12:18 19 Jun 2018
Slušajte Sputnik
    Migranti

    Ukrajina, Albanija i BiH u igri za migrantske sabirne centre — a Srbija?

    © AFP 2018 / Vladimir Simicek
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Jelena Vučićević
    4075

    Srbija je u nezahvalnoj poziciji kad je reč o opasnosti od stvaranja sabirnog centra za smeštaj novih migranata, što, kako se spekuliše, planira EU. Srbija je poslednja zemlja koja se graniči sa EU što povećava pritisak na naše granice, kaže direktor Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila Radoš Đurović.

    Austrijski premijer Sebastijan Kurc je, naime, potvrdio izjavu danskog premijera da postoji poverljivi plan da se u evropskim zemljama koje nisu članice EU formiraju centri za trajni smeštaj migranata.

    U medijima se u tom kontekstu već spominju Ukrajina, Albanija i Bosna i Hercegovina, a još nije poznato da li će i Srbija postati mesto u kojem će izbeglice biti trajno stacionirane.

    O tome da li je na svetskoj mapi za trajno stacioniranje migranata obeležena i Srbija nadležni još ništa ne znaju, rečeno je Sputnjiku u Komesarijatu za izbeglice. Oni tvrde da su za taj podatak čuli samo u medijima i navode da nakon najave zatvaranja granica zapadnih zemalja u Srbiji još nije zabeležen povećan broj migranata.

    Informaciju o formiranju sabirnog centra za migrante u Srbiji nema ni direktor Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila Radoš Đurović.

    „O tome sam čuo samo u medijima, ali ono što mogu da napomenem je činjenica da je i u sadašnjim okolnostima Srbija po pitanju politike upravljanja migracijama na veoma nezahvalnom nivou“, kaže za Sputnjik Đurović i napominje da našoj zemlji u tom pogledu nedostaje jasna strategija i efikasna primena u praksi.

    „Što se tiče prihvata izbeglica i pravnih procedura Srbija je na vrlo niskom nivou. Obezbeđeni su hrana i privremeni smeštaj, ali dalje od toga ništa se ne postiže. Procedure su toliko spore da od 2.373 ljudi koji su izrazili želju za azilom, u poslednja četiri meseca svega 70 je uspelo da podnese zahtev, jer da bi on bio podnet neophodno je da se procedura obavi u prisustvu predstavnika Kancelarije za azil. Urađeno je samo 73 intervjua. To su jako loše statistike koje pokazuju da je naš sistem jako slab.“

    Đurović ističe da izbeglice svakodnevno dolaze u našu zemlju iz Makedonije i Bugarske i da njihov priliv iz tih pravaca nije zaustavljen. Takođe dolaze i avionima iz Irana.

    „Jedan od najvećih problema je ilegalan povratak migranata iz Hrvatske i Mađarske, a od nedavno ista je praksa i sa BiH, jer su i Bosanci počeli da vraćaju jedan deo izbeglica nazad u Srbiju.“

    Naš sagovornik zaključuje da na nezahvalnu poziciju Srbije znatno utiče i činjenica da je Srbija poslednja zemlja koja se graniči sa EU što dodatno komplikuje situaciju i povećava pritisak na naše granice.

    Tagovi:
    sabirni centar, Srbija, migranti
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga