00:07 20 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Jezero Gazivode

    Ključna tačka: Zašto Gazivode mogu da „potope“ dijalog Srba i Albanaca

    © Foto : Dušan Jovović
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5752
    Pratite nas

    Gazivode, koje su zapale za oko Albancima, bile su i među tihim uslovima kojima je Evropska unija pokušala da Srbiju uceni za otvaranje pristupnih pregovora. Zvanični Beograd je i tada rekao svima zvanično — ne.

    Priča da Albanci u zamenu za formiranje Zajednice srpskih opština traže od Beograda da im se predaju kombinat Trepča, Obilić i Gazivode ispostavila se kao tačna. I nije od juče.

    Još 2015. godine Albanci su ovo izneli kao uslov, ali je tada međunarodna zajednica ovu temu gurnula pod tepih. Sada, kada bi trebalo da se približava rasplet pregovora Beograda i Prištine, tema je ponovo na stolu.

    Ramuš Haradinaj, naime, poručuje da je dalji dijalog besmislen ako se ne priča o energetici, a iza toga stoji zahtev Beogradu — „predajte Gazivode“. Gazivode, koje su zapale za oko Albancima, setimo se, bile su i među tihim uslovima kojim je EU pokušala da Srbiju uceni za otvaranje pristupnih pregovora. Zvanični Beograd je i tada rekao svima zvanično — ne.

    Do danas, pritisci na Srbiju su se u ovom kontekstu znatno pojačali, pa je pitanje da li će se Briselski sporazum „udaviti“ upravo u ovim vodama.

    Politikolog Branko Radun kaže da se Briselski sporazum odavno utopio — onog momenta kad je albanska strane prestala da ga sprovodi. U tom kontekstu, ne misli da su Gazivode nešto novo, ali isto tako kaže da je to strateški važna tačka od koje pre svega neće da odustanu Amerikanci, a ne Albanci.

    „I kada je reč o evrointegracijama Srbije i uopšte samog Balkana, one su zaustavljene. Ni za to nisu krive Gazivode. Albanci su sada, posle konsolidacije u američkoj politici prema Balkanu, ponovo dobili vetra u leđa vođeni ostacima stare administracije u kojoj pojedinci imaju i ekonomske, pored političkih interesa na Kosovu“, objašnjava Radun.

    Jezero  gazivode
    Jezero Gazivode

    Upravo zbog ovakvih prilika Albanci i njihovi zapadni mentori, dodaje naš sagovornik, i pokušavaju da iskoriste ovaj period čekanja da se Balkan približi EU, i da izdejstvuju za sebe što više. 

    Srbija ima izgrađenu studiju izgradnja sistema „Ibar—Lepenica“, gde se jasno vidi kome Gazivode pripadaju. Zapravo, ispravno je reći samo sistem „Ibar“, jer sistem „Lepenica“ nije nikad ni urađen.

    Dakle, celokupan prostor jezera nalazi se 20 odsto u Srbiji, a 80 odsto na teritoriji Zubinog Potoka, na Kosmetu. Srbija sve održava i remontuje i niko osim lokalne samouprave, to jest Srba, u taj sistem ne ulaže. Od Gazivoda direktno zavisi proizvodnja struje i vode za piće za Prištinu, Gračaničko jezero… Sve je iz Gazivoda srpsko, a koriste ga samo Albanci, pa iako Srbi upravljaju preduzećem, pare sada završavaju u Prištini.

    Briselski sporazum otvorio je pitanje ko će upravljati jezerom Gazivode, branom i hidrocentralom, a zbog toga što ne može da naplati ono što proizvodi Opština Zubin Potok, po nekim procenama, svake godine gubi oko sedam miliona evra. Dve trećine jezera u Srbiji je na teritoriji opština Novi Pazar i Tutin, a Beograd se zalaže da ceo kompleks „Gazivoda“ bude pod kontrolom buduće Zajednice srpskih opština i da Zubin Potok — na čijoj teritoriji su brana, hidroelektrana i deo jezera, pozivajući se na praksu u EU — upravlja ovim resursom.

    Kamen-temeljac za branu „Gazivode“ postavio je na Petrovdan 1972. tadašnji premijer savezne vlade Džemal Bijedić. Građena je iz kredita Međunarodnog monetarnog fonda, koji je najpre otplaćivala Jugoslavija, a potom Srbija, a radove je izvodila „Hidrogradnja“ iz Beograda.

    Pregrađivanjem Ibra kod mesta Gazivode (brana visoka 107 metara, u osnovi široka 460 metara i duga 406 metara) nastalo je jezero sa oko 380 miliona kubnih metara vode koja „pokriva“ površinu od oko 12 kvadratnih kilometara. Najveća dužina je 24 kilometra (od mesta Gazivode do Ribarića), a širina varira od jednog do nekoliko kilometara.

    Vlada Kosova po svaku cenu želi da gazduje Gazivodama jer se iz jezera vodom snabdeva Priština i još nekoliko kosovskih opština. Hidrosistemom „Ibar—Lepenica“ navodnjava se deo centralnog Kosova, a termoelektrane u Obiliću „hlade“ se vodom sa Gazivoda, pa ne bi mogle da rade ako bi se ovde zavrnule slavine.

    Inače, opština Zubin Potok, pretežno naseljena Srbima, postojala je do 1965. godina, kada je dekretom Skupštine Kosova ukinuta, a Zubin Potok je postao mesna zajednica opštine Kosovska Mitrovica. Tek posle izgradnje brane, potapanjem polovine Zubinog Potoka i prisilnim iseljenjem Srba, na inicijativu preostalih žitelja ponovo je formirana opština 1987. godine.

    Srbi su živeli sa obe strane brane, a kvadratni metar najplodnije zemlje tada im je plaćan 18 dinara, koliko je koštala i paklica „drave“, u to vreme najjeftinijih cigareta. Potopljeno je oko 600 domaćinstava, dve crkve, četiri groblja, pod vodom su i čuveni dvori kraljice Jelene, žene kralja Uroša, iz nemanjićkog perioda.

    Tagovi:
    Gazivode, KiM, Albanci, Briselski sporazum
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga