20:42 15 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Amerika Kina - ilustracija trgovinski ratCarinski magacin u Šangaju

    Trgovinski rat može sledeće godine da dovede do recesije u SAD

    © Foto : Jason Lee/File Photo © REUTERS / Aly Song/File Photo
    1 / 2
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    1490

    Direktna šteta za SAD i Kinu usled trgovinskog rata bila bi jednaka. Za ekonomiju ove dve zemlje to ipak ne bi bilo kritično, očigledne štete za ove strane iznosile bi 0,2–0,3 odsto od ukupnog BDP-a. Međutim, problem je što bi daleko više stradali sekundarni partneri obe velesile.

    Eksperti su dali prognoze u vezi sa izjavom predsednika SAD Donalda Trampa o uvođenju uvoznih carina u iznosu od 25 odsto na uvoz robe iz Kine, a Ministarstvo ekonomije NR Kine je izjavilo da ima nameru da uvede recipročne carine za američku robu.

    „Situacija je krajnje napeta, tržišta su nervozna, bez obzira na to što nema mesta očekivanjima da će doći do pravog trgovinskog rata SAD i Kine“, kaže za Sputnjik Nikita Maslenikov, ekspert sa Instituta za savremeni razvoj.

    Postoje šanse da će obe strane ponovo naći političku volju i suzdržati se od carinskog rata. Ali postoji i šansa da će Trampov tim, oduševljen kratkoročnim uspesima američke ekonomije (kojima se u ovom trenutku ne može ništa zameriti), jednostavno zažmuriti na srednjeročne posledice i rizike. Trgovinski rat mogao bi  da dovede do recesije u SAD 2019. godine. Na kraju se može desiti baš ono što niko ne bi želeo, da se ponovi kriza iz 2008–2009. godine. Simbolično je da se takva očekivanja pojavljuju ravno nakon jedne decenije od izbijanja prethodne globalne finansijske krize.

    „Kinezi se, sa druge strane, suočavaju sa velikim rizicima. Za njih bi nova kriza mogla biti fatalna, jer bi udarila po srednjoj klasi. Direktne štete za SAD i Kinu bile bi uglavnom podjednake. Međutim, SAD imaju daleko razvijeniji finansijski sistem, njihova ekonomija je više orijentisana na svetska finansijska tržišta“, dodaje Maslenikov.

    Sekundarni efekti od carinskog rata mogli bi, međutim, ozbiljno da udare na ekonomske partnere SAD i Kine. Konkretno, na zemlje članice brojnih regionalnih organizacija. A to je već korak ka novom globalnom padu ekonomija, na osnovu domino-efekta.

    Posledice američko-kineskog trgovinskog rata u kratkoročnoj i srednjoročnoj perspektivi mogla bi biti promena čitavog sistema svetske ekonomije, smatra Ekaterina Arapova, profesorka sa Moskovskog državnog fakulteta za međunarodne odnose. U dugoročnoj perspektivi posredno bi ovaj trgovinski rat mogao da dovede do ubrzavanja transformacije kineske ekonomije, ističe ona.

    „Ovaj trgovinski rat u nekom smislu će dovesti do ubrzavanja svih postojećih procesa u kineskoj ekonomiji, i to bi čak mogao biti dodatni stimulans. Kina sada ne može da odgovori uvoznim kvotama na američke visokotehnološke proizvode, jer zavisi od tehnologija iz SAD. Međutim, Kina ima i druge  kanale putem kojih bi mogla da nabavi određenu robu. Na primer, preko Rusije. Ograničavanje uvoza sirovina takođe bi moglo da dovede do razvoja alternativnih oblika energetike u Kini. Recipročne mere Kine su zaista tek ograničenog dometa“, kaže za Sputnjik Arapova.

    Analitičari konstatuju da su recipročne mere Kine orijentisane na proizvodnju koja se odvija u državama koje su glasale za Trampa tokom predsedničkih izbora. To se tiče čak i namirnica poput soje, kukuruza, pšenice, pirinča, govedine, svinjetine, ribe, mlečnih proizvoda, povrća i koštunjavog voća. Kina je 2017. godine uvozila američku robu u iznosu od 24,1 milijardu dolara, što je 19 odsto od opšteg obima kineskog uvoza poljoprivrednih proizvoda, odnosno 125,86 milijardi dolara.

    Prema podacima „Blumberg intelidžensa“, ukupna vrednost američkog uglja koji je bio izvezen u Kinu iznosi oko 395 miliona dolara. Oko 90 odsto uglja se inače koristi za dobijanje čelika. Danas je Kina i glavni kupac američke nafte, što sa druge strane, stimuliše rast američkog izvoza. Sa izvezenih 18,4 barela nafte i naftnih derivata u martu, Amerika čini značajan udeo u kineskom uvozu. Posle Meksika i Kanade, Kina je po obimu treći kupac američke nafte. Međutim, zapravo, najviše nafte u Kinu izvoze Saudijska Arabija i Rusija. Zbog toga određen broj analitičara smatra da kineske kontramere mogu bolno da udare na američke izvoznike sirovina.

    Tagovi:
    trgovinski rat, SAD, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga