziv Turcima da podrže liru, koja je u poslednje vreme izgubila znatno na vrednosti, tako što će svoju deviznu štednju, pre svega onu u dolarima i evrima, promeniti u tursku valutu.

    Da li su politika i ekonomija zaista baš toliko ukrstile mačeve da Erdogan ima razloga za strah pred izbore, prve koji se održavaju od kako se Turska prošle godine na referendumu izjasnila za uvođenje predsedničkog sistema? I da li je ekonomska situacija bila jedan od bitnih razloga da se izbori, prethodno planirani za novembar 2019. godine, ranije održe dok još nema većih posledica po standard građana?

    Stručnjak za Bliski istok, analitičar Nemanja Starović, smatra da će se jedan broj Turaka odazvati Erdoganovom pozivu, ali da je teško očekivati da bi moglo doći do značajnijeg povećanja štednje u lirama, odnosno konvertovanja deviznih štednih uloga u one u domaćoj valuti.

    Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan
    © Sputnik / Sergeй Guneev

    Uprkos činjenici da je turska lira od početka godine izgubila više od dvadeset odsto svoje vrednosti, što je izazvalo brigu ekonomista, ljudi iz poslovnog sveta i u određenoj meri običnih građana, procene turskih ekonomista su da je time pogođeno svega oko dva odsto birača u Turskoj, napominje Starović. Reč je o onima koji imaju poteškoća zbog zaduženosti u evrima i dolarima.

    Prema oceni analitičara konsultantske kuće „Forsajt“ u Istanbulu Merta Jildiza, koju je objavio Blumberg, da bi opozicija pobedila Erdogana potrebno joj je najmanje osam odsto birača koji bi bili pogođeni ekonomskim teškoćama koji bi se okrenuli drugoj strani. A za to je, kako napominje, potrebno da postoji ozbiljan uticaj finansijskih tržišta na realnu ekonomiju.

    U slučaju Turske, stope rasta privrede su, međutim, i dalje prilično visoke, napominje Starović.

    „Turska je u poslednjih 15 godina, što koincidira sa periodom vlasti Redžepa Tajipa Erdogana i njegove Partije pravde i razvoja (AK partija), faktički utrostručila svoju  privredu i ima izuzetno visoke stope rasta. To se nastavilo i prošle godine, rastom BDP od 7,4 odsto“, kaže taj analitičar iz Novoga Sada.

    Privredni rast Turske će ove godine biti nešto usporen na blizu četiri odsto, ali prema projekcijama OCD, Svetske banke i same EU relativno visoke stope rasta privrede od najmanje četiri odsto bi trebalo da se nastave i u narednih 10 godina, napominje Starović, ocenivši da turska ekonomija nema velikih strukturalnih problema.

    On, doduše, upozorava da visoke stope privrednog rasta prati i visoka inflacija koja se prethodnih godinu dana nije spuštala ispod 10 odsto. Gledajući iz pozicije građana i njihovog životnog standarda, tolika inflacija je, kako dodaje, praktično anulirala te stope visokog rasta.

    Ono što predstavlja problem za Tursku, uprkos relativno niskom nivou državnog duga koji ne prelazi 30 odsto BDP-a, jeste veoma visok nivo zaduženosti privatnog sektora, smatra Starović. Dug privatnih kompanija dostiže blizu 300 milijardi dolara i sa padom vrednosti lire oni imaju sve više problema da otplaćuju svoje dugove u stranoj valuti, pre svega u dolarima i evrima.

    Zato je Centralna banka Turske nedavno odobrila da se neki dugovi privatnog sektora vraćaju u lirama po fiksnom kursu.

    Sagovornik Sputnjika ukazuje da je poslednjih dana sve više izjava zvanične Ankare, pa i samog Erdogana, da je Turska predmet zavere iz inostranstva i špekulativnih napada na monetarnu politiku koji imaju striktno političku motivaciju.

    „Postoje tumačenja da su predstojeći izbori zakazani u kratkom roku upravo zato kako ti negativni ekonomski trendovi ne bi došli do izražaja. Postoje strahovanja da bi špekulativni napadi, ukoliko bi bili nastavljeni u dužem periodu, dakle do jeseni 2019, kada je bilo planirano da budu održani parlamentarni i predsednički izbori, ipak mogli više da utiču na neraspoloženje birača“, objašnjava Starović.

    U ovom slučaju, na izbore koji će biti održani 24. juna ekonomske poteškoće svakako ne mogu dominantno da utiču na njihov ishod, smatra on.

    „Preovlađujući motivator za izborno opredeljivanje građana su drugi faktori, poput snažnog nacionalnog naboja u vezi sa intervencijom na severu Sirije i zaoštravanjem odnosa sa zapadnim saveznicima, na prvom mestu sa SAD. To će, pre svega, da motiviše birače Erdogana i njegove AK partije“, zaključuje Starović za Sputnjik.

    Na to ukazuju i dosadašnja istraživanja javnog mnjenja. Erdogan je po rejtingu daleko ispred svojih rivala, a jedino je dilema hoće li već u prvom krugu osvojiti više od 50 odsto glasova i proglasiti pobedu.

    Slično:

    Erdogan: Rusija odobrila Turskoj popust za gas
    Pompeo preti Turskoj sankcijama, Čavušoglu: Kod nas to ne prolazi
    Do kada će se produžavati vanredno stanje u Turskoj
    Erdogan: Turskoj najveća opasnost preti od strateškog partnera - Amerike
    Startuje „Akuju“: Putin i Erdogan otvorili atomsku epohu u Turskoj
    Američki senator zapretio Turskoj: Biće posledica ako kupite S-400
    Erdogan informisao Putina o turskoj vojnoj operaciji u Siriji
    Tagovi:
    izbori u Turskoj, devizna štednja, turska lira, nacionalna valuta, evro, dolar, ekonomija, dug, rejting, Nemanja Starović, Redžep Tajip Erdogan, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga